Da li je filozofija čisto prose....nje?

[Sensei]

Dejvid Hjum je filozof najpoznatiji po tome što je dokazao, van svake moguće sumnje, da je filozofija čisto proseravanje (da izvinete na izrazu).

Znate li za to?

 

[sasasta]

nesto jeste nesto nije

 

[Sensei]

Hjum je matematički dokazao da na većinu pitanja koja su filozofi postavljali od samog početka jednostavno nije bilo moguće odgovoriti, ako ste pod ``odgovorom'' mislili da želite nešto što se može dokazati metodologijama logike, matematike i čistog rezonovanja.

 

[tab503]

naravno da jeste..filozofi 'oce leba bez motiku

 

[Sensei]

Brit Hjum je zaključio da se naše znanje o stvarnosti zasniva na dve stvari:

• Naše empirijsko iskustvo postojanja, od sada, čin opažanja samog sebe (samo u sadašnjem vremenu).
• Aksiomi, iz kojih bismo mogli da izvedemo i zaključimo šta god želimo o stvarnosti u zavisnosti od toga koje aksiome biramo.

 

[milance19]

Dejvid Hjum je filozof najpoznatiji po tome što je dokazao, van svake moguće sumnje, da je filozofija čisto proseravanje (da izvinete na izrazu).

Znate li za to?

Ne znam ali mi se đasvi, priznajem, kako Hjum razmišlja.
Msm nije filozofija loša, ima koristi od nje ali ne neke (po meni) konkretne, životne.
Inače su mi najslabije ocene u gimnaziji bile iz tog predmeta (1, 2 i na kraju 3.)

 

[Sensei]

Aksiomi nisu očigledne istine, one su u osnovi nedokazive pretpostavke. Odnosno, lična mišljenja. Odnosno, prodavanje magle - proseravanje.

Znamo šta trenutno doživljavamo i sve ostalo se pretpostavlja.

Hjumu je smetalo da ``zna'' tako malo čak i dok je (kao i svi mi) vodio svoj svakodnevni život kao da zna mnogo više.

 

[Sensei]

Svi volimo da se raspravljamo o tome čiji su aksiomi ``tačni'' ili ``dobri'' ili ``loši'', tužna istina je da nam razum ne može dati nikakav odgovor na ova pseudopitanja.

Aksiomi se ne mogu ``dokazati`` u deduktivnom smislu bez više aksioma najgore samoreferencijalne vrste,

 

[Sensei]

hajde na primer

Osnovni aksiomi religije:

1. Ove aksiome su tačne. Ovo je osnovni aksiom skupova aksioma svih religija, i naravno uvek zgodan za imati ako želite da možete da izvedete istinu svojih verovanja
   
   
2. Bog postoji, sveznajući je, i svemoćan.
   
   
3. Bog je ljubazno otkrio raznim proročkim sredstvima ovaj skup aksioma, koji su aksiomatski istiniti (vidi Aksiom 1), potpuni (sveznajući), obavezni (svemoćni) i dobri (svedobri).
   
   
4. Svi ostali (možda konkurentni) skupovi aksioma su netačni, osim možda onih koje je Bog kasnije otkrio, pretpostavljajući da nemamo kao aksiom sledeći aksiom:
   
   
5. Ove aksiome su potpune.
   
   
6. Svako ko ne prihvati ove aksiome kao njihove aksiome u svom najdubljem srcu srca, je loša osoba, i to će saznati sveznajući Bog, koji će te onda svemoćno baciti u Večne muke po dobroti Svojoj svedobro srce u nekom neodređenom trenutku posle vaše bedne smrti.
   
   
7. Hajde sada da pređemo na važne stvari, kao što je davanje desetine sveštenstvu, kako se moliti i gde, i koliko je sveštenstvo zaista nepogrešivo kada prenosi bogonadahnuta tumačenja ovih aksioma manje Svetim...

 

[Iskapa]

 

[Sensei]

Jednom kada smo izmislili razloge, kada smo bili u stanju da artikulišemo zašto se bilo šta dešava i iskoristili to da predvidimo (takoreći) sadašnju budućnost, mi smo filozofski potonuli.

Ubrzo smo izmišljali uzroke za sve kako bismo kodifikovali pravila koja smo morali da naučimo, jer da nismo mi i naša deca, mi ili bi oni umrli, često užasno.

 

[Umri_muski]

Aksiom je dokaziva pretpostavka koja se ne dokazuje .
Filozofija je emotivna geneza.
Produkti filozofiranja mogu biti sirovina I za nauku I za ozbiljno znanje .
Odgovornost I drustveni znacaj I autoritet je vec igranka.
Prednost filozofije je sto nije zahtevna . Moze glup, moze povrsan, moze neobrazovan , moze neuk .

