Da li je Isus razapet pre ili posle Pashe?

NEzgodan

Elita
Moderator
Poruka
18.165
Prema sinoptičkim jevandjeljima (Marko, Matej i Luka), Isus je razapet NAKON Tajne večere koja je po njima bila na samu Pashu, ujedno je to i vrijeme kad se (po Tori) počinjao jesti presni hleb.

Matej 26,17: "U prvi dan prijesnijeh hljebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: gdje ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš"?

Medjutim, po Jovanu, Isus je sudjen i razapet prije jevrejske Pashe:

Jn.18,28: "Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali bješe jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu".
Jn.19,14: "A bješe petak uoči pashe oko šestoga sahata; i Pilat reče Jevrejima: evo car vaš".

Iz ovoga nastaje i spor da li se za pričešće koristi kvasni ili beskvasni hljeb, ali to je drugo pitanje.

Čitao sam verziju da je Isus bio Esen, a oni su Pashu praznovali po drugačijem kalendaru od ostalih Jevreja. Medjutim, nisu imali žrtveni sistem, pa je čudno da učenici pitaju Isusa gdje da mu prigotove pashalno jagnje.

Drugo objašnjenje kaže da je Isus jagnje Božije koje proliva krv za grijehe cijeloga svijeta, pa su zato sinoptičari Tajnu večeru nazvali pashom. Ali zašto se onda spominje Praznik presnih hljebova?

Treće objašnjenje govori da se cijela sedmica Praznika presnih hljebova kolokvijalno zvala "pasha", pa se u tom kontekstu Jovan izražavao.

Kako razriješiti ovu dilemu? Je li riječ o kontradikciji medju jevandjelistima? Možda je neki od njih jednostavno dao pogrešan tajming?
 

Ludist

Obećava
Poruka
82
Isus, je bar na filmu rekao, Oče oprosti im ne znaju sta rade. Pitanje je, koga je režiser hteo predstaviti za Isusovog oca😇??
Prvo je nastao višeAteisticki Hinduizam, pa se iz Hinduizma razvio Budizam. Ondak je nastao Judeizam, pa Hrišćanstvo i na kraju Islam.
Verujem da se povremeno pojave još neke velike Duše, ali ove monoAteističke religije su toliko 💪💪jake, da ljubomorno čuvaju svoja top🌐 mesta.
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
Nema potrebe da nagadjamo.
Isus je umro kada po inje praznik Pashe u trenutku kada se ona klala.
Tacno vreme cak.
I sve to povezano sa ostalim praznicima
Inace ne bi mogao da bude Pasha nasa.
Pashalni praznik je ukazovao na njehovu smrt u detaljima.
1. Korincanima 5,7Očistite dakle stari kvasac, da budete novo tijesto, kao što ste prijesni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.
Sva 7 jevrejska praznika su ukszivala na Hrista.
https://forum.krstarica.com/threads/7-jevrejska-praznika-koja-su-ukazivala-na-isusa.869345/
 
Poslednja izmena:

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
1. PRAZNIK PASHA I NJENO ISPUNJENJE U ISUSOVOM PRVOM DOLASKU

Ovaj praznik je prvi po redo od 7 godisnjih praznika. I ukazivao je na raspece Isusa Hrista.

Pocinjao je 14 tog dana prvog jevrejskog meseca Nisana ili Aviva. I to predvece.
Sveto pismo ga opisuje u 2 Mojsijevoj 12,2-11.46.
Ovaj izvestaj nam govori kako je slavljena prva Pasha.
Ona je kao praznik ustanovljena u vreme Mojsija kada su izrailjci robovali u Egiptu.
IZRAZ PASHA ZNACI POSTEDJENJE.
I krv jagnjeta kojom se mazao gornji prag od vrata i dovratnici trebalo je da bude znak Bogu da postedi te kuce na kojima je krv jagnjeta,kada bude sudio Egiptu i njihovim bogovima.
KAD GOSPOD VIDI KRV NA VRATIMA ON CE PROCI TU KUCU I POSTEDETI JE.

OVAJ PRAZNIK NIJE BIO SAMO SPOMEN NA OSLOBODJENJE IZRAILJA IZ EGIPTA VEC JE UNAPRED UKAZIVAO NA VELIKO OSLOBODJENJE KOJE HRISTOS TREBA DA IZVRSI SVOJOM KRVLJU IZBAVLJUJUCI SVOJ NAROD OD ROPSTVA GREHU.

Pashalno jagnje je moralo biti zdravo, bez ikakve mane jer je bilo predslika Isusa Hrista koji je bez mane.

Znajuci da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga zivljenja, koje ste videli od otaca, NEGO SKUPOCENOM KRVLJU HRISTA KAO BEZAZLENA I PRECISTA JAGNJETA.
1 Petrova 1,18,19.


Isus je jednom rekao:
Jer ide knez ovoga sveta, i u meni nema ništa. (Nema greha u njemu)
Jovan 14,30.
Koji greha ne učini, niti se nadje prevara u ustima njegovim.
1 Petrova 2,22.

Izrailjski narod je krvlju mazao DOVRATNIKE i gornje pragove svojih vrata koji simbolisu naše srce (um ili svest) koje treba da otvorimo i prihvatimo KRVLJU placeni otkup za naše spasenje...
I KRV ISUSA HRISTA, SINA NJEGOVA OCISCAVA NAS OD SVAKOGA GREHA.
1. Jovanova 1,7.


