Da li je greška suditi o muškarcu prema njegovom izboru partnerke?

[Svetozar ot Ružičić]

I bez narkomana, oni nemaju veze sa ovom temom.

Arogantno.

 

[Zelena milja]

Arogantno.

Zašto je arogantno?
Pričali smo o deci, da li je ljubav prema njima najvažnija.Tema nije o ljubavi prema porocima.
Rekao si da ćeš objasniti.
Hoćeš li?

 

[Lagerta]

Pretpostavljam zbog pedagoskog pristupa.Istorijski najvazniju ulogu u izboru partnerke je imalo imovno stanje, mogucnost radjanja, i mogucnost obavljanja domacinskih poslova.Ljubav nije igrala neku vecu ulogu

Sreća pa nisam trebala da se udam u srednjem veku, nit para, nit kopam, umem al ne spadam u stručnjake, jedino mi rađanje ide od ruke

 

[japageve]

Sreća pa nisam trebala da se udam u srednjem veku, nit para, nit kopam, umem al ne spadam u stručnjake, jedino mi rađanje ide od ruke

 

[Zelena milja]

Sreća pa nisam trebala da se udam u srednjem veku, nit para, nit kopam, umem al ne spadam u stručnjake, jedino mi rađanje ide od ruke

Ja, da sam živela u srednjem veku...
Trčećim korakom u prvi manastir.
Pa onda laganica,čupkaš celer, prebiraš pasulj ..i tako...

 

[Lagerta]

Bog me ubio ako ja znam iz kog filma si ti ispao...

 

[japageve]

Bog me ubio ako ja znam iz kog filma si ti ispao...

iz brošure "ništa nas ne sme iznenaditi"

 

[Svetozar ot Ružičić]

Zašto je arogantno?

Sta ako suprotna smatra da je relevantno?

Ne mozes da ocekujes od suprotne strane da ne koristi pomenuti primer ako ga smatra relevantnim.

Morala bi prvo da je ubedis da je nebitan.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ja, da sam živela u srednjem veku...

. . . ne bi razmisljala onako kako danas razmisljas

 

[paketije]

Sreća pa nisam trebala da se udam u srednjem veku, nit para, nit kopam, umem al ne spadam u stručnjake, jedino mi rađanje ide od ruke

https://www.istrazime.com/evolucijska-psihologija/strategije-odabira-partnera-sto-zele-muskarci/

 

[Svetozar ot Ružičić]

Pričali smo o deci, da li je ljubav prema njima najvažnija.Tema nije o ljubavi prema porocima.

Ne bih se slozio, Miljo.

Nisi upotrebila rec "ljubav", upotrebila si rec "sreca".

Dozvoli mi da te citiram.

Ja ne razumem da nekome ,pre svega, nije cilj da mu deca budu srećna.

Svi težimo da budemo što srećniji(koliko možemo), trudimo se da usrećimo druge, valjda je u tome lepota porodice.

Rekla si da sreca treba da bude na prvom mestu. Ja sam ti odgovorio sta se desava kada neko stavi srecu na prvom mestu. Desava se hedonizam u pejorativnom smislu te reci. Hedonizam, u pejorativnom smislu naravno, je nastojanje da se u svakom trenutku bira ono sto donosi najvise srece narednog trenutka. To je filozofija "sto vise srece, sto pre". Narkomanija je jedan od primera hedonizma -- nije jedini. Drugi, mozda bolji primer za tebe, bi bio primer gde majka ne moze da gleda svog sina kako se pati pa mu dozvoljava da radi sta god hoce. Tako se prave razmazena deca. Ekstremniji primer bi bio majka koja svom sinu koji ima preko 300 kila i koji je zakovan za krevet svakog dana donosi da jede ono sto on hoce da jede. Tako ga na kraju, skroz nenamerno, ubije. Ona je njega volela, to nije sporono, ali mu nije cinila dobro. ( Isto kao sto danasnje zene ne cine dobro drustvu. )

Ono sto coveku treba da bude na prvom mestu jeste njegov najvisi ( = zivotni = krajnji ) cilj. Taj cilj je urodjen, ne bira se vec se otkriva, i nije ni sreca, ni ljubav, ni tudja dobrobit. Taj cilj je, ako se ja pitam, vecni zivot. To je ono za sta se pojedinac bori citavog zivota. Sve sto radi radi u nadi da ce mu pomoci da se maksimalno priblizi ostvarenju tog cilja.

