Da li je danas život bez društvenih mreža i interneta moguć kao pre 20 godina?

[Eternal Optimist]

Polako se približavamo kraju prvoj četvrtini 21. veka. Život u 2023. godini je apsolutno različit od života u 2003. godini kad su tek počele da nastaju društvene mreže i da intrenet postane dostupan i na brdovitom balkanu i u Srbiji.
Deca i omladina su se drugačije ponašali, druženja su drugačije funkcionisala, tad bi nam bilo čudno da kažemo jedni drugima ,,čujemo se online,, ili ,,taguj me na onoj fotki, da imamo što više lajkova sa žurke,,.

Ja nekako imam utisak, da ako čovek danas nema društvene mreže, on je socijalno mrtav. Nevidljiv. Nebitan. Nemati fb, instagram, tik tok, tviter i mnoge druge mreže za koje ne znam da postoje znači da je čovek asocijalan?
Sve se ogleda oko broja lajkova, to nam daje nekmi vid dopamina da smo bitni, vidljivi i prihvaćeni u društvu. To je zahvatilo sve generacije. Nema više generacije koja ne koristi društvene mreže i internet i čudno je nekome reći da nemaš sve te mreže. Stariji ljudi se čude.

Da li je to nenormalno, nemati društvene mreže, ne biti toku, ne koristiti internet u većoj meri, max do pola sata dnevno?

Moje drugo pitanje je, kako se odvići od društvenih mreža psihički, a korisitmo ih desetak godina, od interneta, kako da se vratimo mi koji smo osetili čari života koji nam nedostaje i više nam se sviđa i bili smo srećniji tada, pre interneta da se vratimo na ,,fabrička podešavanja,, i živimo život kakav smo živeli do neke 2008 ili 2009. godine? Ja recimo od kada koristim internet patim od te depresije, bio sam dosta srećniji do neke 2011. godine, dok sam imao kontakt sa ljudima, a onda je taj kontakt iz godine u godinu postajao sve slabiji, pa je nestao.

*Ne mislim da budemo zatucani i neinformisani i da ne koristimo internet za neke lepe i zdrave stvari kada nam zatreba, a ne da blenemo i surfujemo satima po njemu.

I moje suštinsko pitanje: Kako ponovo započeti život kakav smo živeli pre internet ere, a zavisni smo od tih naprava(telefona, lap topova, kompjutera, ajfona, tableta..) i interneta kao od kokaina i izgubili smo sebe? Kako živeti kao pre, ponovo osetiti slobodu i sreću, nezavisnost od društvenih mreža, šta raditi? Kako započeti taj proces vraćanja na fabrička podešavanja, jer je mnogima od nas internet i te mreže doneo samo loše i unazadio nas.
Jednostavno KAKO?​

 

[Alter_Ego_]

Зашто слова нису нормалне боје?

Многи ће због ових боја донети одлуку да не прочитају пост,

а и они који реше да прочитају, мучиће се док читају.

 

[bmaxa]

Polako se približavamo kraju prvoj četvrtini 21. veka. Život u 2023. godini je apsolutno različit od života u 2003. godini kad su tek počele da nastaju društvene mreže i da intrenet postane dostupan i na brdovitom balkanu i u Srbiji.
Deca i omladina su se drugačije ponašali, druženja su drugačije funkcionisala, tad bi nam bilo čudno da kažemo jedni drugima ,,čujemo se online,, ili ,,taguj me na onoj fotki, da imamo što više lajkova sa žurke,,.

Ja nekako imam utisak, da ako čovek danas nema društvene mreže, on je socijalno mrtav. Nevidljiv. Nebitan. Nemati fb, instagram, tik tok, tviter i mnoge druge mreže za koje ne znam da postoje znači da je čovek asocijalan?
Sve se ogleda oko broja lajkova, to nam daje nekmi vid dopamina da smo bitni, vidljivi i prihvaćeni u društvu. To je zahvatilo sve generacije. Nema više generacije koja ne koristi društvene mreže i internet i čudno je nekome reći da nemaš sve te mreže. Stariji ljudi se čude.

Da li je to nenormalno, nemati društvene mreže, ne biti toku, ne koristiti internet u većoj meri, max do pola sata dnevno?

