Da li je dolazak čoveka na Mesec istorijski falsifikat?

Ebisclaus:
Ne bi me čudilo. Ali brate dragi sve te decenije i Rusi (odnosno sovjetski savez) nikad nisu službeno izjavili da su Ameri napravili samo show. Valjda bi oni prvi lajali
Kliknite za proširenje...
Poruka u temi "Da li je dolazak čoveka na Mesec istorijski falsifikat?" https://forum.krstarica.com/threads...ec-istorijski-falsifikat.803504/post-47275063
Q. in perpetuum hibernum:
Ako se ne varam, oni tvrde da je SSSR deo iste globalističke zavere skupa sa SAD. Nemci poslali Lenjina kako bi ovaj ubedio Ruse da R1b haplogrupa sleće na Mesec.
Kliknite za proširenje...
 
Ebisclaus:
Ne bi me čudilo. Ali brate dragi sve te decenije i Rusi (odnosno sovjetski savez) nikad nisu službeno izjavili da su Ameri napravili samo show. Valjda bi oni prvi lajali
Kliknite za proširenje...

Mislim da je do sada svakom pametnom jasno da se sa Rusima lako dogovoriš ako im platiš. Samo pola godišnjeg budžeta Apollo programa da su Ameri Rusima ponudili, a ušteda Amerikanaca za prekid trke za Mesec broji se desetinama ondašnjih milijardi, bila bi desetostruka u odnosu na ono što su Ameri dali Rusima da ih Rusi podrže u laži. Koliko su Jeljcinu platili da zažmuri na bombardovanje SR Jugoslavije? - Oigledno hiljadu puta manje jer je Putin to ćutanje prekinuo, a pretio je u jednom navratu i da će izneti istinu o "sletanju na Mesec". Takođe, jedni i drugi su shvatili da postoje nepremostivi tehnički problemi zbog kojih je to bilo neizvodivo (kako vidimo više od narednih pola veka), pa je ovaj način nagodbe za obe strane izgledao kao više nego dobar kloužer.
 
images777.jpg
 
Znaci svi odlasci na Mesec su bila lazirna ?

:eek:

Misije Apollo koje su se spustile na Mjesec:
Apollo 11 (AS-506) 16.jul-21.jul 1969.
Apollo 12 (AS-507) 14.novembar-24.novembar 1969.
Apollo 14 (AS-509) 31.januar-9.februar 1971.
Apollo 15 (AS-510) 26.juli-7.avgust 1971.
Apollo 16 (AS-511) 16.april-27.april 1972.
Apollo 17 (AS-512) 11.decembar-19.decembar 1972.
 
Nikita Kulganov:
Znaci svi odlasci na Mesec su bila lazirna ?

:eek:

Misije Apollo koje su se spustile na Mjesec:
Apollo 11 (AS-506) 16.jul-21.jul 1969.
Apollo 12 (AS-507) 14.novembar-24.novembar 1969.
Apollo 14 (AS-509) 31.januar-9.februar 1971.
Apollo 15 (AS-510) 26.juli-7.avgust 1971.
Apollo 16 (AS-511) 16.april-27.april 1972.
Apollo 17 (AS-512) 11.decembar-19.decembar 1972.
Kliknite za proširenje...
Ko šta radi - Amerikanci lažu. Videli od Britanaca.

Ne kažem da je bilo besposadnih sletanja bez povratka. Bilo je i ostavili su tamo skalamerije dosta. Sleteo je i SSSR i Japan i Indija i Kina i ako se ne varam Izrael (možda ipak nije Izrael).

Ali da su živi ljudi sleteli na Mesec i vratili se nazad - to ne pije vodu.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Je li to treba da posluži kao opravdanje da pseudonauka isto ima prava da naštimava rezultate i da, stoga, nije pseudonauka?
Kliknite za proširenje...
Запетљао си се. :lol:
Да, псеудонаука има права и да наштимава и да ради шта год, зато и јесте псеудонаука. Наука нема, зато и јесте наука. ;)
 
Пилипенда:
Запетљао си се. :lol:
Да, псеудонаука има права и да наштимава и да ради шта год, зато и јесте псеудонаука. Наука нема, зато и јесте наука. ;)
Kliknite za proširenje...