 

[Umri_muski]

Skoro Sam slusao na bg2 ili bg202 (prvo verovatnije) filozofski esej o danasnjici dug 2h , nigde ideje o akciji ili kriticnim uticajima , ali prepun tacnih relacija o realnosti I vezi sa stvarnosti. U prevodu bez vrednosnih sudova , neko bi rekao nista nije receno , a bilo je I o fermionima I superprovodnicima I korupciji I vremenu za zivot . 2h o svemu I ne mozes da kazes nije istina ali mozda bez mudrosti .

 

[LBarbara]

Hjum je bio praktikant i debeli liferant...isporucivao je rigidnom delu sveta ono sto taj svet zeli da cuje jer za bolje ne zna...
Nasao covek nacin da se dodvori nefilozofskom u coveku...

 

[Metronomy]

 

[Metronomy]

Hjum je matematički dokazao da na većinu pitanja koja su filozofi postavljali od samog početka jednostavno nije bilo moguće odgovoriti, ako ste pod ``odgovorom'' mislili da želite nešto što se može dokazati metodologijama logike, matematike i čistog rezonovanja.

Eto jednostavnog odgovora na pitanje vrednosti filozofije "ako...", a sta ako zelimo odgovor i na pitanja koja nemaju racionalne pretpostavke? Kako do tih odgovora, ako ne odgovoris prvo na racionalno i dok ne shvatis da svet nije racionalan? Nauka je pocetak razumevanja.....ali nije odgovor...Prvo je trebalo ubiti boga, da bi svet shvatio da postoji van boga....

 

[Metronomy]

U mora pro:seravanja i zloupotreba nalaze se kapi istine, te kapi vrede svog proseravanja koja dolaze od strane dokone elite koja prezivljava na filozofskom pro:seravanju sto bi rekli "praznina tastine"...

 

[Umri_muski]

Ne u tom smislu proseravanje . Proseravanje u svislu vodecih koncepata I konteksta koji se uzimaju . Zamisli gomilu vernika koji tumace galileja, tumace . Nista sto nije u skladu sa zivotom I psihologijom iz zivota nece imati neki znacaj.

 

[LBarbara]

Ono sto sam zelela da dodam ovoj temi a nisam imala vremena je:
Nije sve sto ne razumes proseravanje...svaki skeptik treba da zna da dokle god postoji nauka
bice potrebna i filozofija tj. znanje filozofskog promisljanja da pruzi celovitu sintezu o nekom naucnom problemu..

..i plus, kao sto rece Mihajlo Markovic, pokojni profa sa filozofskog:
-Ko se posveti filozofiji ne sme očekivati da će se od nje ikad obogatiti. Više nego dovoljna kompenzacija za relativnu materijalnu oskudicu, biće zadovoljstvo koje pruža bavljenje nečim toliko smisaonim i zanimljivim kao što je filozofija (i obratno: ukoliko čovek ne oseća to zadovoljstvo, bolje je da odmah napusti filozofiju. Bolje je o njoj ništa ne znati ili se njom baviti samo u slobodnom vremenu, nego biti loš, nedovoljno obrazovan, uz to još i ambiciozan profesionalni filozof)...

 

[Umri_muski]

Tvoj post je najbolji prikaz sta je filozofija . Za mnoge dokaz prestiza ili pogodnih floskula . U isto vreme ulaze oni koji ce braniti "vrednost" I spustiti sagledavanje na neke pocetnicke ili mozda bolje reci povrsne jednopovezive relacije . Filozofija je uvek oteta I jedina koja nije oteta .
To se postize sa dva pristupa . Prvo ko da pare taj bira I kontekst stvaralastva u tom periodu I drugi princip sve je vredno . Na neki nacin filozofija je suprotnost od foruma krstarice .

 

[LBarbara]

Zato ja volim da kažem: najbitnije je, u ovom vremenu digitalnog ludila, znati gde se nalaziš tj. gde tražiš znanje a gde info..
S tim u vezi a podsećanja radi, osnovna svrha ovog foruma je zabava..
Zato ponekad i zažmurim na jedno oko, dozvolim ovakve teme, pa poput Hjuma isporučim pučanstvu ono što ume da čuje..