Meso jagnjece se jelo sa beskvasnim hlebom i gorkim zeljem.
Kvasac simbolise greh u svim njegovim vidovima i zato je hleba trebao da bude beskvasan kao simbol Hristovog bezgresnog tela a gorcina zelja simbolise gorak ukus posledica koji svaki greh donosi sa sobom.
Hleb bez kvasca i gorko zelje otkrivaju savrseno Hristovo telo, bez greha i krivice.
A isto tako ukazuje i na nas koji Njegovom pomoću, hraneci se Njegovom naukom i žrtvom u veri; treba da postanemo kao hleb bez kvasca, ljudi bez mane koji će osecati gorcinu i gadost prema grehu.

Svi mi treba simbolicki da jedemo Hristovo telo, kao sto je i sam nas Gospod Isus govorio:
Ja sam hleb živi koji sidje s neba; koji jede od ovoga hleba živece zauvek; i hleb koji ću mu ja dati telo je moje koje ću dati za zivot sveta.
Jovan 6,51.

Jesti Hriastovo telo znaci prihvatiti ga verom u svoj zivot.
Primiti Hrista kao svog SPASITELJA verujuci da nam on prasta grehe i da u njemu imamo sve.
Sto je hrana telu tako je Hristos hrana dusi.
Hrana nam ne može koristiti ako je ne jedemo.
Tako ni Hristos nema za nas nikakvu vrednost ako ga ne prihvatimo kao svog licnog Spasitelja.

TO PASHALANO JAGNJE JE TREBALO SVE POJESTI i ništa nije smelo da ostane za sutra.
A nepojedeno meso se palilo i nije smelo da se ostavi do jutra.



Šta je znacilo pojesti celo jagnje?
Bozju reč kao njegovo otkivenje potrebno je kompletno prihvatiti kao i Hristovu OTKUPITELJSKU SMRT i Hrista.

Šta je znacilo da je nepojedeno moralo da se spali pre jutra?
Sveto pismo kaže za Isusa:
JER NEćeš OSTAVITI DUSE MOJE U GROBU NITI CES DATI DA SVETAC TVOJ VIDI TRULJENJA.
Psalam 16,10.

Ako bi jagnje ostalo do jutra moglo bi da dodje do trulenja i kvarenja a sto nije smelo da se desi da se simbolika nebi pokvarila koja mora tačno da ukazuje na Mesiju i ono sto će se desiti sa njime da bi ga prepoznali da se sve to u njemu iuspunilo.
Jer je jagnje bilo simbol i slika Hristovog tela koje nije trulelo u grobu jer Isus nije učinio greha da bio bio zadrzan u njemu.

PASHALNO JAGNJE SU JELI HITNO obuverni i opasani i sa stapom u ruci.
To prikazuje vaznost našeg prihvatanja isusa Hrista kao našeg Spasitelja da uz njegovu pomoć sto hitnije napustimo greh kao izrailjci Egipat i živimo zivotom bez greha.

Pismo kaže: evo sad je vrem najbolje evo sad je dan spasenja.
2 Korincanima 6,2.


JAGNJETU SE NIJE SMELA PRELOMITI KOST.
Ovo se takođe moralo ispuniti u Mesiji u Isusu Hristu koji je umro na krstu.

ONDA DODJOSE VOJNICI , I PRVOME DAKLE PREBISE GOLENI I DRUGOME RASPETOME SNJIM. A DOSAVSI DO ISUSA KAD GA VIDESE DA JE VEC UMRO NE PREBISE MU GOLJENI...
Jer se ovo sve dogodilo da se zbude pismo:
KOST NJEGOVA DA SE NE RPELOMI.
Jovan 19,32,33,36.

Dvojici koji su bili sa njime razapeti su polomili kosti a Isusu nisu bas kao sto je pismo i ovaj praznik najavilo još 15 vekova ranije.

Sve ovo nam govori da je klanje, i zrtvovanje pashalnog jagnjeta, bilo predslika raspeca.
Isus je razapet 14 NISANA 31 godine nove ere, tačno u dan i mesec kako je to pasha prorocki najvaljivala.


Iako je sve ovo jasno ukazivalo na njegovo rapsece, vecina Bozjeg naroda onoga vremena nije prepoznala svog spasitelja i odbacila ga je.
Njima je bio vazniji simbol (klanje jagnejta u određeno vreme) i obicaj, dok su ledja okrenuli Bozjem jagnjetu koje je umiralo za grehe sveta.
Ali bilo je i onih koji su shvatili i razumeli šta se desilo toga dana na Golgoti.

MeđuTIM PASHA JE NASLA SVOJE ISPUNJENJE U ISUSU HRISTU I ZATO NIJE POTREBNO VISE DA SE SLAVI VEC DA SLAVIMO RPAVU PASHU, Isusa Hrista NA KOJU JE SIMBOLIčNO UKAZIVALA OBREDNA PASHA.

------------------------------------------------
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
PRAZNIK OBRTANI SNOP - UPOREDJIVANJE PARALELA SA TEKSTOM U MATEJU 27.

Pocinjao je 14 tog dana prvog jevrejskog meseca Nisana ili Aviva. I to predvece.
Sveto pismo ga opisuje u 2 Mojsijevoj 12,2-11.46.