Ne, nego nisi razumeo. Pitanje je bilo upućeno Mrkalju, zato što on upravo to non-stop radi kada je reč o istoriji na ovom forumu.

Tako da, ne, ne bih rekao da je hteo da kaže to što si napisao. Već da je to MO nauke kao takve (tako i piše), a što treba da posluži kao opravdanje.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ne, nego nisi razumeo.
Kliknite za proširenje...
Samo ti imaš tapije na razumevanje, na određivanje šta je tema, jedini da znaš o čemu se "ustvari" diskutuje itd. itd. To su tvoje oprobane ali izlizane i potrošene manipulativne metode.

Q. in perpetuum hibernum:
Već da je to MO nauke kao takve (tako i piše), a što treba da posluži kao opravdanje.
Kliknite za proširenje...
Ne, ti nisi shvatio. Nauka funkcioniše tako što neko dobije ideju, najčešće na bazi intuicije, a onda pokuša pomoću postojećeg inventara dokaza da je podupre. Gotovo uvek je tako.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ne, nego nisi razumeo. Pitanje je bilo upućeno Mrkalju, zato što on upravo to non-stop radi kada je reč o istoriji na ovom forumu.

Tako da, ne, ne bih rekao da je hteo da kaže to što si napisao. Već da je to MO nauke kao takve (tako i piše), a što treba da posluži kao opravdanje.
Kliknite za proširenje...
О историји не бих, није то мој терен, али нпр. Тесла је (током студија) поменуо мотор на измјеничну струју, а чувени проф. Пешл је детаљно образложио и навео девет научних разлога зашто је то немогуће. Тада је Тесла био „псеудонаучник” (још је био студент), а проф. Пешл научник. Кад је, недуго након тога, мотор на измјеничну струју направљен, ствар се потпуно обрнула. Капиши?
 
Mrkalj:
Samo ti imaš tapije na razumevanje, na određivanje šta je tema, jedini da znaš o čemu se "ustvari" diskutuje itd. itd. To su tvoje oprobane ali izlizane i potrošene manipulativne metode.


Ne, ti nisi shvatio. Nauka funkcioniše tako što neko dobije ideju, najčešće na bazi intuicije, a onda pokuša pomoću postojećeg inventara dokaza da je podupre. Gotovo uvek je tako.
Kliknite za proširenje...
Негдје сам то већ писао... Научно откриће не спада у домен науке, оно је стваралачки чин. Научна методологија не може (сама за себе) довести до научног открића. Без тог стваралачког у себи, научник може знати све, али тиме неће доћи нидочег новог.
 
Пилипенда:
Негдје сам то већ писао... Научно откриће не спада у домен науке, оно је стваралачки чин. Научна методологија не може (сама за себе) довести до научног открића. Без тог стваралачког у себи, научник може знати све, али тиме неће доћи нидочег новог.
Kliknite za proširenje...
Tako je. Bravo. Ako se sećam tako je Kekule sanjao strukturu benzena i onaj drugi lik je takođe u snu otkrio acetil-holin kao neurotransmiter. Prvo je sanjao, pa zaboravio, pa opet sanjao i onda odmah ustao i zapisao.

PS.
Neurotransmiter acetilholin je otkrio nemački naučnik Otto Loewi 1921. godine. Ono što je posebno zanimljivo u vezi s ovim otkrićem je to da je ideja za eksperiment koji je doveo do ovog otkrića došla Loewiju u snu.