Moje drugo pitanje je, kako se odvići od društvenih mreža psihički, a korisitmo ih desetak godina, od interneta, kako da se vratimo mi koji smo osetili čari života koji nam nedostaje i više nam se sviđa i bili smo srećniji tada, pre interneta da se vratimo na ,,fabrička podešavanja,, i živimo život kakav smo živeli do neke 2008 ili 2009. godine? Ja recimo od kada koristim internet patim od te depresije, bio sam dosta srećniji do neke 2011. godine, dok sam imao kontakt sa ljudima, a onda je taj kontakt iz godine u godinu postajao sve slabiji, pa je nestao.

*Ne mislim da budemo zatucani i neinformisani i da ne koristimo internet za neke lepe i zdrave stvari kada nam zatreba, a ne da blenemo i surfujemo satima po njemu.

I moje suštinsko pitanje: Kako ponovo započeti život kakav smo živeli pre internet ere, a zavisni smo od tih naprava(telefona, lap topova, kompjutera, ajfona, tableta..) i interneta kao od kokaina i izgubili smo sebe? Kako živeti kao pre, ponovo osetiti slobodu i sreću, nezavisnost od društvenih mreža, šta raditi? Kako započeti taj proces vraćanja na fabrička podešavanja, jer je mnogima od nas internet i te mreže doneo samo loše i unazadio nas.
Jednostavno KAKO?​

Internet koristim od negde 1996, kad je doshao kod nas, bio je usenet i email, umesto drushtvenih mrezha, a web je tek pochinjao...
Drushtvene mrezhe ne koristim, imam nalog na FB, ali to je da odrzhavam veze sa rodbinom i prijateljima, i retko ga koristim.
To o chemu prichash mi je nepoznato... samo sam na forumima, jer je usenet zamro... inache, zhivim zhivot kao i pre interneta...
no priroda posla je takva da mi treba net, a i zabava nije losha...
Ako ti ne prija, izbaci to shto ti ne prija, i ogranichi se samo na ono shto prija...

 

[Eternal Optimist]

Ako većini smeta, moderatori ili administratori neka promene uvodni post u klasičnu boju.

Temu nastavljamo u klasičnom tonu pisanja. Meni su sve boje normalne. Ako se svi slažu sa tvojom kritikom, boja neka se promeni, to je najmanji problem.

Zahvaljujem na digresiji.

 

[Eternal Optimist]

bmaxa, problematika je mnogo dublja od ove koje si ti izneo ili iznela. Psihološke je prirode i ovde je umešana ta psihološka zavisnost, koja je ljude naterala na depresivno stanje i da postanu drugačiji. Nije lako to uraditi što si napisao. To je isto kao da narkomanu i zavisniku od kokaina kažeš ,,samo prestani to da konzumiraš i nema tu filozofiranja,,.

 

[Eternal Optimist]

Ps. ja sam rođen devedesetih, i možda sam poslednja generacija koja je imala lepo detinjstvo. Sve je krenulo naopako neke 2010. godine kod mene, kad sam na nagovor drugarice napravio profil. U početku je to delovalo bezazleno, no nakon dve, tri godine korišćenja, postao sam zavisnik i počelo je negativno da se odražava na moj socijalni i druge aspekte života.
To nisam primetio samo kod sebe, več kod mnogih mojih vršnjaka. Pretvorili smo se u zombije. O nultim generacijama ne želim ni da pričam, moj brat je 2005 godište, on ne zna šta su žmurke, planovi, između dve vatre... Njihove generacije nemaju pojma o tim igrama...

 

[Green_Arrow]

Naravno da moze da se zivi bez drustvenih mreza, evo i ja sam primer. Imam samo fb i koristim ga najcesce da razmenim cestitke za praznike sa nekim dalekim prijateljima. Ne osecam se socijalno mrtvim i nebitnim zbog toga, bas suprotno s obzirom na profesiju kojom se bavim, ljudi me zivkaju stalno, dolaze mi.. Daleko da sam im nebitan.


Naravno, telefon i internet su neophodni u danasnje vreme i pomocu njih sam u toku sa desavanjima, a vecinu bespotrebnih informacija cu sa drustvenih mreza cu zaobici.

