9) parabola o sejaču je odlična...samo je Isus ne razume jer pogrešno objašnjenje daje
„Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom, A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. (
Evanđelje po Mateju, 13:24-26)
Po meni njiva je ljudsko srce, pšenica je ljubav, kukolj je sujeta. Ljubav seje Bog, a sujetu đavo. Trebamo se čuvati da nam đavo ne usadi sujetne i grešne misli i njima uguši ljubav koju je Bog posejao u nama. Preispitujmo stalno naše misli i osećanja da vidimo da li su plod ljubavi ili plod sujete. Uvek se pitajmo zašto nešto želimo ili ne želimo, zašto nešto mislimo. Ako je uzrok sujeta onda odbacimo tu misao ili osećanje. Plevimo na vreme vrt svog srca odstranjujući iz korena svaki oblik sujete. Tako ćemo zadobiti carstvo nebesko.
„Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju. „. (
Evanđelje po Mateju, 13:27-30)
Ljubav I sujeta su isprepletane u srcu kao motivacija za misli I dela. Ako bi se čupala sujeta onda bi se neminovno počupala i ljubav, i čovek bi ostao bez motivacije za bilo šta. Neka čovek zato živi normalno a kad umre onaj deo njega koji tvori ljubav će otići Bogu a onaj deo koji tvori sujetu će biti uništen.
Međutim Isusovo objašnjenje je drugačije:
“A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla; A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su anđeli.Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka. Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje. I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba. Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. “„. (
Evanđelje po Mateju, 13:38-43)
Prema bukvallističkom Isusovom shvatanju ove parabole ljudi su već nastankom ili seme dobra ili seme zla. Svako seme ima svoju prirodu i ne može iz semena kukolja da nikne pšenica ni iz semena pšenice da nikne kukolj. Ja ne verujem da je čovekovo bivstvo predodređeno I da se čovek ne može promeniti. Smatram da svako, ako radi na sebi čisteći se od sujete I negujući ljubav može da bude dobar čovek. Kad bi to bilo predodređeno, život bi bio besmislen. Borba dobra I zla nje između dobrih I zlih ljudi, nego unutar svakog čoveka void se borba između njegove sujete I ljubavi. Nekad se pitam da li možda Isusove priče potiču iz mistične sekte čiji je član bio i gde je obučavan za svoju misiju, a objašnjenja su njegova i ne pogađaju uvek tačno u metu. Ili je možda pisac Jevanđelja stavio Isusu u usta svoje crno belo tumačenje ili je Isus namerno sakrio dublji smisao parabole o sejaču i njivi.
Ovo Isusovo tumačenje je crno belo i primitivno....zvuči kao da Isus nije razumeo svoju parabolu...možda i nije bila njegova...možda je samo preneo priču koju je naučio od svojih učitelja a koju nije razumeo..Bog ili Božji sin a ne razume priču koju priča???