Зашто је данас слетање на Месец теже него пре 50 година
Гардијан | 19. јануар 2024
ПРОФИМЕДИА / НАСА /Еугене Цернан / SWNS / SWNS / Профимедиа
Прошло је више од половине века откако је
НАСА послала астронауте на Месец. Да ли би у данашње време
слетање на Земљин природни сателит требало да буде, ако не сасвим тривијално, онда барем једноставно? Није ли ракетна наука из средине 20. века постала основно знање 21. века?
Америчка свемирска летелица „Перегрин“, која није дочекала слетање на Месец, не представља једини скорашњи неуспех. Руска „Луна 25“ стигла је до Месеца, али у распаднутом стању, што се дешава скоро 60 година након што је Совјетски Савез са својом „Луном 9“ угледао површину сателита изблиза, безбедно се спустивши.
Један базични изазов за све летелице је маса, сматра Јан Ворнер, бивши генерални директор Европске свемирске агенције.
„Увек је већа шанса за неуспех када је летелица тежа. Не сме да има много простора за грешку“, рекао је Ворнер.
Исто тако, скоро свака свемирска летелица представља прототип, тачније не производе се масовно, са истим опробаним системима и дизајном. Са друге стране, када су распоређене у свемиру, оне су „препуштене саме себи“.
„Ако имате проблем са аутомобилом, лако ћете то решити, али у свемиру не постоји таква могућност. Свемир је друга димензија“, рекао је Јан Ворнер.
Месец и његови проблеми
Осим препрека везаних за свемирску летелицу, постоје и оне које се тичу самог Месеца. С једне стране, ту је гравитација, али не постоји атмосфера.
За разлику од Марса, где летелице могу да дођу до свог одредишта и да закоче користећи неке врсте падобрана, слетање на Месец у потпуности зависи од мотора. Уколико свемирска летелица има један мотор, који иначе имају оне мањих пропорција, он мора да садржи контроле управљања, зато што не постоји други начин да се летелица спусти на тло.
Исто тако, тај исти мотор мора да има гас који омогућава да се потисак повећава и смањује.
После 1976. путовање на Месец занемарено
Па ипак, с обзиром на то да је прво слетање на Месец било пре нешто више од 60 година, тешко је схватити зашто још увек има титулу тешког одредишта за стићи.
Сачувани записи од летењу на Месец пружају одговор на ово питање – убрзо након Аполо програма, путовање на Месец било је занемарено. Тек је 2013. године летелица, али под кинеском заставом, по први пут слетела на Земљин сателит након совјетске „Луне“ 1976.
ПРОФИМЕДИА / Roger-Viollet виа АФП / Рогер Viollet / Профимедиа
„Прошле су деценије откако се људи нису бавили летелицама на Месец. Технологија није толико уобичајена да би је неко тек тако научио од других“, рекао је Нико Детман, вођа истраживачког тима за Месец из Европске свемирске агенције.
Тестирање летелице - дискутабилно
Тестирање летелице је, такорећи, критично. Свемирске летелице имају више ограничења, насупрот ракетама. Тестови треба да утврде да ли снага, погон, комуникациони уређаји и додаци функционишу, као и да ли су летелице могу да издрже интензивне вибрације током лансирања.
Исто тако, не постоји адекватан начин стварања неке врсте симулације слетања на Месец, тако да је, према речима Детмана, „много теже утврдити да ли је летелица добра него за било какав други систем који треба да иде у свемир“.
НАСА је, током „свемирске трке“, потрошила око 25 милијарди на програм Аполо. Ипак, доживљавала је неуспех за неуспехом до тренутка када је достигао до Месеца. Сада, 70 година знања и искуства у слетању на Месец је разликује од нових компанија које то покушавају.
„Све те компаније су релативно нове. Када бисмо упоредили, оне спроводе ове мисије користећи џепарац“, рекао је Џошуа Расера, научни сарадник из Лондона, и додао је да ће им се стратегија исплатити, зато што те компаније уче из својих неуспеха.
https://www.nin.rs/magazin/vesti/44...3Re4-Uh8_60V2aynf9MeZRbtFIm8AQJwgUKwFfoW1aN4Q
️„Луна-25“ се сударила са Месецом
Веза са аутоматском станицом „Луна-25“ је прекинута, саопштила је корпорација "Роскосмос". Према прелиминарним прорачунима, „Луна-25“ је изашла из пројектоване орбите, сударила се са Месецом и престала са радом, саопштили су у корпорацији.
