Da li je kontrast između ideala i realnosti sve očigledniji?

[Jasna]

Zbog čega postoji disonanca između visokih idealnih vrednosti koje se promovišu
u filozofiji i stvarnosti života u zapadnom društvu? Kako se taj nesklad može razumeti
i premostiti?
Da li se uopšte ide ka rešavanju toga ili ka sve većoj podeli? Ovo su lepe i poučne
misli, a ovo je život.

Kako vi to vidite?

Odlična predstava na ovu temu igrala se u Ateljeu 212. Pijani. Gde likovi, svi pijani
izgovaraju uzvišene filozofske misli, dok istovremeno rade sve sutprotno tome.

 

[Jasna]

Izgleda kao da puna glava lepih misli čoveka ne vodi ka kvalitetnijem i boljem
životu, već mu samo stvara kotnitivnu disonancu. Koja dalje vodi ka frustraciji
i anksioznosti. Onda, odreći se uverenja koja ne možemo da primenimo u
životu ili ih primenjivati beskompromisno? Šta vi birate?

 

[Steinadler]

Zbog moći.
Osjećaj moći u pojedincu radi slično kao droga.
Ako pogledaš iz ugla jakog kapitaliste u društvu, shvatićeš da on predstavlja mini kralja u društvu, dakle nekoga koji upravlja donekle tudjim životima, i utiče na njih, on uživa poštovanje, ljudi mu se klanjaju i sl. ko bi se toga odrekao, svoje "kraljevske" titule?
Njihova sreća je u moći koja je realna, to je ono što ih radi, oni ne žele ostale ljude da vide u svojoj ravni već ispod sebe, njima je lijepo kada od njih zavise ljudi, tako da pohlepa i gramzivost su tu pozitivne emocije, pa čak i neke kriminalne radnje koje dalje grabe ka još većem sticanju moći.
Odredjeni ideali su tu, spominju se da se malo društvu zamažu oči, ali je odnos u praksi licemjeran, kapitalizam tako za sada funkcioniše, današnja civilizacija opstaje na licemjerstvu i to je must have, must be, direktnost danas nije sofisticirana i primjerena kao što je bila zastupljena u ranijim društvenim setapima u feudalizmu, despotizmu i sl. npr. nekada je sluga bio sluga, a sada se sluga društveno prihvatljivo naziva službenikom.

Gde je rešenje? Otprilike za sada nema ga, ljudska volja za moći koja kada se iskusi, ne nestaje lako ili tačnije nikako, ta volja uglavnom samo raste i ruši sve ostale ideale pred sobom... jedini lijek vidim u budućem napretku biotehnologije i bioinženjeringa ako bi se proizvele nekakve vakcine koje će mijenjati DNK-a ljudi, tako da se izmjene ti geni koji luče dopamin, endorfin, serotonin i ostale hormone sreće koji se ubrizgavaju iz žlezda kada čovjek kroz pohlepu, kradju i sl. ostvaruje svoju moć i uživa u njoj.

 

[38imak]

Zbog čega postoji disonanca između visokih idealnih vrednosti koje se promovišu
u filozofiji i stvarnosti života u zapadnom društvu? Kako se taj nesklad može razumeti
i premostiti?
Da li se uopšte ide ka rešavanju toga ili ka sve većoj podeli? Ovo su lepe i poučne
misli, a ovo je život.

Kako vi to vidite?

Odlična predstava na ovu temu igrala se u Ateljeu 212. Pijani. Gde likovi, svi pijani
izgovaraju uzvišene filozofske misli, dok istovremeno rade sve sutprotno tome.

Sta li bi pa tek rekla za istocna drustva, ili drustva ranije u istoriji, da samo moes da zamislis dno morala tamo...

 

[Jasna]

Gde je rešenje? Otprilike za sada nema ga, ljudska volja za moći koja kada se iskusi, ne nestaje lako ili tačnije nikako, ta volja uglavnom samo raste i ruši sve ostale ideale pred sobom... jedini lijek vidim u budućem napretku biotehnologije i bioinženjeringa ako bi se proizvele nekakve vakcine koje će mijenjati DNK-a ljudi, tako da se izmjene ti geni koji luče dopamin, endorfin, serotonin i ostale hormone sreće koji se ubrizgavaju iz žlezda kada čovjek kroz pohlepu, kradju i sl. ostvaruje svoju moć i uživa u njoj.