ANALIZA I UPOREDJENJE TEKSTA U MATEJU 27 I PRAZNIKA OBRTANI SNOP:

50 A Isus opet povika glasno i ispusti dušu. 51 I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; 52 I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli; 53 I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
Matej 27.
50 A Isus opet povika glasno i ispusti dušu
. - Bio je Petak 14 Aviv i pocetak vikenda gde je pocinjao Praznik Pashe, presnih hlebova i obrtanog snopa.
Tada kada je u Hramu trebala da se zakolje pasha, predvece, Isus umire.

Isus umire tacno na ove praznike.
U (petak) 14 Aviva na polju, je bio poznjeven snop PRVINE koji treba da se pokaze pred narodom i Bogom u (nedelju) 16 Aviva.

U (petak) 14 Aviva je Isus umro a grupa vernih je vaskrsla tom prilikom kao obrtani snop prvine.
Tada u (petak) 14, Aviva se i znjeo taj snop prvine za (nedelju) 16 Aviva. 52 I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;

Tada pred vece je pocinjao praznik pasha i obrtani snop. Tada predvece Isus umire a grupa vernih umrlih vaskrsava.


Ova grupa vaskrslih ceka da vaskrsne i Isus: 53 I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
Matej 27.


Istotoga dana kada se to desilo, da Isus vaskrsne u (nedelju) 16 Aviva i da ovi verni vaskrsli 14 Aviva (petak) , sacekvasi Isusa da i on vaskrsne, usli su u grad 16 Aviva (nedelja) i pokazali se ljudima,.
Jevreji su prikazivali tada obrtani snop pred narodom i Bogom koji je bio poznjeven 14 Aviva (petak), kada je Isus umro a verni vaskrsli.
Isus se pored toga jos i toga dana 16 Aviva pokazao i Ocu.

Oni su zajedno predstavljali obrtani snop prvine.

Deo zetve koji je Isus poveo sa sobom na nebo, kao znak pobede nad grehom i smrti, dok ne dodje velika konacna zetva.


Konacna zetva koja je spasenje i vaskrsenje svih vernih koji su ikada ziveli.
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
1. Praznik PASHA je prorocastvo i smrti Mesije.

2. Praznik PRESNI HLEBOVI je Hristov zivot bez greha.

3. Praznik OBRTANI SNOP je prorocanstvo o vaskrsenju Mesije i jedan mali broj svetih koji su snjim vaskrsli koji su prvina i slika ostalih koji će u bucunosti u zajednickom vasrksenju vaskrsnuti.

4. Praznik SEDMICA je prorocanstvo o ilzivanuju Svetoga Duha.

5. Praznik DAN TRUBA Najava skorog oslobodjenja.

6. Praznik DAN OCISCENJA (pomirenja) Prorocanstvo o sudu i vezivanju sotone.

7. Praznik SENICA. Predslika puta na nebo, vaskrslih iz svih vekova.

------------------------------------------------

Pre oko 2000 god u trnutku kada je svestenik trebao da zakolje Pashalno jagnje i da njegovu krv unese iza zavese, desilo se sledece.
Matej 27,50A Isus opet povika iza glasa i ispusti dušu.
Matej 27,51I gle, zavjes crkveni razdrije se nadvoje od gornjega kraja do
donjega;
i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
U hebrejskim spisima citamo da je zavesa bila najmanje 7 cm debela.
I jako visoka.
Cepanje zavese odozgo na dole, pokazuje da je to Bozje cudo.
Jer je crkvena zavesa koja je delila svetinju od svetinje nad svetinjama rascepana odozgo na dole ne obrnuto.
Cepanje zavese u trenutku Hristove smrti je sombolicki pokazalo jevrejima da je prava Pasha prinesena i zrtveni sistem je zavrsen.
Ocigledno su videli ovo cepanje zabese jer je bio trenutak kljanja i prinosenja Pashalne krvi iza zavese.

Marko 14,1Bijahu pak još dva dana do pashe i do dana prijesnijeh hljebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi ga iz prijevare uhvatili i ubili.

Matej 26,1I kad svrši Isus riječi ove, reče učenicima svojima:
Matej 26,2Znate da će do dva dana biti pasha, i sina čovječijega predaće da se razapne.
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
Prema sinoptičarima nije. Matej, Luka i Marko kažu da je Pasha bila u četvrtak veče kada je bila Tajna večera.
To je jezicni problem u prevodima.
Isus je u uhapsen u cetvrtak uvece.
A pasha se klala u petak uvece.
U petak razapet, umro bas uvece za klanje pashe kratko pre zalaska sunca.
U sbotu po zakonu ostao u grobu, i nedelju ustao da radi.
I sam ti Isus tako kaze u istim Jevandjeljima.
Pored toga Bozja preciznost sa praznicima.
Marko 14,1Bijahu pak još dva dana do pashe i do dana prijesnijeh hljebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi ga iz prijevare uhvatili i ubili.

Matej 26,1I kad svrši Isus riječi ove, reče učenicima svojima:
Matej 26,2Znate da će do dva dana biti pasha, i sina čovječijega predaće da se razapne.
 

NEzgodan

Elita
Moderator
Poruka
18.165
To je jezicni problem u prevodima.
Isus je u uhapsen u cetvrtak uvece.
A pasha se klala u petak uvece.
U petak razapet, umro bas uvece za klanje pashe kratko pre zalaska sunca.
U sbotu po zakonu ostao u grobu, i nedelju ustao da radi.
I sam ti Isus tako kaze u istim Jevandjeljima.
Pored toga Bozja preciznost sa praznicima.
Marko 14,1Bijahu pak još dva dana do pashe i do dana prijesnijeh hljebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi ga iz prijevare uhvatili i ubili.