To naravno ne znaci da mu tudja dobrobit ( ne mesati sa srecom ) i tudja sreca nisu bitne stvari. I to je ono gde ti gresis. Ako mi nesto nije najvisi cilj, ne znaci da mi nije cilj. Ako mi nije najvisi cilj da se brinem o drugima, ne znaci da mi jedan od podredjenih ciljeva nije da se brinem o drugima.

 

[Zelena milja]

Nisi upotrebila rec "ljubav", upotrebila si rec "sreca"

Sada vidim, u pravu si.Moj propust.

Isto kao sto danasnje zene ne cine dobro drustvu.

E ,vidiš, za mene je ovo arogancija(ali oprostiću ti ako ti meni oprostiš narkomane)

Taj cilj je, ako se ja pitam, vecni zivot.

Ovo uvažavam kao tvoj cilj i nešto čemu težiš.Pravo na svoj stav ima svako.
Negde sam napisala(ne sećam se na kojoj temi), ako se ljudi u nečemu i ne slažu, ne znači da ne poštuju tuđe mišljenje.

To naravno ne znaci da mu tudja dobrobit ( ne mesati sa srecom ) i tudja sreca nisu bitne stvari. I to je ono gde ti gresis.

Ok, grešim.
Nisi tako napisao u poruci, koja me je"rastužila".
Napisao si:
"Otac ne pravi decu zbog dece,da bi deca bila lepa, srećna i uspešna.Već ih pravi zbog sebe. "
Mene je ta izjava stvarno rastužila.Ne zato što si je ti napisao, već zbog mogućnosti da veliki broj očeva tako razmišljaju.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Rekao si da ćeš objasniti.
Hoćeš li?

Hocu ali sam umesto da objasnim zakljucio da je bolje da pitam.

Ako pravim decu s ciljem da usvoje moj nacin zivota, te da nastave da ga razvijaju, da li to nuzno znaci da mi njihova sreca i njihov uspeh u zivotu nisu bitni?

Ako je odgovor na to pitanje "Ne", zasto si tako rano zakljucila da mi nisu bitni? Zasto je bitno da odmah doneses zakljucak? Cemu zurba?

Uzmi u obzir da mi je u interesu da deca svojevoljno budu nosioci moje kulture jer ako je protiv njihove volje zgrabice prvu priliku koja im se ukaze da je se otarase.

 

[Zelena milja]

jer otac ne pravi decu zbog dece, da bi deca bila lepa, srecna i uspesna, vec ih pravi zbog sebe.

Napisala sam u prethodnoj poruci.
Zbog ovoga.

 

[Lagerta]

https://www.istrazime.com/evolucijska-psihologija/strategije-odabira-partnera-sto-zele-muskarci/

6 od 8

 

[Svetozar ot Ružičić]

E ,vidiš, za mene je ovo arogancija(ali oprostiću ti ako ti meni oprostiš narkomane)

To su propusti koji se inace desavaju, tako da nema sta posebno da ti se oprasta.

To sto sam izneo je misljenje, i to moje i ne samo moje, koje moze biti ispravno ali i neispravno. Ja sam poprilicno siguran da je ispravno. Ti se ne slazes s tim, ja to razumem i postujem. E sad, ne znam zasto zbog toga smatras da sam arogantan. Biti arogantan znaci smatrati da si bolji nego sto zapravo jesi. Na drugu stranu, bavljenje mojom, i uopste bilo cijom, licnoscu je off-topic. Ti svakako imas pravo da mislis o meni sta god hoces -- to ionako svako radi -- ali nemas i pravo da svoje misljenje izneses gde god hoces, kad god hoces i kako god hoces. Na ovom forumu ne vaze ta pravila tako da svako moze da me "ad hom"-uje kako god i kad god hoce.

Ovo uvažavam kao tvoj cilj i nešto čemu težiš.Pravo na svoj stav ima svako.
Negde sam napisala(ne sećam se na kojoj temi), ako se ljudi u nečemu i ne slažu, ne znači da ne poštuju tuđe mišljenje.

Nije problem ako se ne slazes. I nije cak ni problem ako mislis da sam bezdusan. Ti imas pravo o meni da mislis sta god hoces. Ovo nije tema o tome ko sam ja. A nisam ni ja neko ko je dosao da dokazuje ljudima ko je i sta je. Ja sam izneo argument i ocekujem -- mada ne mnogo, posto ne ocekujem mnogo ni od ljudi koji pisu na ozbiljnijim mestima od ovog -- da se drugi ljude bave argumentima koje sam izneo a ne mojom licnoscu. A s obzirom da ne mogu da nateram ljude da se drze tih pravila, tako je kako je.