Prema njegovim rečima, Otto Loewi je sanjao eksperiment koji bi mogao dokazati hemijsku prirodu nervnih impulsa. Probudio se usred noći i zabeležio ideju, ali nije mogao da pročita sopstvene beleške kada se probudio ujutro. Srećom, iste noći je ponovo sanjao isti eksperiment, i ovog puta je odmah ustao iz kreveta i proveo eksperiment u laboratoriji. Ovaj eksperiment je pokazao da nervni impulsi mogu biti preneseni hemijskim putem, a neurotransmiter koji je identifikovao bio je acetilholin.

Za ovo otkriće, Otto Loewi je zajedno sa britanskim fiziologom Henry Daleom dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1936. godine.


Otkrivanje strukturne formule benzena jedno je od najpoznatijih otkrića u hemiji, a zasluge za to pripadaju nemačkom hemičaru Friedrichu Augustu Kekuléu. Prema Kekuléovom sopstvenom svedočenju, ključna ideja za strukturu benzena došla mu je u obliku sna ili vizije.

Kekulé je dugo razmišljao o strukturi benzena, koji je već bio poznat po svojoj molekulskoj formuli C₆H₆, ali je njegova struktura bila misterija zbog svoje neobične stabilnosti i ravnomernog ponašanja. Jedne večeri, dok je Kekulé dremkao ispred kamina, sanjao je o atomima koji su se kretali i plesali ispred njega, u obliku lanca. U jednom trenutku, prema njegovom opisu, lanac atoma se savio u oblik prstena, i tada je shvatio da benzen mora imati cikličnu strukturu.

Ova vizija je dovela do Kekuléovog predloga da benzen ima prstenastu strukturu, sa šest ugljenikovih atoma povezanih u prsten, gde svaki ugljenik formira jednostruku vezu sa dva susedna ugljenika i jednu dvostruku vezu sa susednim ugljenikom, uzizmenično u prstenu. Kasnija istraživanja su potvrdila ovu teoriju, iako je danas poznato da benzen zapravo ima rezonantnu strukturu, gde su svi C-C spojevi ekvivalentni, sa delokalisanim elektronima.

Ovo otkriće je bilo od presudnog značaja za razvoj organske hemije i razumevanje aromatičnih spojeva. Kekulé je svoje iskustvo sa snom ispričao mnogo kasnije, što je doprinelo fascinaciji ovim otkrićem.
 
Mrkalj:
Tako je. Bravo. Ako se sećam tako je Kekule sanjao strukturu benzena i onaj drugi lik je takođe u snu otkrio acetil-holin kao neurotransmiter. Prvo je sanjao, pa zaboravio, pa opet sanjao i onda odmah ustao i zapisao.

PS.
Neurotransmiter acetilholin je otkrio nemački naučnik Otto Loewi 1921. godine. Ono što je posebno zanimljivo u vezi s ovim otkrićem je to da je ideja za eksperiment koji je doveo do ovog otkrića došla Loewiju u snu.

Prema njegovim rečima, Otto Loewi je sanjao eksperiment koji bi mogao dokazati hemijsku prirodu nervnih impulsa. Probudio se usred noći i zabeležio ideju, ali nije mogao da pročita sopstvene beleške kada se probudio ujutro. Srećom, iste noći je ponovo sanjao isti eksperiment, i ovog puta je odmah ustao iz kreveta i proveo eksperiment u laboratoriji. Ovaj eksperiment je pokazao da nervni impulsi mogu biti preneseni hemijskim putem, a neurotransmiter koji je identifikovao bio je acetilholin.

Za ovo otkriće, Otto Loewi je zajedno sa britanskim fiziologom Henry Daleom dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1936. godine.


Otkrivanje strukturne formule benzena jedno je od najpoznatijih otkrića u hemiji, a zasluge za to pripadaju nemačkom hemičaru Friedrichu Augustu Kekuléu. Prema Kekuléovom sopstvenom svedočenju, ključna ideja za strukturu benzena došla mu je u obliku sna ili vizije.