Matej 26,1I kad svrši Isus riječi ove, reče učenicima svojima:
Matej 26,2Znate da će do dva dana biti pasha, i sina čovječijega predaće da se razapne.
Pročitaj Matej 26,17, Marko 14,12 i Luka 22,7.
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
Analiziraćemo događaje na dan Hristovog raspeća koji su opisani u sva četiri jevanđelja, i na taj način ćemo utvrditi koji je to dan bio.

„Bio je treći sat kad su ga razapeli“ (Marko 15:25).

„Bilo je oko šestog sata kad se tama spustila na cijelu zemlju i potrajala je sve do devetog sata, jer je sunce potamnilo. Tada se zavjesa svetilišta rascijepila po sredini. Isus je povikao iz sveg glasa: Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh! Kad je to rekao, izdahnuo je“
(Luka 23:44-46).


Kao što vidimo, Hrist je razapet oko trećeg sata, a umro oko devetog sata, ili preciznije razapet je tri sata od izlaska sunca, a umro devet sati od izlaska sunca, a to je prema današnjem računanju vremena oko 15h.

Ali koji dan u sedmici se to desilo?



Hristovo raspeće i sahrana su se desili na “dan pripreme”, prije početka subote

Počinjemo sa jevanđeljem po Luci jer vjerujem da je ono najjasnije po ovom pitanju.

„I došao je čovjek koji se zvao Josif, član Vijeća, dobar i pravedan čovjek, koji nije bio dao svoj glas za ono što su namjeravali da učine. On je bio iz Arimateje, judejskog grada, i čekao je Božje kraljevstvo. Otišao je kod Pilata i zatražio Isusovo tijelo. Skinuo ga je, umotao u fino platno i položio u grob isklesan u stijeni, u koji još niko nije bio položen. A BIO JE DAN PRIPREME I BLIŽILO SE VEČE, POČETAK SUBOTE“ (Luka 23:50-54).

Josif iz Arimateje je, prema ovom tekstu, sahranio Hrista na dan pripreme, prije večeri, prije početka subote, a to je očigledno bio petak, dan koji prethodi sedmičnoj suboti. Grčka riječ za dan pripreme koja se koristi u Bibliji jeste „paraskeue“, a koja u grčkom jeziku i danas označava petak. U nekim prevodima Biblije stoji petak, a u nekima dan pripreme, ali u pitanju je ista stvar. Ako ne ulazimo u bilo kakve pretpostavke, u pitanju je šesti dan u sedmici koji prethodni sedmičnoj suboti.

Petak sigurno

Prema biblijskom računanju vremena, dani počinju i završavaju sa zalaskom sunca.

„Bog je svjetlost nazvao dan, a tamu je nazvao noć. I bilo je veče i bilo je jutro – dan jedan“ (1. Mojsijeva 1:5).

„Od večeri do večeri držite svoju subotu“ (3. Mojsijeva 23:32).


Sahranjivanje Hrista je moralo biti obavljeno prije početka sedmične subote, jer se u subotu, prema Božjem zakonu, nije smio raditi nikakav posao.

„Šest dana neka se radi, a sedmi dan je subota, dan potpunog odmora, sveti sabor. Ne radite nikakav posao“ (3. Mojsijeva 23:3).

Subota je, prema Bibliji, sedmi dan u sedmici, dan potpunog odmora uspostavljen od vremena stvaranja, a petak je šesti dan ili dan pripreme za subotu kada su Izraelci trebali da pripreme hranu i sve drugo što je bilo potrebno. Šesti dan u sedmici ili petak je jedini dan pripreme koji se pominje u Bibliji, i zato ne treba imati dilemu na koji dan se misli kada se kaže dan pripreme.

„A šestog dana neka pripreme ono što budu donijeli…“ (2. Mojsijeva 16:5).

„A šestog dana nakupili su dvaput više hljeba, dva omjera po osobi. Svi poglavari zbora došli su i javili to Mojsiju. Tada im je on rekao: Ovako je kazao Gospod. Sjutra će biti praznik, sveta subota posvećena Gospodu. Šta želite da pečete, ispecite, i šta želite da skuvate, skuvajte, a sav višak ostavite kod sebe i čuvajte za ujutru” (2. Mojsijeva 16:22-23).


Dakle, ni jedan drugi dan u Bibliji nikada nije nazvan danom pripreme. Osim toga, grčka riječ za dan pripreme koja se koristi u Bibliji jeste „paraskeue“, a koja u grčkom jeziku i danas označava petak. U tom smislu, biblijski gledano dan pripreme je petak, i ne može biti neki drugi dan, osim ako se bavimo pretpostavkama.

Josif je sahranio Hrista u petak, na dan pripreme za sedmičnu subotu, u periodu između 15 sati kada je Hrist umro i prije nego što je veče palo, odnosno prije nego što je sunce zašlo, a to je prije početka sedmične subote koja je bila dan potpunog odmora.

Nastavak teksta iz jevanđelja po Luci dodatno potvrđuje da je dan raspeća bio petak ili dan prije sedmične subote koja je po zakonu bila dan odmora.

„Žene koje su došle s njim iz Galileje pratile su to i vidjele grob i kako je položeno njegovo tijelo. Zatim su se vratile i pripremile mirisna ulja i druge mirise. A U SUBOTU SU MIROVALE, PREMA PROPISU“ (Luka 23:55-56).