 

[Umri_muski]

Mislim da to ne pomaze ,s obzirom koliko zabluda odrzavamo kao taboo teme.
Npr taboo o inteligenciji iznad prosela srbije tj onih 74+10IQ preko da ucini dovoljno vidljivim razlike .
Nepostenju
Negativnoj selekciji I pozitivnoj diskriminaciji koja uopste nije po,itivna.
Ili o nemogucnosti da postoji pravoslavac koji zivi u srbiji zbog sukoba religije I nasilnistva kao sredstva pregovaranja tj asertivnost na srpski nacin.
Totalno pomerenoj logici koja donosi potpuno razlicito znacenje kroz te konteste.
Ako dodamo svetske taboo I zablude dobijamo autizam opran I sa prebacenom krivicom na druge.

 

[Antihejter]

@Sensei odlična tema.
Evo Sioran je posle čitavog života zaključio da je gubio vreme, filozofija je beskonačan niz pitanja bez odgovora, ali lično volim da barem pokušam da shvatim i psihologiju (barem osnove) i filozofiju i religije, još ako nešto može da se ikako objasni naučno tim još bolje.

 

[louiskrstic]

Hjum je matematički dokazao da na većinu pitanja koja su filozofi postavljali od samog početka jednostavno nije bilo moguće odgovoriti, ako ste pod ``odgovorom'' mislili da želite nešto što se može dokazati metodologijama logike, matematike i čistog rezonovanja.

Brit Hjum je zaključio da se naše znanje o stvarnosti zasniva na dve stvari:

• Naše empirijsko iskustvo postojanja, od sada, čin opažanja samog sebe (samo u sadašnjem vremenu).
• Aksiomi, iz kojih bismo mogli da izvedemo i zaključimo šta god želimo o stvarnosti u zavisnosti od toga koje aksiome biramo.

Ono sto sam zelela da dodam ovoj temi a nisam imala vremena je:
Nije sve sto ne razumes proseravanje...svaki skeptik treba da zna da dokle god postoji nauka
bice potrebna i filozofija tj. znanje filozofskog promisljanja da pruzi celovitu sintezu o nekom naucnom problemu..

..i plus, kao sto rece Mihajlo Markovic, pokojni profa sa filozofskog:
-Ko se posveti filozofiji ne sme očekivati da će se od nje ikad obogatiti. Više nego dovoljna kompenzacija za relativnu materijalnu oskudicu, biće zadovoljstvo koje pruža bavljenje nečim toliko smisaonim i zanimljivim kao što je filozofija (i obratno: ukoliko čovek ne oseća to zadovoljstvo, bolje je da odmah napusti filozofiju. Bolje je o njoj ništa ne znati ili se njom baviti samo u slobodnom vremenu, nego biti loš, nedovoljno obrazovan, uz to još i ambiciozan profesionalni filozof)...

Zato ja volim da kažem: najbitnije je, u ovom vremenu digitalnog ludila, znati gde se nalaziš tj. gde tražiš znanje a gde info..
S tim u vezi a podsećanja radi, osnovna svrha ovog foruma je zabava..
Zato ponekad i zažmurim na jedno oko, dozvolim ovakve teme, pa poput Hjuma isporučim pučanstvu ono što ume da čuje..