Kekulé je dugo razmišljao o strukturi benzena, koji je već bio poznat po svojoj molekulskoj formuli C₆H₆, ali je njegova struktura bila misterija zbog svoje neobične stabilnosti i ravnomernog ponašanja. Jedne večeri, dok je Kekulé dremkao ispred kamina, sanjao je o atomima koji su se kretali i plesali ispred njega, u obliku lanca. U jednom trenutku, prema njegovom opisu, lanac atoma se savio u oblik prstena, i tada je shvatio da benzen mora imati cikličnu strukturu.

Ova vizija je dovela do Kekuléovog predloga da benzen ima prstenastu strukturu, sa šest ugljenikovih atoma povezanih u prsten, gde svaki ugljenik formira jednostruku vezu sa dva susedna ugljenika i jednu dvostruku vezu sa susednim ugljenikom, uzizmenično u prstenu. Kasnija istraživanja su potvrdila ovu teoriju, iako je danas poznato da benzen zapravo ima rezonantnu strukturu, gde su svi C-C spojevi ekvivalentni, sa delokalisanim elektronima.

Ovo otkriće je bilo od presudnog značaja za razvoj organske hemije i razumevanje aromatičnih spojeva. Kekulé je svoje iskustvo sa snom ispričao mnogo kasnije, što je doprinelo fascinaciji ovim otkrićem.
Kliknite za proširenje...
За неуротрансмитере не знам, а нешто ми је магловито у сјећању да је Кекуле сањао да пас (или змија) хвата свој реп па је тако „заокружио прстен”.
Мендељејев је сањао пасијанс ког је радо играо па су му се у сну „сложили елементи” умјесто карата.
Тесла већ није сањао, његова „мисаона лабораторија” је нешто друго.
 
Пилипенда:
За неуротрансмитере не знам, а нешто ми је магловито у сјећању да је Кекуле сањао да пас (или змија) хвата свој реп па је тако „заокружио прстен”.
Мендељејев је сањао пасијанс ког је радо играо па су му се у сну „сложили елементи” умјесто карата.
Тесла већ није сањао, његова „мисаона лабораторија” је нешто друго.
Kliknite za proširenje...
Ако се добро сећам из текста, будио се у 3 сата ујутру јер је тврдио да је тад канал између човека и васионе најотворенији.

Стерилан начин размишљања може добро радити ону суву аналитику али да направи помак, искорак, тешко јер не може да направи отклон од конвенционалног.
 
Софија:
Ако се добро сећам из текста, будио се у 3 сата ујутру јер је тврдио да је тад канал између човека и васионе најотворенији.
Kliknite za proširenje...
Иначе је спавао веома мало, извјежбао је себе да „прескаче” успављивања и разбуђивања... о’ма у РЕМ.

Софија:
Стерилан начин размишљања може добро радити ону суву аналитику али да направи помак, искорак, тешко јер не може да направи отклон од конвенционалног.
Kliknite za proširenje...
Да би неко направио помак, да би „прешао границу”, сасвим логично, не смије бити ограничен. :lol:
Без шале, ограниченост није само глупост, него и чврста вјера у научено без имало сумње у исто. Сумња је кључна ријеч, без ње нема ни мотива ни могућности за било шта ново.
Данашњу толико хваљену квантну физику унаказе сасвим једноставна, проста, невино дјечија али веома логична питања, јер иако су за ових вијек и нешто улупали силне милијарде у све то, одговорили нису нинашта, ама баш ни на једно битно питање, само измишљају нова натезања очигледно јалове теорије...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Da li je samo zima pokosila Napoleonovu vojsku ?
Odgovora
9
Pregleda
458
Mrkalj
Mrkalj
M
Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda?
7 8 9
Odgovora
200
Pregleda
2.614
Casual Observer
Casual Observer
Nina
Da li je Mata Hari bila nemačka ili čak dvostruka špijunka
Odgovora
5
Pregleda
266
Nina
Nina

Back
Top