Da je u pitanju sedmična subota koja je bila dan odmora, govori i nastavak teksta kada se kaže da su žene onda otišle na grob prvog dana u sedmici, a to je nedelja, dakle dan nakon sedmične subote.

„PRVOG DANA U SEDMICI,2. vrlo rano, otišle su na grob, i neke druge sa njima, noseći mirise koje su pripremile“ (Luka 24:1).

Ovaj hronološki red, petak-subota-nedelja, u vezi sa Hristovim raspećem i vaskrsenjem, se pojavljuje u svim jevanđeljima i ne može se negirati.
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
Dodatni dokazi za petak kao dan raspeća

Prelazimo na opise događaja na dan Hristovog raspeća iz jevanđelja po Marku, za koje vjerujem da jednako dokazuju raspeće u petak, dan prije sedmične subote.

„Isus je zavapio iz sveg glasa i izdahnuo. …Tamo su bile i žene koje su to izdaleka posmatrale, među njima Marija Magdalena i Marija, majka Jakova malog i Josifa, i Saloma, koje su ga pratile i služile mu kad je bio u Galileji. Bile su tamo i mnoge druge žene koje su s njim došle u Jerusalim. Pošto je već bilo KASNO POSLIJE PODNE, A UZ TO I DAN PRIPREME, TO JEST DAN PRIJE SUBOTE, došao je Josif iz Arimateje, ugledan član Sanedrina, koji je i sam čekao Božje kraljevstvo. On se odvažio da uđe kod Pilata i da zatraži Isusovo tijelo“ (Marko 15:37-43).

I u jevanđelju po Marku vidimo da je Josif tražio Hristovo tijelo na dan pripreme, to jest dan prije subote, a nastavak teksta dodatno potvrđuje da se radi o sedmičnoj suboti, jer su nakon završetka subote žene kupile mirise da bi namazale Hristovo tijelo, a onda rano prvog dana u sedmici, odnosno u nedelju, otišle na grob.

„KAD JE PROŠLA SUBOTA, Marija Magdalena i Marija, Jakovljeva majka, i Saloma kupile su mirise da bi otišle i namazale Isusovo tijelo. I u samu zoru PRVOG DANA U SEDMICI, na izlasku sunca, došle su do groba“ (Marko 16:1-2).

Opis događaja na dan Hristovog raspeća i u jevanđelju po Mateju potvrđuje raspeće u petak, dan prije sedmične subote.

Kada se veče približavalo, dođe čovjek po imenu Josif, bogataš iz Arimateje, koji je i sam bio Isusov učenik. On ode k Pilatu i zatraži Isusovo tijelo, a Pilat naredi da mu se tijelo preda. Josif uze tijelo, uvi ga u čisto platno pa ga položi u svoj novi grob koji je usjekao u steni. Onda na ulaz u grob navalja velik kamen i ode. A Marija Magdalena i druga Marija sjedoše preko puta groba. SJUTRADAN, TO JEST DAN POSLE PRIPREME, prvosveštenici i fariseji dođoše k Pilatu i rekoše: „Gospodaru, sjetili smo se da je onaj varalica za života govorio: Vaskrsnuću posle tri dana. Zato naredi da se grob osigura do trećeg dana, da ne bi njegovi učenici došli i ukrali tijelo pa rekli narodu: Ustao je iz mrtvih! Tako bi ta posljednja prevara bila gora od prve. A Pilat im reče: Evo vam straže pa idite i osigurajte kako znate. I oni odoše i osiguraše grob zapečativši kamen i postavivši stražu. PO ZAVRŠETKU SUBOTE, U OSVITU PRVOG DANA SEDMICE, dođoše Marija Magdalena i druga Marija da pogledaju grob“ (Matej 27:57-66, 28:1).

Iz ovog teksta vidimo da su sjutradan nakon što je Josif sahranio Hrista, odnosno dan posle pripreme, fariseji otišli kod Pilata da traže stražu za grob kako bi navodno spriječili prevaru sa vaskrsenjem. Očigledno je to bila subota kada su fariseji bili kod Pilata, jer u nastavku piše da su žene došle na grob po zavšetku subote u osvitu prvog dana u sedmici.

Prelazimo na opise događaja na dan Hristovog raspeća iz jevanđelja po Jovanu, a koji su definitivno u harmoniji sa opisima iz ostalih jevanđelja.



Petak je bio DAN PRIPREME pashalnog obroka – kada se klalo i pripremalo jagnje, što znači da je Hrist razapet u petak

I u jevanđelju po Jovanu se kaže da je Hrist razapet na dan pripreme, prije subote, ali se na jednom mjestu navodi da je to bio i dan pripreme pashe.
 

NEzgodan

Elita
Moderator
Poruka
18.165
Dodatni dokazi za petak kao dan raspeća

Prelazimo na opise događaja na dan Hristovog raspeća iz jevanđelja po Marku, za koje vjerujem da jednako dokazuju raspeće u petak, dan prije sedmične subote.

„Isus je zavapio iz sveg glasa i izdahnuo. …Tamo su bile i žene koje su to izdaleka posmatrale, među njima Marija Magdalena i Marija, majka Jakova malog i Josifa, i Saloma, koje su ga pratile i služile mu kad je bio u Galileji. Bile su tamo i mnoge druge žene koje su s njim došle u Jerusalim. Pošto je već bilo KASNO POSLIJE PODNE, A UZ TO I DAN PRIPREME, TO JEST DAN PRIJE SUBOTE, došao je Josif iz Arimateje, ugledan član Sanedrina, koji je i sam čekao Božje kraljevstvo. On se odvažio da uđe kod Pilata i da zatraži Isusovo tijelo“ (Marko 15:37-43).