 

[bmaxa]

bmaxa, problematika je mnogo dublja od ove koje si ti izneo ili iznela. Psihološke je prirode i ovde je umešana ta psihološka zavisnost, koja je ljude naterala na depresivno stanje i da postanu drugačiji. Nije lako to uraditi što si napisao. To je isto kao da narkomanu i zavisniku od kokaina kažeš ,,samo prestani to da konzumiraš i nema tu filozofiranja,,.

Znash kako, nije to fizichka, nego psihichka zavisnost. No to i jeste problem. Morash se otkachiti sa nechega i nakachiti se na neshto
drugo kao zamenu...

 

[Kerkyra]

Jednostavno KAKO?​

Lepo. Stopiraj ili obrisi profil koji imas na Fejsbuku ili vec gde, a kada te pitaju sto si "nestao", pozovi ih kuci ili u kafic na razgovor, ako si putovao pokazi slike ne sa mobilnog i biraj sebi drustvo koje nece biti zavisno od drustvenih mreza ili koje ce umeti da kombinuje oba na nacin koji tebi odgovara, nacin slican tvom.

 

[bmaxa]

Ps. ja sam rođen devedesetih, i možda sam poslednja generacija koja je imala lepo detinjstvo. Sve je krenulo naopako neke 2010. godine kod mene, kad sam na nagovor drugarice napravio profil. U početku je to delovalo bezazleno, no nakon dve, tri godine korišćenja, postao sam zavisnik i počelo je negativno da se odražava na moj socijalni i druge aspekte života.
To nisam primetio samo kod sebe, več kod mnogih mojih vršnjaka. Pretvorili smo se u zombije. O nultim generacijama ne želim ni da pričam, moj brat je 2005 godište, on ne zna šta su žmurke, planovi, između dve vatre... Njihove generacije nemaju pojma o tim igrama...

Ne zna ni moja tjerka, igra sa drugarima igre, umesto. Moram ti priznati, da je meni zhao shto nisam to imao
No tjerka ide u shkolu, pa nastavlja druzhenje posle shkole, dolaze klinci ovde pa igraju igrice

 

[AbsolutelyNotMan]

1. Normalno i pozeljno
2. Odviknuti se kao i od ostalog ako imas zelje i karaktera
3. Zapoceti?! Zivot nije na drustvenim mrezama.
Ako postoji neko ko zivi takav "zivot" mislim da to spada u bolesti zavisnosti, postoji nesto sto se naziva prijatečj, kolega, devojka, priroda, sport, hobi...

 

[Eternal Optimist]

Problem je moja zavisnost, nedruželjubivost, usamljenost... Ako obrišem fb profil gde imam samo 10 osoba za prijatelje, sa kojima se ni ne družim, osećaću se još manje od zrna graška. I ovako se osećam. Usamljenost me je između ostalog i dovela ovde na ovaj forum. Najveći deo vremena provodim sam u svojoj sobi.
Depresija, OKP anksioznost su moji problemi sa kojima se godinama borim. Pokušavao sam da nađem preko neta neke drugove i da se sa nekim skontam, ali onda ispadne da sam toj osobi kojoj sam pisao o svojim privatnim stvarima bio usputna stanica i da nestane, ne dođe do upoznavanja uživo, a tako sam željan da negde odem sa nekim na sok, pivo, da šetam, pričam.. No to je već tema za depresiju. Neću da pišem o sebi, nego da se tema bazira na društvo uopšteno. I ovo je previše što sam o sebi otrio, pa tu stajem.

 

[AbsolutelyNotMan]

Problem je moja zavisnost, nedruželjubivost, usamljenost... Ako obrišem fb profil gde imam samo 10 osoba za prijatelje, sa kojima se ni ne družim, osećaću se još manje od zrna graška. I ovako se osećam. Usamljenost me je između ostalog i dovela ovde na ovaj forum. Najveći deo vremena provodim sam u svojoj sobi.
Depresija, OKP anksioznost su moji problemi sa kojima se godinama borim. Pokušavao sam da nađem preko neta neke drugove i da se sa nekim skontam, ali onda ispadne da sam toj osobi kojoj sam pisao o svojim privatnim stvarima bio usputna stanica i da nestane, ne dođe do upoznavanja uživo, a tako sam željan da negde odem sa nekim na sok, pivo, da šetam, pričam.. No to je već tema za depresiju. Neću da pišem o sebi, nego da se tema bazira na društvo uopšteno. I ovo je previše što sam o sebi otrio, pa tu stajem.