Ti si za to da se napravi Vrli novi svet?

Da, upravo se ka takvoj kontroli i ide, jer je sami i tražimo. Valjda iz tog osećaja
krivice koji se javlja kao posledica toga što verujemo u jedno, a radimo drugo.
A koliko realno ono što ću ja danas uraditi zavisi od drugih? Ne stoje meni
kapitalisti i vladari za leđima po ceo dan i niko mi ne brani da budem srećna.

 

[Jasna]

Sta li bi pa tek rekla za istocna drustva, ili drustva ranije u istoriji, da samo moes da zamislis dno morala tamo...

Ne znam što bih to zamišljala. Kao, da se utešim?

Postojala su društva koja su živela u neznanju, pa je iz toga i zlo
dolazilo. Ali da toliko glave pune uzvišenih misli budu, dok se čini
potpuno suprotno, to je misterija prava.

 

[38imak]

Ne znam što bih to zamišljala. Kao, da se utešim?

Postojala su društva koja su živela u neznanju, pa je iz toga i zlo
dolazilo. Ali da toliko glave pune uzvišenih misli budu, dok se čini
potpuno suprotno, to je misterija prava.

To je svevremenski ljudski motiv.

Eto, posto smo na pdf-u Filozofija, procitaj negde sta je Aristotel pisao u cuvenoj Sparti. Korupcija, patologija, bolest, a ovamo najuzviseniji ideali.

 

[Jasna]

To je svevremenski ljudski motiv.

Eto, posto smo na pdf-u Filozofija, procitaj negde sta je Aristotel pisao u cuvenoj Sparti. Korupcija, patologija, bolest, a ovamo najuzviseniji ideali.

Najuzvišeniji ideali među šačicom obrazovanih. Ne poredim ja živote
drugih u odnosu na sopstvene ideale, već svoj život u odnosu na
njih. Ako neko ne zna ili ima drugačije ideale, ne može živeti moje.

Ali recimo da su svi u Sparti imali jednake ideale, a radili su drugačije.
Šta nam to govori o njima ili idealima koje su imali?

 

[38imak]

Najuzvišeniji ideali među šačicom obrazovanih. Ne poredim ja živote
drugih u odnosu na sopstvene ideale, već svoj život u odnosu na
njih. Ako neko ne zna ili ima drugačije ideale, ne može živeti moje.

Ali recimo da su svi u Sparti imali jednake ideale, a radili su drugačije.
Šta nam to govori o njima ili idealima koje su imali?

Ono sto ljudi govore zavisi od dominantnog javnog diskursa.

On je jako mocna i bitna stvar u ljudskom drustvu, neretko je bila bitnija i od same fizicke realnosti.

Ljudi jako obracaju paznju na to.

Bas iz tog jaza izmedju ta dva koja pominjes, koji je postojao oduvek, cak i veci nego sto je danas, je i nastalo ovoliko patologija u modernom drustvu.

Seljacki receno, svi su provalili foliranje, i onda anarhija, jer ljudi vide da ti ideali ne znace nista.

 

[Jasna]

Ono sto ljudi govore zavisi od dominantnog javnog diskursa.

On je jako mocna i bitna stvar u ljudskom drustvu, neretko je bila bitnija i od same fizicke realnosti.

Ljudi jako obracaju paznju na to.

Bas iz tog jaza izmedju ta dva koja pominjes, koji je postojao oduvek, cak i veci nego sto je danas, je i nastalo ovoliko patologija u modernom drustvu.

Seljacki receno, svi su provalili foliranje, i onda anarhija, jer ljudi vide da ti ideali ne znace nista.

A šta čini samu fizičku realnost, ako ne naša dela?

Možda ima ljudi koji se okite lepim mislima da bi zvučali pametno u
društvu, ali većina ljudi to samo oseti kao istinu. To je više prepoznavanje
nego nova informacija. I ko čoveka onda sprečava da to i primeni?
Kao.. što bih ja bio naivna budala, kada se ostali ne ponašaju tako?
ako neće svi, neću ni ja..

 

[38imak]

A šta čini samu fizičku realnost, ako ne naša dela?

