Da li je i kako detinjstvo uticalo na vaš sadašnji život?

[Džudi S]

Često u temama na ovom potforumu spomenemo da sve potiče iz porodice. Spomenemo i domaće vaspitanje.

Do sada nismo pričali o detinjstvu i njegovom uticaju na naš sadašnji život.

Da li je i kako detinjstvo uticalo na vaš sadašnji život?

Da li se sećate vašeg detinjstva?






Foto: Pixabay.com

 

[Џорџи]

Mnogi se vracaju gde su rodjeni i odrasli ,nije to dzabe da nas vuce tamo nesto,pa onda sto smo uopste odlazili da jurimo pare,zbog rodjaka ne mogu da dobijem dedovinu do koje mi je stalo, gde bih ziveo gde sam provodio raspuste

 

[Džudi S]

Mnogi se vracaju gde su rodjeni i odrasli ,nije to dzabe da nas vuce tamo nesto,pa onda sto smo uopste odlazili da jurimo pare,zbog rodjaka ne mogu da dobijem dedovinu do koje mi je stalo, gde bih ziveo gde sam provodio raspuste

Žao mi je što imaš pravnih problema.. A znam koliko voliš manja mesta i sela.

Pretpostavljam da su ti raspusti tamo bili divni.

 

[UltraBasic]

Da li je i kako detinjstvo uticalo na vaš sadašnji život?

Da li se sećate vašeg detinjstva?

Naravno da jeste uticalo na sve moguće načine, i naravno da se sećam prilično, a nekad i natprosečno dobro. Neki upečatljivi momenti su iz uzrasta od čak 2 godine u šta bi mi malo ko poverovao.
Sećanja nisu konstantna ali dolaze povremeno i kad su podstaknuta nekim aktuelnim situacijama ili specijalnim okidačima.
Pošto volim da čitam i slušam psihološka štiva, vršim retrospektive i nalazim dosta veza između pojedinosti iz svog detinjstva i sebe odrasle kroz život. Na taj način imam priliku i potencijal da hakujem, razumem, pa čak i promenim neke svoje habitualne/ustaljene ali nesrećne odgovore na trenutno tj. buduće.
Baš jutros sam se "ničim izazvano" neposredno nakon buđenja setila nečeg vrlo interesantnog oko čega mogu da u dokolici da radim, što bi se reklo "na sebi" i na odnosima sa ljudima na koje sam direktno i dugoročno upućena.

 

[Dingelinge]

Jeste.

 

[pertowic]

ja jos nisam odrastao

 

[ambidekster65]

Pa ne mogu reći da je djetinjstvo nešto posebno uticalo na moj život. Od pete godine živim u zgradi u kojoj i sad živim. Bilo nas je dosta djece iz ulice koji smo se redovno igrali. Išao sam u školu. Nisam puno učio, a imao sam dobre ocjene.

Ništa posebno se nije dešavalo u djetinjstvu. Onda ne vidim da je djetinjstvo nešto uticalo na moj sadašnji život.

 

[Nemoguća Могућност]

Da li je i kako detinjstvo uticalo na vaš sadašnji život?

Kako da ne. Vrlo mnogo. S razlozima.
Ali nekako ne za ovde - suvise je intimno za javni prostor.

Predskolski uzrast (ili ono sto zovemo detinjstvo) je nesto o cemu sam puno naucio igrom slucaja. Znam kako ide mapa razvoja. Manje-vise negde 3-ce do 7-me godine se razvija osnovni karakter i sposobnosti. Posle idu manji otkloni.

 

[Nemoguća Могућност]

Sad se nesto mislim - do koje godine se smatra da je 'detinjstvo' ?

 

[Nemoguća Могућност]

Naravno da jeste uticalo na sve moguće načine, i naravno da se sećam prilično, a nekad i natprosečno dobro. Neki upečatljivi momenti su iz uzrasta od čak 2 godine u šta bi mi malo ko poverovao.

Izgleda da iz nekog razloga zene se bolje secaju tog najranijeg detinjstva, tako da me ne cudi nimalo da se secas necega kad si imala 2 godine. Vise puta sam cuo od neke da se seca neceg iz tog perioda pa cak i ranije. Ja se ne secam tako daleko - mozda negde od 3ce godine - secam se da sam imao boginje i da je to bilo prilicno neprijatno. Ne secam se koliko sam bio mali. Ja samo znam da sam bio fasciniran svetom i zeljan da naucim sve sto se moze nauciti.

 

[pupčana vrpca]

naravno,detinjstvo ima presudan uticaj u životu svakog,samo što mlogi toga nisu svesni nažalost

 

[Neuroza73]

Tako mi je "lepo" detinjstvo bilo, a i tinejdžerski dani, da danas pijem lekove

 

[Urwald]

Da li je i kako detinjstvo uticalo na vaš sadašnji život?

U neku ruku jeste uticalo, mada to je ste neka složenija priča.
Long story short...
Rodio sam se u HR 91-ve i 95-te došao u Srbiju sa porodicom tokom Oluje. Moji "nisu baš najbolje podneli" rat/gubitak onog što su stvarali i to se nekako baš negativno odrazilo na njih, kao i na same odnose u porodici.
Detinjstvo sam proveo prilično izolovan od druge dece i mahom sam to vreme provodio sa matorijom ekipom.
"Nesuglasice" sa roditeljima se podrazumevaju.
Sa 19 sam otišao od kuće i presekao te odnose i nakon par godina sam nekao isprocesuirao negativnosti iz detinjstva i nastavio nekim svojim haotičnim putem.
Što se efekata na sadašni život tiče - pa još uvek sam u osnovi izuzetno nepoverljiv prema ljudima, pa to nekako kompenzujem ekstremnom otvorenošću u vidu priče te dosta dobar broj ljudi pobegne od mene glavom bez obzira, što je po mene nekako dobra stvar.

Da li se sećate vašeg detinjstva?

Pa i ne baš, znam da je tu bilo dosta negativnosti koje sam gledao da zaboravim, neka pozitivna sećanja su tu mada količinski ih i nema naročito mnogo.

 

[Džudi S]

Sad se nesto mislim - do koje godine se smatra da je 'detinjstvo' ?

Detinjstvo traje do punoletstva, do 18-te godine.

Izgleda da iz nekog razloga zene se bolje secaju tog najranijeg detinjstva, tako da me ne cudi nimalo da se secas necega kad si imala 2 godine. Vise puta sam cuo od neke da se seca neceg iz tog perioda pa cak i ranije. Ja se ne secam tako daleko - mozda negde od 3ce godine - secam se da sam imao boginje i da je to bilo prilicno neprijatno. Ne secam se koliko sam bio mali. Ja samo znam da sam bio fasciniran svetom i zeljan da naucim sve sto se moze nauciti.

Ja se sećam samo pojedinih stvari iz detinjstva, ne svih.

Moj sestrić je progovorio pre druge godine i tada je počeo da posmatra svet iz nekog svog ugla. Danas, kada ima 25 godina primećujem da ima jednu osobinu koja je stvorena baš u tim ranim godinama života ( i tada je bio pedantan i danas je, voli red u kući ).

Na početku srednje škole, iznenadio je i mamu i mene i posle sestru. Sećao se jednog događa iz ranog detinjstva, kada je imao dve godine. I sada se toga seća.

 

[pupčana vrpca]

Detinjstvo traje do punoletstva, do 18-te godine.

ne nego do 25.,tada konačno sazreva skroz mozak