Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Већ у понедељак, након председничких избора, појавила се идеја да се ДС и СРС ратосиљају Коштунице
Садашња криза владе испољава се у томе што ДСС има већину у скупштини, али не и у влади. Да ли би криза могла да се разреши неочекивано по ДСС, тако да ДС и СРС склопе савез против њега?
Већ у понедељак, након председничких избора, појавила се идеја да се ДС и СРС ратосиљају ДСС-а. Према том плану, ДС и СРС би се договорили да се одмах распишу ванредни парламентарни избори. И то по двокружном већинском систему! Србија би била подељена на 250 изборних јединица (као 1990). У други круг би ишло двоје најбоље пласираних кандидата. Такав систем би омогућио да се српска скупштина састоји готово само од представника ДС-а и СРС-а. Са политичке сцене ДСС би био почишћен.
Овај план би донео јасне добитке како за ДС, тако и за СРС. Успоставио би се њихов ,,дуопол”. Не би било више потребе за коалиционим владама са другим странкама. И само би се те две странке смењивале на власти.
Ипак, план није без мана, а главна се тиче ризика. Демократе имају дваризикa. Први је да у судару ,,један на један” са радикалима изгубе изборе. За ДС се сматра да има квалификованије кадрове. Али, неки од њих су под оптужбама за корупцију. Ако тема избора не буде компетентност већ поштење, лако је могуће да радикали надвладају. Демократе би изгубиле и оно што сад имају. То се не би баш допало њиховим пријатељима из иностранства. Њима се диже коса на глави од помисли да им, у садашњим приликама, за српског министра војног дође радикал. Зато и не подстичу ДС на ризик.
Друга тешкоћа ДС-а тиче се јавног мњења. Еврореформски медији држе СРС у трајном политичком апартхејду. Да би се оправдала сарадња, та странка би морала да се призна као демократска. То еврореформистима није лако, јер да би се реализовао план, са радикалима би стварно морало да се сарађује. Ванредни избори су могући тек ако се скупштина распусти. Скупштину распушта председник републике на предлог владе. Дакле, мора најпре да се обори Коштуничина влада, изгласа нова, изгласа нови изборни закон и тек онда да се распишу ванредни избори. Еврореформска идеологија би отрпела да се са радикалима руши Коштуница. Али мало је незгодно да се радикалским гласовима бира еврореформска влада – па макар била и техничка.
Друго решење је да се обори стара, али да се не изабере нова влада. Након 30 дана, скупштина би се аутоматски распустила. Али, то би значило још 30 дана политичке конфузије и још 90 дана Коштунице као премијера. Он би усред косовске кризе владао 60 дана без скупштине. То је превише политичког ризика. Нарочито за већ спомињане стране пријатеље.
Радикали такође имају две тешкоће. Прво, и они се боје неуспеха. Они знају да им је странка јача од кадрова. Ако не успеју да у изборима наметну своју тему, њихови кандидати могу да буду прегажени. Можда СРС освоји мање од садашњих 32 одсто мандата? Уз то, већински систем чини посланике независним од странке. Питање је како би се СРС одржао на окупу, ако се његови посланици осамостале.
Наставак:
http://www.politika.co.yu/pogledi/Slobodan-Antonic/DA-LI-JE-MOGUC-SAVEZ-PROTIV-DSS-a.sr.html
Садашња криза владе испољава се у томе што ДСС има већину у скупштини, али не и у влади. Да ли би криза могла да се разреши неочекивано по ДСС, тако да ДС и СРС склопе савез против њега?
Већ у понедељак, након председничких избора, појавила се идеја да се ДС и СРС ратосиљају ДСС-а. Према том плану, ДС и СРС би се договорили да се одмах распишу ванредни парламентарни избори. И то по двокружном већинском систему! Србија би била подељена на 250 изборних јединица (као 1990). У други круг би ишло двоје најбоље пласираних кандидата. Такав систем би омогућио да се српска скупштина састоји готово само од представника ДС-а и СРС-а. Са политичке сцене ДСС би био почишћен.
Овај план би донео јасне добитке како за ДС, тако и за СРС. Успоставио би се њихов ,,дуопол”. Не би било више потребе за коалиционим владама са другим странкама. И само би се те две странке смењивале на власти.
Ипак, план није без мана, а главна се тиче ризика. Демократе имају дваризикa. Први је да у судару ,,један на један” са радикалима изгубе изборе. За ДС се сматра да има квалификованије кадрове. Али, неки од њих су под оптужбама за корупцију. Ако тема избора не буде компетентност већ поштење, лако је могуће да радикали надвладају. Демократе би изгубиле и оно што сад имају. То се не би баш допало њиховим пријатељима из иностранства. Њима се диже коса на глави од помисли да им, у садашњим приликама, за српског министра војног дође радикал. Зато и не подстичу ДС на ризик.
Друга тешкоћа ДС-а тиче се јавног мњења. Еврореформски медији држе СРС у трајном политичком апартхејду. Да би се оправдала сарадња, та странка би морала да се призна као демократска. То еврореформистима није лако, јер да би се реализовао план, са радикалима би стварно морало да се сарађује. Ванредни избори су могући тек ако се скупштина распусти. Скупштину распушта председник републике на предлог владе. Дакле, мора најпре да се обори Коштуничина влада, изгласа нова, изгласа нови изборни закон и тек онда да се распишу ванредни избори. Еврореформска идеологија би отрпела да се са радикалима руши Коштуница. Али мало је незгодно да се радикалским гласовима бира еврореформска влада – па макар била и техничка.
Друго решење је да се обори стара, али да се не изабере нова влада. Након 30 дана, скупштина би се аутоматски распустила. Али, то би значило још 30 дана политичке конфузије и још 90 дана Коштунице као премијера. Он би усред косовске кризе владао 60 дана без скупштине. То је превише политичког ризика. Нарочито за већ спомињане стране пријатеље.
Радикали такође имају две тешкоће. Прво, и они се боје неуспеха. Они знају да им је странка јача од кадрова. Ако не успеју да у изборима наметну своју тему, њихови кандидати могу да буду прегажени. Можда СРС освоји мање од садашњих 32 одсто мандата? Уз то, већински систем чини посланике независним од странке. Питање је како би се СРС одржао на окупу, ако се његови посланици осамостале.
Наставак:
http://www.politika.co.yu/pogledi/Slobodan-Antonic/DA-LI-JE-MOGUC-SAVEZ-PROTIV-DSS-a.sr.html
) и могу да дам руку да је у питању позоришна представа посматрајући "игранку" на линији Коштуница-Тадић-Николић. За то време Руси: 