Možda ima ljudi koji se okite lepim mislima da bi zvučali pametno u
društvu, ali većina ljudi to samo oseti kao istinu. To je više prepoznavanje
nego nova informacija. I ko čoveka onda sprečava da to i primeni?
Kao.. što bih ja bio naivna budala, kada se ostali ne ponašaju tako?
ako neće svi, neću ni ja..

Pa tako nekako.
Imamo 1000 konkretnih primera, ali ovde pricamo apstraktnije o opstim temama.
Kada osetis, vidis, da javni diskurs nema veze sa mozgom, zasto on da bude jedan od retkih koji ce delati u skladu sa tim javnim diskursom.
Tako patologije postanu vidljive u drustvu.
Iz te vidljivosti, sledi reakcija, pa novi dominatni javni diskurs povezan sa tom reakcijom, itd.

Zvucim kao dijalekticar

 

[Nemoguća Могућност]

Mi mislimo da je idealno da se zivi u skladu sa prirodom, napravili smo tonu razlicitih sistema, zakona, propagande i cega sve ne jos ne bi li 'poceli da zivimo u skladu sa prirodom'. Da li to zaista radimo? Na to mogu samo da kazem (nema sanse)

Mi drzimo da smo pametniji od 'primitivnog' coveka od pre 5000, 10000. 20000 godina. Mi smo napredni a on je zaostao. A sta reci tek za onog od pre 1.500.000 godina? On mora da je bio totalni debil.

Ali, taj covek iz svakog tog pomenutog perioda je ziveo u skladu sa prirodom, za razliku od nas. (Da preskocimo ono sa velicinom mozga)

I sad ide nagradno pitanje: ko je tu debil i retard?

 

[UltraBasic]

Onda, odreći se uverenja koja ne možemo da primenimo u
životu ili ih primenjivati beskompromisno? Šta vi birate?

Biram da živim svoj i vrlo nezavisan život, a budala sam koja bi za svoje ideale i glavu na panj u bilo kom trenutku.
Takvi nismo za u veliki svet uopšte.
Kad mi neko pominje kompromise, znam unapred da misli da treba da slušam samo njega, a ja to ne umem. U glavi mi je zavrzlama koju samo lično mogu da razvrzem.

 

[Steinadler]

Ti si za to da se napravi Vrli novi svet?

Da, upravo se ka takvoj kontroli i ide, jer je sami i tražimo. Valjda iz tog osećaja
krivice koji se javlja kao posledica toga što verujemo u jedno, a radimo drugo.
A koliko realno ono što ću ja danas uraditi zavisi od drugih? Ne stoje meni
kapitalisti i vladari za leđima po ceo dan i niko mi ne brani da budem srećna.

Na ovaj svijet, gledajući realno, svideo se on nama ili ne, za sada možemo se samo adaptirati, mijenjati ga nekim aktivizmom vrlo teško, možemo doprineti vrlo malo, tek toliko da se osjećamo moralno čisti, izaći na neki protest, podijeliti neki post na društvenoj mreži u vezi nečega što smatramo da je ispravno za nešto što je neispravno, dati neki komentar i sl. dakle don kihotovska borba bez značajnih promjena..

Sreća je vrlo individualna i kompleksna, svi smo u različitim pozicijama i prilikama a u istom smo svijetu.
Kapitalisti mogu ali i ne moraju nužno da utiču na nečiju sreću, ali ipak znatno u praksi upravo utiču, jer oni su kreatori u velikoj mjeri uslova i sistema života oko nas na svakom ćošku, sam njihov profit koji je vrhovni interes kapitaliste se kosi sa interesima većine koji rade za tog istog kapitalistu, jer nije to sistem "svi za jednog, jedan za sve", već "svi za jednog, i sve za jednog (za kapitalistu za profit)", tako se onda radnik steže do maksimuma jer samo tako se izvlači maksimalan profit, prosto. A uzmimo sada sreću radnika, sreća radnika je npr. da ima više vremena za sebe i svoju porodicu, i više novaca, kapitalista to neće dozvoliti jer jednostavno ima moć da odredi i uspostavi sistem koji njemu ide u interes, a ne za interes radnika, dakle, što radnik više radi i što ima manju platu, to je veći profit za kapitalistu... ne može baš čovjek, običan božji rab tek tako biti srećan i zarobljen u takvim okolnostima..

 

[Jasna]

Čiji je ideal da bude radnik koji doprinosi bogaćenju drugih? Taj je već svoje
ideale pogazio.