Isus Hristos za sebe kaže da je On Istina. A na sudu se traži istina da bi se presudilo.
Odakle dolaze naše misli? Naše misli su posledica istine koja je u nama, Ali često istina koja je u nama počiva na zabludama.
Svakako ste primetili da se naše misli vrte oko onoga čemu smo posvetili svoju pažnju.
Dakle mi vidimo nešto, gledamo neki događaj, i u svom umu pokušavamo da stvorimo sliku šta se to događa, šta vidimo, I tu oslanjajući se na istinu koja je u nama na ono u šta verujemo mi sudimo šta to gledamo, slušamo osećamo, šta se događa, Misli u našem umu su posledica tumačenja zasnovanog na onome u šta verujemo, na našoj Istini. Pa kad sudimo kroz zabludu uz misli dobijemo i osećanja, gneva besa, ljutnje, nezadovoljstva, ili euforična osećanja koja su druga lepa strana pogrešnog suda. A kako se osećamo tako se i ponašamo, ne može ljut čovek da se smeši od srca.
A gnev, bes, ljutnja brige, strahovi su stres: A nauka polako otkriva da sve bolesti imaju svoju psihološku pozadinu baziranu na stresu. Dakle sudbina je posledica našeg suda kojim smo sudili.
A kad živimo u istini onda je naš sud blag, pun milosti ljubavi, mira, zahvalnosti, razumevanja. A kako se ponaša čovek koji ima takva osećanja? Osmeh ne možeš da mu skineš s lica. Mir ga čuva od stresa i njegova sudbina ga vodi ka dugom životu u zdravlju.
Znamo da je Hristos Sin Božiji, dakle Bog. Tako je i Istina ako je ima u nama naš dobri Bog koji nam daje život.
Ali ako je istina koja je u nama zasnovana na zabludama onda je sotona naš Bog koji nas vodi u bolest i smrt.
Ali je svakako naša sudbina posledica onoga u šta verujemo da je istina. Bog koji je u nama nam kroji sudbinu.
Bog nam daje život ili nas vodi u smrt. Potraga za Bogom koji daje život je potraga za Istinom.
Kopirao sam ovaj post sa druge teme da bih mogao da odgovorim na pitanje ove teme da li je Isus Bog Otac.
Ja mislim da sam u nekom od nekanonskih jevanđelja, možda u jevanđelju po Tomi naišao na podatak da je Očevo ime Sin.
Imena su u hebrejskom oznake karaktera.
I ako pogledamo šta gore piše vidimo da naš karakter zavisi od istine kroz koju sudimo, kako ko sudi tako se i ponaša, tj. takvog je duha.
Sveti duh je duh Istine.
Ako je Otac Istina koja je u nama, i Ako naš karakter, naše ime, dolazi od Oca, onda smo mi sinovi. Očev karakter, ime, se vidi u Sinovljevom karakteru. Sin je otelovljenje oca koji je duhovno biće i kao takav nevidljiv.
