i šta to ima veze niko ne može da dokaže šta je tu objektivna istina.
pozivate se na istu knjigu a nema saglasnosti, šta onda reći za vanbiblijsko verovanje u boga.
Hristos kao Istina koja živi u nama
Upravo tako, Bog je Istina; Ja sam Istina, Put i Život kaže Isus ( Spasitelj).
Jer Isus znači spasitelj. Bog ljude zna po njihovom karakteru pa kada se govori o imenu zapravo se govori o karaktreu, o onome šta čoveka određuje. Tako i Mesijin karakter spasitelja je odredio da je njegovo ime spasitelj; a spasitelj se na Hebrejskom kaže Isus. Što će reći da mi ne bi trebali da ga zovemo po imenu Isus nego po karakteru Spasitelj.
Mesija kaže da ko bude tvorio Božiju volju On i Otac će doći njemu i nastaniće se u njemu. Spasitelj kaže da će Bog živeti u nama i deliće s nama trpezu. A gde će se to useliti Bog? U koji deo našeg bića? Pa u Istinu; kada se Isus (Spasitelj) nastani u nama , razvejaće naše zablude i uspostaviti Istinu u nama. Jer sam kaže: Ja sam Istina. I On će živeti u našoj istini, i On će biti naša Istina.
A iz naše istine će izvirati naš sud. A posledica suda je naš doživljaj.
Ako od istine dolazi naš sud onda će naš doživljaj svega biti ispunjen radošću. A duh koji koristi naša osećanja da odredi naše ponašanje će nam dati pravdu. Naše ponašanje je pravda koja dolazi od istine koja je u nama. Jer ako sudimo da je nešto lepo. Imaćemo lepa osećanja i u skladu s tim će biti i naše ponašanje.
A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati. Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Kako pismo kaže, Istina se saplela na putu pa pravda ne može da prođe.
Evo još malo pa će dvadeset godina kako se družim da Hristom, i Istina u meni se stalno menja, i stalno rastem u njoj . Kako Sv. Ap. Pavle kaže;
Ja ne mislim da sam dosrtigao savršenstvo , nego se trudim i usavršavam u Hristu. Tako Isus Hristos Kao Istina u meni stalno raste i usavršava se.
I budući da smo rođeni kao Sinovi Božiji; mi u sebi možemo videti kako izgleda jedno Božansko Biće.
Pa ako se u nama istina razvija i raste tako se dešava i u Božijem Umu. Jer Logos znači Um, Hristos je Um Božiji kroz koji Otac koji je u večnosti živi nesavršen život u vremenu. I Budući da smo kroz Hrista i mi Umovi Božiji jer smo ćelije njegovog tela; tako i kroz nas Otac živi nesavršen život u vremenu. Pavle ne kaže ćelije nego udi, jer tada nije postojala svest o ćelijama, pa on i nije mogao da kaže da smo ćelije Hristovog tela. Teško je to za razumevanje.
Zato moli Boga da ti podari razumevanje i on će ti dati shodno tvojoj sposobnosti da razumeš. Kao što detetu u vrtiću ne možeš pričati gradivo za osmi; tako i Bog nas prvo pripremi, pa nas onda polako uvodi u istinu. Kad Hristos Kaže; Ja sam Istina, on zapravo nama kaže gde da ga tražimo, da treba da ga tražimo u svojoj istini. Jer čitajući Bibliju mi u sebe primamo Božije seme, Reč Božiju, samoga spasitelja. I to seme će se razviti u nama, i porašće iz njega veliko drvo. Drvo Života u našem umu. Iz tog semena u našem umu će se roditi Spasitelj naše duše.
Zato za nas koji verujemo kaže da smo mi njegova majka; Jer kroz veru mi primismo njega kao Božije seme i on se rodi u našem umu. Ali čitati nije dovoljno nego se seme treba i zalivati verom čineći dobra dela koja je Pomazanik govorio da trebamo činiti. Da ne bi bili zaboravni slušači nego da tvorimo Božiju volju, i da kroz činjenje dobijemo razumevanje kroz otkrovenja. Jer ako smo tvorili Božiju volju došlo je do promene našeg uma. Došlo je do promene od zablude ka istini i on je sad tu u nama u našoj istini. I on Viče iz nas, čujemo njegove reči u našem umu jer misli koje se rađaju u našem umu imaju svoj izvor a to je istina. I mi ćemo iz istine čuti Božiji glas; prepoznaćemo ga u mislima koje se javljaju u našem umu kao Božanska otkrovenja.
A ako iz zablude dolaze naše misli onda slušamo Sotonu (naš Intelekt). Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda. Sveti Duh koji je sila Božija se oslanja na našu Istinu, na naše misli, osećanja, naš sud, kada kreira naš život. Jer kako sudimo, takve misli i osećanja ćemo imati , a one su gradivne cigle u zidu našeg života.
Naša Sudbina je ogledalo naše istine i našeg Suda. Zato joj je i u korenu reč sud. Ne zato što nam Bog sudi, već što je bog izvor našeg suda. Tvorite Božiju volju, budite milostivi, praštajte, blagosiljajte neprijatelje svoje a ne kunite. Ako vam ko udari šamar okrenite u drugi obraz, ako ste dali na zajam ne tražite nazad svoje. Budite milostivi i bićete pomilovani od suda i istine koja je u vama. Jer tako radeći doći će do promene vašeg uma, do njegove obnove i Bog ( Istina) će vas sačuvati od Suda.
Ko Veruje Isusa Hrista i tvori Božiju volju spašen je i ne ide na Sud kaže Sv. Pismo