I u jevanđelju po Marku vidimo da je Josif tražio Hristovo tijelo na dan pripreme, to jest dan prije subote, a nastavak teksta dodatno potvrđuje da se radi o sedmičnoj suboti, jer su nakon završetka subote žene kupile mirise da bi namazale Hristovo tijelo, a onda rano prvog dana u sedmici, odnosno u nedelju, otišle na grob.

„KAD JE PROŠLA SUBOTA, Marija Magdalena i Marija, Jakovljeva majka, i Saloma kupile su mirise da bi otišle i namazale Isusovo tijelo. I u samu zoru PRVOG DANA U SEDMICI, na izlasku sunca, došle su do groba“ (Marko 16:1-2).

Opis događaja na dan Hristovog raspeća i u jevanđelju po Mateju potvrđuje raspeće u petak, dan prije sedmične subote.

Kada se veče približavalo, dođe čovjek po imenu Josif, bogataš iz Arimateje, koji je i sam bio Isusov učenik. On ode k Pilatu i zatraži Isusovo tijelo, a Pilat naredi da mu se tijelo preda. Josif uze tijelo, uvi ga u čisto platno pa ga položi u svoj novi grob koji je usjekao u steni. Onda na ulaz u grob navalja velik kamen i ode. A Marija Magdalena i druga Marija sjedoše preko puta groba. SJUTRADAN, TO JEST DAN POSLE PRIPREME, prvosveštenici i fariseji dođoše k Pilatu i rekoše: „Gospodaru, sjetili smo se da je onaj varalica za života govorio: Vaskrsnuću posle tri dana. Zato naredi da se grob osigura do trećeg dana, da ne bi njegovi učenici došli i ukrali tijelo pa rekli narodu: Ustao je iz mrtvih! Tako bi ta posljednja prevara bila gora od prve. A Pilat im reče: Evo vam straže pa idite i osigurajte kako znate. I oni odoše i osiguraše grob zapečativši kamen i postavivši stražu. PO ZAVRŠETKU SUBOTE, U OSVITU PRVOG DANA SEDMICE, dođoše Marija Magdalena i druga Marija da pogledaju grob“ (Matej 27:57-66, 28:1).

Iz ovog teksta vidimo da su sjutradan nakon što je Josif sahranio Hrista, odnosno dan posle pripreme, fariseji otišli kod Pilata da traže stražu za grob kako bi navodno spriječili prevaru sa vaskrsenjem. Očigledno je to bila subota kada su fariseji bili kod Pilata, jer u nastavku piše da su žene došle na grob po zavšetku subote u osvitu prvog dana u sedmici.

Prelazimo na opise događaja na dan Hristovog raspeća iz jevanđelja po Jovanu, a koji su definitivno u harmoniji sa opisima iz ostalih jevanđelja.



Petak je bio DAN PRIPREME pashalnog obroka – kada se klalo i pripremalo jagnje, što znači da je Hrist razapet u petak

I u jevanđelju po Jovanu se kaže da je Hrist razapet na dan pripreme, prije subote, ali se na jednom mjestu navodi da je to bio i dan pripreme pashe.
Nije sporno da je razapet u petak već kada je bila Pasha. Sinoptičari kažu da je padala u četvrtak veče. Što je vjerovatno greška u rukopisima.
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
Kada,analiziras sve ove izvestaje vidis iz samih Jevandjelja jasno kada je bilo.
A posle svega kone ije jos jasno kada, sta da mu radim?



„Bio je DAN PRIPREME PASHE, oko šestog sata. I rekao je Judejcima: Evo vašeg kralja! Oni su povikali: Raspni ga! Raspni ga!” (Jovan 19:14-15).

„A kad je okusio uskislo vino, Isus je rekao: Svršeno je! I spustivši glavu, predade duh. BIO JE DAN PRIPREME. Da tijela ne bi ostala na krstu U SUBOTU – JER JE TO BILA VELIKA SUBOTA – Judejci su zamolili Pilata da se onima koji su na krstu polome noge i da se njihova tijela skinu“ (Jovan 19:30-31).

„Poslije toga je Josif iz Arimateje, koji je bio Isusov učenik, ali je to krio zbog straha od Judejaca, zamolio Pilata da mu dozvoli da skine Isusovo tijelo. Pilat mu je dozvolio, pa je Josif došao i skinuo njegovo tijelo. Došao je i Nikodim, čovjek koji mu je prvi put bio došao noću, i donio je svježanj smirne i aloje, oko sto libri. Uzeli su Isusovo tijelo i uvili ga u zavoje s mirisnim biljem, prema judejskom pogrebnom običaju. A na mjestu gdje je bio razapet bio je jedan vrt i u vrtu novi grob, u koji još niko nije bio položen. POŠTO JE JUDEJCIMA BIO DAN PRIPREME, a grob je bio blizu, tamo su položili Isusa. …PRVOG DANA U SEDMICI Marija Magdalena je došla do groba rano ujutru, dok je još bio mrak, i vidjela je da je kamen već pomjeren sa groba“ (Jovan 19:38-42, 20:1).


I u jevanđelju po Jovanu vidimo jasnu hronologiju petak-subota-nedelja kao i u ostalim jevanđeljima.