Po definiciji filozofija je nauka koja traga za i dokazuje istinu, da li je uistinu tako?
Ima pojedinaca koji su spoznavali istinu i iznosili je do nekog stepena, ali, problem je bio i ostao, da ljudi iz okruženja nisu mogli shvatiti njihove pouke i istinu koju su iznosiliu. Nažalost, čak ni buduće generacije nisu mogle spoznati ono što su iznosili.
U filozofiju su uvučeni Sokrat, Zaratustra i još nekoliko drugih koji su bukvalno poznavali istinu. Jednostavno su je spoznali ili realizovali.
Znali su da istinu o životu ali i o sebi ljudi ne mogu znati niti razumeti osim ako su svojim duhovnim razvitkom svesti, jer svest jeste duhovna ane intelektualna kategorija, dosegli potrebni i neophodni stadijum. Ovo kaže, da svih 7 milijardi nas ovde na planeti nismo u istom nivou svesti već je svako u svom dosegnutom stanju (nivou) koje je on, kao Duhovno Biće ili jedina prava svest u čoveku, dosegao. Sviđalo se to mnogima ili ne tu jedinicu postojanja ili jedinku svesti zovemo Duša. Praktično, Mi, Biće, jhesmo baš Ta Duša.
Budući da se naukom, filozofijom i religijama ljudi uglavnom bave svojim umom koji je ništa drugo do li naš alat ili uređaj za komunikaciju sa spoljašnim svetom to i kaže da svojim umom mi ne dolazimo do pravi i jedine istine. Umom možemo sakupljati spoljašne informacije koje zovemo istinom iako u svemu tome ima malo iliu ni malo od istine.
Pravu istinu dobiujamo Mi, Biće ili Duša, unutarnjim kanalima ili subjektivnim kanalima.
Da li iko može bilo kome od nas može dokazati realnost Duše i realnost Bića kojeg zovemo Kreator ili Bog?
Odgovor je negativan. Niko i ništa nama ne može dokazati ovu duhovnu stranu života. Mi smo jedini na celom ovom svetu koji sebi možemo i moramo (pre ili kasnije) dokazati ovu istinu.
Samo jedno jedino iskustvo da se pojedinac/ka nađe izvan fizičkog tele ili na nekom od viših svetova vredi više nego sva nagađanja i pretpostavke o tome ko smo ili šta smo mi. Sva pisanja filozofa ovim jednim iskustvom za tu osobu padaju u vodu. Ali, takav pojedinac nikome to ne može dokazati i to jeste najveća vrčina života, da ga svako sam sebi može i mora dokazati.
Da li ja ovde lupam gluposti?
Znam da bi većina rekla da je baš tako, pa ipak ja ovo iznosim ne zato što smatram Forum mesto za zabavu, jer Forum niti gledam kao mesto za zabavu niti za zaradu novca ili za reklamu ičega, već ga smatram mestom gde ljudi mogu razmeniti koju reč o svojim saznanjima i gde imaju obavezu da ozbiljno razmisle pre nego što kažu ijednu reč. Zašto je moj stav takav ima posebnu pozadinu, i otuda ću dodati;
Logiku koristi naš um a logika nioje univerzalna kategorija da bi kao takva bila istovetna za sve ljude i da ono što je logično za mene, jeste ili mora biti logično za sve ljude. Takođe, ono što je logično danas, makar samo za jednog od nas ovde, sigurno neće biti tako kroz koju godinu kada dođemo do novih saznanja i spoznaja. Otuda, naša logika se stalno menja i ona ne ide niti linijksi niti po bilo kojoj matematčki definisanoj površini.
Šta je sa Aksiuomima?
Još gora stvar. Svako od nas iz svog nivoa svesti može postvljati aksiome i izvoditi zaključke do mile volje i ti zaključci mogu biti validni samo za tu osobu. I tako svako od nas gradi svoj svet razumevanja i nerazumevanje ili, kako ga ja vidim kao svoju kreaciju ili lavirint iz kojeg je teško izaći. I svaki taj lavirint je odlično fuznkcionalan za datu osobu i ni za koga više. To je način funkcionisanja naših umova.
Pa ipak, da li je filozofija beskorisna? Bilo bi daleko od toga da kažem da jeste iako bih vrlo rado rekao baš to. Ona jeste korisna jer nam u datom životu pomaže da ekspandiramo kapacitet ličnog uma. Jer, mi tokom mnogih života ekspandiramo svoje emocije, svoj um i činimo sebe iskusnijim Bićem jer kroz ta iskustva iz naših uzroka i posledica koje dobijamo kao odgovor spoznajemo o svetu i svetovima u kojima živimo. Spoznajemo zakone tih svetova koji nas oblikuju da izrastamo u tačno određenom pravcu a to je da polako spoznajemo da sve što poteče nod nas i sve što iskusimo biće najbolje i jedino ispravno ako to bude u saglasnosti sa Zakonom Ljubavi. Samo takvi uzroci donosiće nama posledice koje nas uče da izrastamo u tom pravcu.
Gde su saveti koje možemo dati drugima?
Tu su negde iza prve krivine gde ih je odbacio onaj kome smo ih dali.
Ko od nas voli tek tako prihvatiti savete i tuđe zaključke ili bilo šta drugo? Da, možda ima i takvih i sigurno ih iuma ali oni su već daleko odmakli u svojoj svesti...
Da ne dužim, već da privedem kraju pa ću reći da svako ima i sledi vlastitu filozofiju pa tako i treba biti. Usput će pokupiti nešto od drugih ali će prihvaćeno kroz vlastit isjkustva preispitivati i prihvatai za stalno ili odbacivati zauvek.
Zato, najbolje je govoriti o vlastitoj filozofiji a ne o tuđim filozofijama koje su po svopj prilici malo korisne. Čak i ono što su podučavali Sokrat, Zaratustea, Pitagora i mnogi slični njima mi, iza njih, to moramo dokazati svojim iskustvima. Srećim, mnogi su sagledavali da su iznosiuli istinu i da je uvek korisno potražiti pojedinca poput njih i osluškivati učenje takvog ili takvih pojedinaca.
Prijatno!

 

[Umri_muski]

Nije nauka , nije u svim segmentima ni logika .