Ok, grešim.
Nisi tako napisao u poruci, koja me je"rastužila".
Napisao si:
"Otac ne pravi decu zbog dece,da bi deca bila lepa, srećna i uspešna.Već ih pravi zbog sebe. "
Mene je ta izjava stvarno rastužila.Ne zato što si je ti napisao, već zbog mogućnosti da veliki broj očeva tako razmišljaju.

Mislim da si je pogresno razumela ali mogu da razumem i zasto.

 

[Zelena milja]

E sad, ne znam zasto zbog toga smatras da sam arogantan

Nisam napisala da si ti arogantan, već da je arogancija mišljenje da današnje žene ne čine dobro društvu.Isto si i ti meni napisao.

Zašto nemam pravo da iznesem svoje mišljenje gde ,kada i kako hoću?
Zar to ovde ne rade svi?
Ne razumem čime sam te uvredila.Zato što se, po ovom pitanju ne slažem s tobom?

Ne mislim da si bezdušan.
Upravo sam to shvatila.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Nisam napisala da si ti arogantan, već da je arogancija mišljenje da današnje žene ne čine dobro društvu.Isto si i ti meni napisao.

Da. Mozda ne mislis da sam arogantan generalno, kao sto ni ja ne mislim da si ti, ali mislis da posedujem arogantnu misao Ja se samo pitam, u sebi naravno, dok govorim na glas, zasto mislis da je ta misao arogantna.

Za tvoj postupak sam rekao da je arogantan, mada, mozda to nije bila prava rec. Putovao sam maltene ceo dan pa nisam pazljivo odgovarao. U cemu je zapravo bio problem? Problem je bio u tome sto si napisala listu zahteva a da pritom nisi jasno stavila do znanja da si otvorena da iste preispitas. Mozda to nije bilo realno stanje stvari, mozda si ti bila otvorena, ali meni to nije tako delovalo. Rekla si mi da ne pominjem narkomane zato sto nisu relevantni iako se nismo slozili oko toga. To me je malo razocaralo, posto sam prethodno stekao utisak da pricam s opustenom i otvorenom osobom, i onda sam napisao kratku poruku "Arogantno". To je cela prica.

Zašto nemam pravo da iznesem svoje mišljenje gde ,kada i kako hoću?
Zašto nemam pravo da iznesem svoje mišljenje gde ,kada i kako hoću?
Zar to ovde ne rade svi?
Ne razumem čime sam te uvredila.Zato što se, po ovom pitanju ne slažem s tobom?

Ma jok. Nije problem sto se ne slazes. Da nema ljudi koji se ne slazu, ne bi bilo ni debata.

Da si rekla "Ja se ne slazem s tim" to bi bilo skroz u redu. Ja bih onda mogao da te pitam zasto se ne slazes s iznesenim na sta bi ti mogla, ali ne bi morala, da odgovoris. Mogla bi, recimo, da kazes "Upravo si rekao da otac treba da gleda samo svoje potrebe i da potrebe deteta nisu bitne". Ja bih na to onda mogao da odgovorim sa "Ali ja to nisam rekao. Ja sam samo naveo sta su potrebe oca." To bi onda najverovatnije resilo nesporazum.

Ti si umesto toga rekla da je izneseno "tuzno" i "bezdusno". Isto tako si mogla da kazes da je glupo. To je delovalo kao atak na moju licnost, i s tim, na preusmeravanje diskusije s argumenta na mene. Slozices se da izjave tipa "Ti si debil" nemaju mesta u konstruktivnim raspravama, prosto zato sto nepotrebno komplikuju raspravu jer skrecu paznju s bitnog na nebitno. Ti nisi osoba koja ce izustiti nesto tog tipa ali si na neki nacin izustila "Ti si bezdusan". Mozda i nisi ali sam ja to tako percipirao.

Tim receno, ako izuzmemo te sitnice, ja nemam nikakav problem s tobom kao sagovornikom. Ti si skroz okej.

Ne mislim da si bezdušan.
Upravo sam to shvatila.

Da, primetio sam. Drago mi je da smo to resili.

 

[Richard III]

S kim si takav si... neretko se desi da normalna devojka završi sa nekim majmunom pa i sama postane gluperda i nakaza. Isto je i obratno, sa muškarcima.

 

[Paula]

S kim si takav si... neretko se desi da normalna devojka završi sa nekim majmunom pa i sama postane gluperda i nakaza. Isto je i obratno, sa muškarcima.

da, koga izaberemo za sebi blisku osobu neki put smo odabrali.

