Kuran nije nadahnuta knjiga. Sudbina Kurana je interesentna. Naime, ne bi ni bila napisana da nije bilo jedne žene.
Pošto sam u prethodnim diskusijama pošteno iskritikovao hrišćanstvo, da ne bi neko slučajno rekao da sam pristrasan, evo reći ću nekoliko rečenica i o islamu.
Hazreti Muhamed rodio se 20. aprila 570. godine u Meki. Rođen je na isti dan kada i Adolf Hitler mnogo vekova kasnije, i njegov horoskop ukazivao je na to da je sklon misticizmu i religioznim fantazijama, kao i kompleksu veličine. U 25-oj godini oženio se Hatidžom i tada je već bio uspešan trgovac. U četrdesetoj godini doživeo je napad psihoze, odnosno vizije koje je razumeo kao „božju objavu”, kada počinje da piše Kuran. Od 616. do 617. godine bio je pod opsadom idolopoklonika koji nisu prihvatali njegove propovedi, a od 617. do 619. godine i u zatvoru; te godine umire mu prva žena Hatidža. Njegovo učenje počinje se širiti 621. godine, a 621-622. dogodio se takozvani Miradž. Prvi muslimani su se zakleli na vernost islamu i počeli se seliti iz Meke u Medinu. Dana 20. juna 622. Muhamed prelazi iz Meke u Medinu i taj se događaj smatra oficijelnim početkom islama. Arapi se masovno obraćaju na islam. Decembra 623. naređen je prvi ramazanski post. Od 623. do 626. godine Muhamed vodi ratove sa okolnim paganskim plemenima. Godine 626. Muhamed se ženi sa tri žene, Zejnebom, Ummi-Selemom i Zejnebom Džahš. Budući da su muškarci masovno izginuli u ratovima, preživeli se žene sa nekoliko žena i tako uvode poligamiju u islam. Od 626. do 630. godine vode se ratovi sa ostalim arapskim plemenima i sa Vizantijom koja napada Arape. Godine 630. poslednje arapske poglavice primaju islam. Godinu dana kasnije Muhamed se ženi Kopćankom Marijom. Godine 632. Muhamed sprema veliku vojsku za pohod na Siriju, ali ga iznenadna smrt u 63-oj godini života sprečava u tome. Njegove planove ostvaruju njegovi naslednici i za nešto više od 100 godina arabljanska država postaje vodeća svetska vojna i kulturna sila.
Najgora godina za muslimane bila je 1358. kada su Mongoli zauzeli Bagdad i sabljama i mačevima za jednu noć poklali preko 500.000 Arapa. (Bagdad je pre toga bio najveći, najlepši i najkulturniji grad na svetu, sa preko milion stanovnika, kada su Pariz i London imali manje od 30.000. Verski tolerantni Arapi primali su na dvor i na svoje univerzitete umetnike i naučnike sa svih strana sveta, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost.) Smatralo se da je to kraj islama, ali dogodilo se nešto neočekivano. Tursko-tatarska plemena koja su kao vazali išla u pohod zajedno sa Mongolima primaju islam i tako ga spašavaju od propasti. Do tada blaga arapska verzija islama, ili takozvani visoki islam, preko noći postaje agresivna religija koju Turci donose u Evropu, a arapski trgovci šire u Afriku i Aziju sve do Indonezije. U XX veku islam prerasta u opasnost po svetski mir, jer gde god se ta religija graniči sa nekom drugom religijom vode se krvavi ratovi.
Hipotetički, ako bi muslimani uspeli da ostvare svetsku dominaciju putem džihada, onda bi svi muslimani bili građani prvog reda, a hinduisti, budisti, hrišćani i pripadnici ostalih velikih svetskih religija bili bi građani drugog reda, odnosno raja. A masoni, iluminati, Jevreji, novoverci svih profila, satanisti i ateisti bili bi pobijeni do jednoga. Iz tog razloga braća iluminati, tajni vladari sveta, podelili su Arape i oni sada žive u dvadeset i jednoj arapskoj državi, i to 11 u Aziji i 10 u Severnoj Africi, koje su međusobno sukobljene. Ako bi se ne daj bože oni ujedinili, imali bi oko 300 miliona stanovnika i mogli bi da pariraju Americi.
Stari Rimljani imali su jednu izreku: „Kad nestane Rim nestaće svet.” Padom Rima svet je zaista nestao. Barem onaj civilizovani deo sveta. Nastupila su mračna vremena. Hrišćanski varvari rušili su sve pred sobom hiljadu godina. Sve dok se nije pojavila renesansa. Amerika je moderni Rim. I ako se dogodi da ona padne, tada će muslimanski varvari rušiti sve pred sobom hiljadu godina i više.
Ja sam još u studentskim danima pročitao Kuran, ali ne toliko podrobno kao što sam čitao indijske Vedske spise, veličanstvenu literaturu stare arijevske Indije; nedavno sam ponovo počeo da ga čitam i već na samom početku naišao sam na sledeće Muhamedove poruke.
Bekare 24:190-193
190. Borite se na božjem putu protiv onih koji se bore protiv vas! Ne prelazite granice! Zaista Allah ne voli one koji prekoračuju granice!
191. Ubijajte ih gde god ih nađete! I prognajte ih odakle god su oni vas prognali. Ne borite se protiv njih kod Mesdžidil-harama, dok se oni ne budu borili protiv vas u njemu. Ako oni udare na vas, ubijajte ih! Takva je kazna nevernicima.
192. Ako se ustegnu od borbe, i vi se okanite! Allah uistinu prašta i milostiv je.
193. Borite se protiv njih sve dok ne bude istrebljena smutnja, a vera u Allaha primljena! Ako se ustegnu, nema neprijateljstva osim prema silnicima.
Nisa 12:89 (govori o odnosu između muslimana i Jevreja)
89. Oni žele da ni vi ne verujete kao što ni oni ne veruju, pa da budete jednaki. Nipošto ne uzimajte između njih prijatelje, sve dok se oni ne isele na božji put (pređu u islam). A ako se oni okrenu od Božjeg puta, kaznite ih i ubijajte gde god ih nađete! Ne uzimajte od njih ni prijatelja ni pomagača.
Onu čuvenu rečenicu - „Ko prolije samo jednu kap krvi u borbi protiv nevernika zaradio je mesto u džennetu (raju)” - nisam našao nigde u Kuranu; verovatno su to podvalile hrišćanske crkve.
Kao što se može zaključiti iz navedenog, Muhamed jeste pozivao u rat protiv nevernika, ali pod određenim uslovima, naime ne u totalni rat. Ali današnji muslimani su iskrivili njegovo učenje mnogo više nego što su hrišćani iskrivili Hristovo učenje, i napravili agresivnu versku zajednicu koja ozbiljno ugrožava mir u svetu. Kao što je katolička crkva nekad bila „Hristova vojna organizacija”, odnosno „Eclessia militans”, tako je danas islam nosilac agresivnog islama koji bi nas mogao, ako bi to dozvolila tajna svetska vlada, bukvalno vratiti u srednji vek.
Kakve veze s temom?
