Da li je konfucijanizam religija?

[Eurinoma]

Poznato je da konfucijanizam nema orgnizovanu crkvenu strukturu, tj. da nema javna bogosluzenja, svestenike, sekte, kredo, ali se bavi spiritualnim temama i neki ga smatraju religijom. Koji su to jos aspekti konfucijanizma koji nalikuju religijskim i da li je on uopste religija? Koliko konfucijanizam odgovara zapadnjackom poimanju religije?

Hvala :shock:

 

[vlada*]

Pravilniji naziv bi bio neokonfučijanizam. On se zvanično razvio iz konfučijanizma, ali je poprimio i brojne uticaje taoizma i budizma. To je filozofsko-religijsko-političko učenje. Njegov religijski aspekt je jedna vrsta panteizma (ishodište i suština svega jeste Tao, Jedno...).

 

[Алjона]

Углавном то је философија. Конфуцуј није био као Будда у Индији. Он је био само философом.

 

[Eurinoma]

Углавном то је философија. Конфуцуј није био као Будда у Индији. Он је био само философом.

Zbog cega onda istoricari navode konfucijanizam kao najvazniju religiju Kine pored taoizma i budizma?
Zasto u svetu sest miliona ljudi nazivaju sebe konfucijanistima?
Konfucijanisti su negovali kult predaka i podizali hramove posvecene Konfuciju, ali mene interesuju ostali religijski aspekti konfucijanizma.
Nije Konfucije bije samo filozof, on je obozavan poput bozanskog bica.
Zbog cega mislite da je konfucijanizam samo sistem misljenja?

 

[Eurinoma]

Pravilniji naziv bi bio neokonfučijanizam. On se zvanično razvio iz konfučijanizma, ali je poprimio i brojne uticaje taoizma i budizma. To je filozofsko-religijsko-političko učenje. Njegov religijski aspekt je jedna vrsta panteizma (ishodište i suština svega jeste Tao, Jedno...).

Tacno je to za neokonfucijanizam, ali moje je pitanje u vezi sa konfucijanizmom. Neokonfucijanizam se i ne navodi kao religija, vec kao filozofsko ucenje, dok se konfucijanizam smatra religijom.

 

[vlada*]

Na osnovu onih podataka koje ja imam: konfučijanizam poprima karakteristike religije u razdoblju dinastije Qin (od III veka p.n.e.; inače Konfučije je živeo od 551. do 479. god. p.n.e.), i to u vreme kada je poprimao uticaje i taoizma i budizma, i kada praktično počinje da prerasta u tzv. neokonfučijanizam. Kao razlog njegovom uobličavanju u religiju navodi se potreba i želja tadašnjih vladara i vladajućih krugova da učvrste apsolutnu političku moć.
Pre dinastije Qin konfučijanizam nije bio religija. Pre bi se mogao nazvati filozofskim učenjem, čija su osnovna polja - lični razvoj, kultivisanje porodice i uređenje države.
Više religijskih karakteristika je imao taoizam, ali on, zbog svoje mistične prirode, nije bio mnogo upotrbljiv (u svom izvornom obliku) vladajućoj eliti toga doba, te su zato mitologizirali Konfučija, a njegove spise modifikovali u svete spise...