 

[Pinocchio]

To je pogresan stav i izuzetno poguban po drustvo. Sklone su mu zene kad su prepustene same sebi tj. kad nisu okruzene odgovarajucim muskarcima. Aktivno se promovise putem medija i to tako sto se ocevi koji hoce da se njihova deca razvijaju u njihovom duhu predstavljaju kao isfrustrirane budale. Osim toga, vestacki se stvaraju ( tako da zene, barem neke od njih, mogu da se pozovu i na iskustvo. )

Ako tvoje dete nije preuzelo tvoju kulturu, onda to dete nema nikakvu kulturu -- nevaspitano je -- sto znaci da nema nikakvu polaznu tacku u zivotu, nikakav pocetni skup uverenja i resenja, sto dalje znaci da pocinje od nule i da ce ponavljati greske koje su njegovi preci pravili. To je obziljan hendikep. Deca koja su usvojila neku pocetnu kulturu, tj. nacin zivota, bice u mnogo boljoj poziciji.

Svet je pun ljudi koji, iz odredjenih razloga, zele da nametnu svoju ili neku drugu, cesto vestacki stvorenu, kulturu drugim ljudima; a neko ko nema nikakvu kulturu ce pre usvojiti tudju nego neko ko ima nekakvu. Ako uzmemo u obzir da su najuticajniji ljudi oni koji kontrolisu medije i druge drustvene strukture, onda sledi da ce dete koje nema nikakvu kulturu u najvecem broju slucaja usvojiti kulturu koju mu servira neko putem medija. To moze biti zdrav ali i samdestruktivan nacin zivota, sve u zavisnosti od toga sta oni koji su na vlasti zele da postignu. U danasnje vreme, a posebno na zapadu, kultura koja se namece je uglavnom samodestruktivna.

Osim toga, cak i da dete naleti na osobu koja ce ga nauciti pametnim stvarima, to vrlo verovatno nece odgovarati njegovom ocu, jer otac ne pravi decu zbog dece, da bi deca bila lepa, srecna i uspesna, vec ih pravi zbog sebe. Otac pravi decu da bi se sto vise priblizio ostvarenju svog vrhovnog cilja, a to zahteva da spreci da se izbrisu njegova postojeca uverenja i resenja ( "S kim si, takav si" ) i da ista sto brze razvija. A to znaci da su mu potrebna deca koja ce da usvoje njegovu kulturu ( i na taj nacin je cuvaju ) i da nastave da je razvijaju. Zadatak cerki, naprimer, je da cuvaju kulturu u izvornom obliku, a zadatak sinova je da je nauce i da nastave njen razvitak ( tj. da je poboljsaju tako sto ce ubaciti nove stvari ili korigovati postojece greske. )

Mislim da si me pogrešno razumeo ili ja nisam bila dovoljno precizna. Razvijanje dece u njihovom ruhu, kako si ti to napisao, ne mislim na vaspitanje deteta da radi šta želi i šta se kosi sa mojim normama (a time i meni društveno prihvatljivim), mojim vaspitanjem (a time i vaspitanjem moga deteta) nego na mogućnošću izbora šta želi u životu i koji put želi da izabere.

Pogrešno si me procenio (prvi pasus) ali i to je u redu

Preuzimanje kulture roditelja, kako si ti to objasnio, ili praćenje obrasca ponašanja roditelja je presudna stvar. Mogu ja detetu da govorim i pričam šta treba da radi ali ono će uvek raditi i ponašati se onako kako se ja ponašam jer je to često nesvesna stvar. Monkey see - monkey do.

Da, deca tokom svog odrastanja (kao i naravno odrasle osobe) dolaze u kontakt sa različitim ljudima ali da li će i koliko oni uticati na njih opet zavisi i od samog vaspitanja deteta i uticaja roditelja na dete, Tu možemo da se dotaknemo i poverenja koje je veoma važan faktor u odnosu roditelj-dete.

Da, ja želim da mi deca budu srećna i dajem im mogućnost izbora. Verujem u njih jer je otac mog oca verovao u njega, moj otac je verovao u mene, a suprug i ja u našu decu. Podrška i poverenje su veoma važni jer je to deo naše kulture. Imamo prioritete, naravno i pravila i da, imala sam i strahove tokom njihovog odrastanja ali me je suprug u amanet ostavio uverenje da rastu u dobre ljude i da ne brinem puno. Brinem, naravno, i dalje i brinuću i pričaću i objašnjavaću i učiću ih... pa mislim da to nikada ne prestaje