Da li je greška suditi o muškarcu prema njegovom izboru partnerke?

Da, ali ti o detetu pišeš kao o vojniku, moranju, žestini i disciplini.
Moj stil će na neki način biti takav...
Život je neka borba i sve je trening.
Od malena, od 10 godina dakle 5 razreda ja bih upisao dete na neki sport, treniranje nečega.
Košarka, fudbal, vaterpolo, odbojka...
E da vidiš kako ih tamo muštraju.
Isto to bih primenio i na učenje.
Moj stil je takav.
 
A šta ako ne voli sport? Nije sportski tip?
Izlazio bih mu u susret, dogovarao se sa njim, ali moj stil vaspitavanja dece je uvek nekakvo treniranje i učenje.
Nikako bespotrebno blejanje.
Ako nešto želim da izbegnem to je da mi dete postane blejač na ulici u naselju sa istim besposličarima koji gluvare i lupetaju da im prođe dan.
Znači smisao života je trening, usavršavanje sebe i svojih sposobnosti. Sad da li će trenirati šah ili tenis ili svirati violinu ili će se spremati za takmičenje iz matematike i hemije to je pitanje.
Voleo bih da trenira sport da ima neku svoju ekipu, izbegne klošare, uklopi se u društvo itd.
 
Dete mora da bira svoj put, a roditelj ga usmerava u tom putu.

Nije roditelj taj koji kroji detetu sudbinu već mu omogućava da dostigne svoje snove na najbolji, najpošteniji i najbezbedniji način.
E ovde se ne slažemo.
Moje neko mišljenje je da uvek postoji borba za dete.
Borba između roditelja i porodice i ulice.
Često pobeđuje ulica. Moralni sistem nije na našoj strani, je li?
Zato je potrebno naći neki balans.
To da dete koje ne zna za sebe i ne zna gde se nalazi bira svoj put to kod mene neće moći i moći će samo u 18 godina i ne pre.
Do tada će od mene imati indoktrinaciju. Naravno izlazim u susret i menjam i prilagođavam se njemu, ali neke vrednosti, ideale i neki put za koji smatram da je ispravan ću se potruditi da mu usadim.
Po meni je kao što rekoh disciplina najbitnija. Razlika između vrhunskog hirurga i klošara koji radi u pekari je u disciplini.
Drugo je uklapanje u društvo i izbor dobrih prijatelja i mesta investiranja. Sve sam spreman da pomognem i izađem u susret budem i fleksibilan, ali ja istinski ne želim da mi dete bude klošar i to je neki moj put takoreći.
Ja sam ovakav.
 
To se zove usmeravanje. Dete se vaspita još dok je u stomaku. Ako se protegne toliko da mu se stopalceta ocrtaju ja ću ga pogolicati po istim da ih skupi... i tako sve počinje...

Deca prate obrasca ponašanja nas roditelja i ako mu ja kao roditelj pokažem prave ljudske vrednosti ne može od njega postati - klošar. Treba da ima kontakt kako sa "decom ulice" tako i sa sportistima, umetnicima, lovcima i ribolovcima... mora da upozna sve strane sveta i sve ljudske osobine i sve karakteristike da bi znao da nauči da prepozna razlike između dobrog i lošeg.
Mora da padne da bi ustao i mora da ga zaboli da bi naučio.

Stakleno zvono i gaženje po tuđim tragovima su magareće usluge.
 
To se zove usmeravanje. Dete se vaspita još dok je u stomaku. Ako se protegne toliko da mu se stopalceta ocrtaju ja ću ga pogolicati po istim da ih skupi... i tako sve počinje...

Deca prate obrasca ponašanja nas roditelja i ako mu ja kao roditelj pokažem prave ljudske vrednosti ne može od njega postati - klošar. Treba da ima kontakt kako sa "decom ulice" tako i sa sportistima, umetnicima, lovcima i ribolovcima... mora da upozna sve strane sveta i sve ljudske osobine i sve karakteristike da bi znao da nauči da prepozna razlike između dobrog i lošeg.
Mora da padne da bi ustao i mora da ga zaboli da bi naučio.

Stakleno zvono i gaženje po tuđim tragovima su magareće usluge.
To ovako super zvuči, ali je realnost da se nema vremena uopšte.
Da ne govorim da je klošarije obično gubljenje vremena.
Čak je i jedna vanškolska aktivnost žestoka obaveza.
Vremena za sve se prosto nema. Ja bih svakako želeo da dete što manje klošari sa nekim dibidusima, a što više se druži sa pametnim ljudima...
 
To mora biti realnost kada je tvoje dete u pitanju. Dete je prioritet.

Bez obzira koliko godina ima, 2, 3, ili 23 - kada ti se obrati sve ostalo staje i posvećen si detetu.

Vaspitanje nije držanje lekcija, vaspitanje je sve... od učenja kako da se prvi put spusti s kreveta, a ne padne na glavu do kako da popuni uplatnicu u pošti (bez obzira da li će mu to ikada trebati).
Mešaš uspeh detata sa vaspitanjem. Uspeh je samo jedan dragi kamen na kruni, a od deteta napraviti ČOVEKA je kruna roditeljstva.
 
To je nacin na koji razmisljaju zene kad su prepustene same sebi i recept za propast.
Naprotiv. To je recept da od deteta stvoriš odraslu, uspešnu, zadovoljnu i poštenu osobu.

Detetu dati mogućnost da bira šta želi u životu i podržati ga u tom putu je jedini način da bude zadovoljan i srećan. Roditelj ne treba kroz dete da leči i ispravlja svoje ambicije već da detetu da mogućnost da bira svoje.
 
Pre nekoliko dana jedna moja prijateljica zaljubila se u čoveka koji savršeno izgleda. Naravno, prvo što je uradila je pregled njegovog profila na fb i njeno razočaranje, jer je saznala da je oženjen. Iz radoznalosti, pratila je komentare njegove žene i shvatila da je jako nepismena. Razgovor je između nas dve o tome bio je na temu, da li je i on nepismen inače kako mu ne smeta takva žena.Nisam imala odgovor na ovo njeno pitanje, jer nikad nisam tako razmišljala o muškarcima tj, da li zaista biraju ženu sličnu sebi, da li je to jedini kriterijum ili ima još nekih. Naravno, ovde ne pominjem fizičke karakteristike, jer to je ono što je privlačnost na prvi pogled već o nekim drugim stvarima koje i zadrže muškarca pored žene.
Našla sam neki članak, koji govori o tome da muškarci ne biraju žene tek tako olako, sudeći samo naspram spoljašnjosti. Oni gledaju sve i biraju intuitivno. Svesno ili nesvesno su vođeni prošlim iskustvima, svojim željama, sećanjima iz djetinjstva i srcem. Ipak, ono što je tačno jeste da u životu muškarca postoji samo jedna žena koja ostavlja najjači utisak. Sve ostale su samo njena sena, bar tako piše u članku.
Da li je osoba koju biramo odraz onoga što smo mi zapravo? Definitivno je da nas privlače oni ljudi koji su nam najviše slični. Oni stereotipi i verovanja da se suprotnosti privlače u potpunosti su besmisleni, čak i pomalo glupavi. Postoje nek verovanja da recimo viši muškarci vole sitne devojke i slično. Vaše mišljenje?
Нема ту никакве логике, мушкарац не бира свесно партнерку, то уместо њега обавља посебан програм који је давно дизајнирала Еволуција. :kafa:
 

Back
Top