Zagovornici teorije raspeća u srijedu negiraju taj hronološki red, i kažu da dan pripreme pashe koji se pominje u Jovanu znači dan pripreme za prazničnu, odnosno pashalnu subotu koja je padala sjutradan. To im je jedan od glavnih argumenata da dan raspeća nije bio petak, odnosno da sjutradan od raspeća nije bila sedmična subota nego praznična ili pashalna subota koja je u slučaju raspeća u srijedu onda padala u čevrtak.

Sada ćemo iz dalje analize vidjeti da to zaista nema smisla, i da je dan raspeća kao i dan pripreme pashe upravo petak.

Dan pripreme, kao što smo već vidjeli iz Biblije, je isključivo šesti dan u sedmici, dan prije sedmične subote, i to je petak (Luka 23:54.56, Marko 15:42, 2. Mojsijeva 16:5.22-23). Na grčkom jeziku dan pripreme i petak je ista stvar, jer se koristi ista riječ (paraskeue). Zbog svega toga je logično da se u Jovanu misli na petak, dan prije sedmične subote, kada se kaže dan pripreme pashe, jer se u nastavku istog teksta navodi da je naredni dan subota i to velika subota, kao i da je Marija Magdalena došla na grob prvog dana u sedmici koji pada nakon sedmične subote. Dakle, imamo nesporan hronološki red – petak (dan pripreme za subotu), subota (sedmi dan kome je prethodio dan pripreme), nedelja (prvi dan u sedmici).

Ali zašto je onda Jovan nazvao petak kao dan pripreme pashe? Da li dan pripreme pashe zaista znači dan pripreme za pashalnu, odnosno prazničnu subotu?

Hrist je umro na praznik pasha, kada se prema starosaveznoj tipologiji klalo pashalno jagnje koje je predstavljalo Hrista. Prema Bibliji, praznik pasha je 14-tog dana prvog mjeseca (3. Mojsijeva 23:5).

„Jer se Hrist, naša Pasha, žrtvovao za nas“ (1. Korinćanima 5:7).
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
32.001
Nije sporno da je razapet u petak već kada je bila Pasha. Sinoptičari kažu da je padala u četvrtak veče. Što je vjerovatno greška u rukopisima.
Iz svega datog vidis jasno kada je bila.
Ne mozes da,se drzis samo jednog teksta i vices, ne znam,ne znam.

Nakon svih prethodno objavljenih biblijskih tekstova, videli smo da je Hrist razapet u petak, na dan pripreme koji je prethodio sedmičnoj suboti, što znači da je pasha bila u petak.

U četvrtak veče, što je ustvari početak petka jer se u Bibliji dani računaju zalaskom sunca, Hrist je sa učenicima proslavio pashu tako što su jeli beskvasni hljeb i pili vino i to je bila, ono što zovemo, „večera Gospodnja“ (Matej 26:17, Marko 14:12.14.16, Luka 22:18-20). Međutim, pasha je obuhvatala pripremanje i konzumiranje pečenog jagnjeta što je ustvari vrhunac proslave pashe (2. Mojsijeva 12:5-8). Pashalno jagnje se klalo i pripremalo u petak, dakle sjutradan nakon što je Hrist u četvrtak veče beskvasnim hljebom i vinom proslavio pashu sa učenicima, iako je sve to ustvario bio petak, 14-ti dan prvog mjeseca, jer dani počinju i završavaju zalaskom sunca. Dakle, petak je zaista bio dan pripeme pashe – glavnog pashalnog obroka, a to je jagnje. Pripremljeno pashalno jagnje se potom jelo naveče kada je, prema biblijskom računanju vremena, počeo naredni dan, 15-ti dan prvog mjeseca, a taj naredni dan je bio početak praznika beskvasnih hljebova koji je trajao sedam dana (3. Mojsijeva 23:6).

„Jagnje neka bude bez mane, muško, od godinu dana. Možete uzeti jagnje ili jare. Čuvajte ga do četrnaestog dana ovog mjeseca, a onda neka ga sav izraelski zbor zakolje PREDVEČE. Neka uzmu malo krvi i njome poškrope oba dovratka i nadvratak ulaznih vrata na kućama u kojima će se jesti. NEKA JEDU MESO TE NOĆI. Neka ga jedu pečeno na vatri, s beskvasnim hljebom i gorkim zeljem“ (2. Mojsijeva 12:5-8).

Dakle, iako su učenici sa Hristom prethodno proslavili pashu sa beskvasnim hljebom i vinom (četvrtak veče, 14-ti dan prvog mjeseca), proslava pashe se nastavila tako što se sjutradan jagnje klalo i pripremalo (petak oko 15h kada je i Hrist umro, a to je i dalje 14-ti dan prvog mjeseca), a jelo se naveče što je ustvari sjutradan (petak veče, 15-ti dan prvog mjeseca, a to je početak praznika beskvanih hljebova i sedmična subota).

Iz sljedećeg biblijskog izvještaja se vidi da se proslavljanje pashe nastavlja i narednog dana, 15-tog u prvom mjesecu, jedenjem pashalne žrtve koja je pripremljena 14-tog, i to je razlog zašto se u Jovanu za petak kaže dan pripreme pashe jer se u petak zaista pripremalo pashalno jagnje.

„Tada su Isusa odveli od Kajafe u namjesnikov dvor. Bilo je rano ujutru. Oni nijesu ušli u namjesnikov dvor DA SE NE BI ONEČISTILI, VEĆ DA BI MOGLI DA JEDU PASHALNU ŽRTVU“ (Jovan 18:28).

U svakom slučaju, nema ništa čudno što je Jovan za petak napisao „dan pripreme pashe“ jer se u petak pripremalo pashalno jagnje koje će se potom jesti naveče, kada počinje praznik beskvasnih hljebova koji traje sedam dana.3..
 

NEzgodan

Elita
Moderator
Poruka
18.165
Iz svega datog vidis jasno kada je bila.
Ne mozes da,se drzis samo jednog teksta i vices, ne znam,ne znam.

Nakon svih prethodno objavljenih biblijskih tekstova, videli smo da je Hrist razapet u petak, na dan pripreme koji je prethodio sedmičnoj suboti, što znači da je pasha bila u petak.

U četvrtak veče, što je ustvari početak petka jer se u Bibliji dani računaju zalaskom sunca, Hrist je sa učenicima proslavio pashu tako što su jeli beskvasni hljeb i pili vino i to je bila, ono što zovemo, „večera Gospodnja“ (Matej 26:17, Marko 14:12.14.16, Luka 22:18-20). Međutim, pasha je obuhvatala pripremanje i konzumiranje pečenog jagnjeta što je ustvari vrhunac proslave pashe (2. Mojsijeva 12:5-8). Pashalno jagnje se klalo i pripremalo u petak, dakle sjutradan nakon što je Hrist u četvrtak veče beskvasnim hljebom i vinom proslavio pashu sa učenicima, iako je sve to ustvario bio petak, 14-ti dan prvog mjeseca, jer dani počinju i završavaju zalaskom sunca. Dakle, petak je zaista bio dan pripeme pashe – glavnog pashalnog obroka, a to je jagnje. Pripremljeno pashalno jagnje se potom jelo naveče kada je, prema biblijskom računanju vremena, počeo naredni dan, 15-ti dan prvog mjeseca, a taj naredni dan je bio početak praznika beskvasnih hljebova koji je trajao sedam dana (3. Mojsijeva 23:6).

„Jagnje neka bude bez mane, muško, od godinu dana. Možete uzeti jagnje ili jare. Čuvajte ga do četrnaestog dana ovog mjeseca, a onda neka ga sav izraelski zbor zakolje PREDVEČE. Neka uzmu malo krvi i njome poškrope oba dovratka i nadvratak ulaznih vrata na kućama u kojima će se jesti. NEKA JEDU MESO TE NOĆI. Neka ga jedu pečeno na vatri, s beskvasnim hljebom i gorkim zeljem“ (2. Mojsijeva 12:5-8).

Dakle, iako su učenici sa Hristom prethodno proslavili pashu sa beskvasnim hljebom i vinom (četvrtak veče, 14-ti dan prvog mjeseca), proslava pashe se nastavila tako što se sjutradan jagnje klalo i pripremalo (petak oko 15h kada je i Hrist umro, a to je i dalje 14-ti dan prvog mjeseca), a jelo se naveče što je ustvari sjutradan (petak veče, 15-ti dan prvog mjeseca, a to je početak praznika beskvanih hljebova i sedmična subota).

Iz sljedećeg biblijskog izvještaja se vidi da se proslavljanje pashe nastavlja i narednog dana, 15-tog u prvom mjesecu, jedenjem pashalne žrtve koja je pripremljena 14-tog, i to je razlog zašto se u Jovanu za petak kaže dan pripreme pashe jer se u petak zaista pripremalo pashalno jagnje.

„Tada su Isusa odveli od Kajafe u namjesnikov dvor. Bilo je rano ujutru. Oni nijesu ušli u namjesnikov dvor DA SE NE BI ONEČISTILI, VEĆ DA BI MOGLI DA JEDU PASHALNU ŽRTVU“ (Jovan 18:28).

U svakom slučaju, nema ništa čudno što je Jovan za petak napisao „dan pripreme pashe“ jer se u petak pripremalo pashalno jagnje koje će se potom jesti naveče, kada počinje praznik beskvasnih hljebova koji traje sedam dana.3..
Ali prema sinoptičarima, učenici su u četvrtak pitali Isusa gdje da mu zgotove pashu.

Prvi dan beskvasnih hljebova je po Tori počinjao 14-og Nisana uveče kad se jela pasha. Dakle, prema sinoptičarima je jasno da je Pasha bila u četvrtak veče. Jovan kaže da je ipak u petak veče. Tu imamo nesaglasje.

Ako, pak, u četvrtak veče nije bilo Pashe, onda nije moglo biti ni beskvasnih hljebova.
 

NEzgodan

Elita
Moderator
Poruka
18.165
Tada su Isusa odveli od Kajafe u namjesnikov dvor. Bilo je rano ujutru. Oni nijesu ušli u namjesnikov dvor DA SE NE BI ONEČISTILI, VEĆ DA BI MOGLI DA JEDU PASHALNU ŽRTVU“ (Jovan 18:28).
Jasno. A vidi šta kaže Matej:

Matej 26,17: "U prvi dan prijesnijeh hljebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: gdje ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš"?
 

Sensei

Buduća legenda
Moderator
Poruka
39.770
nisam ekspert za religiju, zato pitam. Vidim piše pasha. Na engleskom kažu Passover a jevrejska reč je Pasah. Odnosi se na osmodnevni jevrejski praznik koim slave osvoje oslobodjenje od egipatskog ropstva.
Ne znam kakve veze ima Džisus sa tim jer on nije jevrejin.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.