Mislim da depresija, OPK, anksioznost, nema resenja koriscenjem drustvenih mreza..
Mozda da potrazite strucnu pomoc i pocnete lagano sa socijalizacijom.

 

[Kerkyra]

Problem je moja zavisnost, nedruželjubivost, usamljenost... Ako obrišem fb profil gde imam samo 10 osoba za prijatelje, sa kojima se ni ne družim, osećaću se još manje od zrna graška. I ovako se osećam. Usamljenost me je između ostalog i dovela ovde na ovaj forum. Najveći deo vremena provodim sam u svojoj sobi.
Depresija, OKP anksioznost su moji problemi sa kojima se godinama borim. Pokušavao sam da nađem preko neta neke drugove i da se sa nekim skontam, ali onda ispadne da sam toj osobi kojoj sam pisao o svojim privatnim stvarima bio usputna stanica i da nestane, ne dođe do upoznavanja uživo, a tako sam željan da negde odem sa nekim na sok, pivo, da šetam, pričam.. No to je već tema za depresiju. Neću da pišem o sebi, nego da se tema bazira na društvo uopšteno. I ovo je previše što sam o sebi otrio, pa tu stajem.

I ova iskrenost prema sebi (naravno, manje-vise i drugima) je jako vazna i prvi korak napred ka samosagledavanju i ev. poboljsanju onoga sto si primetio i o cemu ovde pises.

Ipak, "bitka" je tvoja, i u njoj ti zelim puno uspeha!

 

[Black_star]

Moras da nadjes nesto stvarno u svojoj bliskoj okolini s nekim...Posle toga ce ti se zaspala duhovnost probuditi, neces se vise ni secati ni osecati kao usamljen.

 

[georgejune]

Nije moguc,ako mi uspe da odem na selo net mi treba za posao i to je napredak

 

[Sizif]

Зашто слова нису нормалне боје?

Многи ће због ових боја донети одлуку да не прочитају пост,

а и они који реше да прочитају, мучиће се док читају.

Opet mi ti uze reč.

Svetlo plava na sivoj, pročitao sam dve rečenice i odustao.

Nemojte to raditi deco, kontrast je iz raja izašao.

 

[Misfortune Cookie]

Meni su sve boje normalne

Dokle ta zapadna tolerantna porodičnorasturajuća propaganda

 

[1208Letoo]

Moze.Zivela sam bez rustvenih mreza i bilo nam je mnogo lepse.Manje smo znali

 

[bezimeni1]

Mislim da nije moguc jer sada vecina ima internet i samim tim je vecina otudjenija. Npr. sada vise skoro niko ne igra zajednicki drustvene igre u realu kao nekada. Nema ni nekadasnje spontanosti.

Mislim da nije ni prakticno. Na internetu mozes da se informises o svemu, mozes da placas racune i da ne cekas u redovima, mozes da imas komunikaciju bez placanja minuta i SMS poruka, mnogo je jeftinije svakodnevno caskanje preko interneta nego svakodnevno vidjanje u kaficu ili u necijoj kuci.

 

[Belgradeboy]

Pre 20 godina ovo pitanje ne bismo uzeli u razmatranje na ovom mestu.

 

[Eternal Optimist]

Mislim da depresija, OPK, anksioznost, nema resenja koriscenjem drustvenih mreza..
Mozda da potrazite strucnu pomoc i pocnete lagano sa socijalizacijom.

Mislite na psihijatre i psihoterapeute? Uh, 15 godina sam izmenjao mnoge od njih i bacio toliko mnogo novca na psihoterapije. Nema tu mnogo pomoći jer taman stanem na noge, porodica me vrati na početak. Poslednja psihoterapeutkinja mi je rekla da bežim od porodice, jer je to jedici lek za mene. Samo jako je teško osamostaliti se, skupi stanovi, ali radim na tome da nađem nekog za cimera sa kim bih delio troškove u Bg. Tamo je lako naći posao.

 

[Eternal Optimist]

Moze.Zivela sam bez rustvenih mreza i bilo nam je mnogo lepse.Manje smo znali

Rado bih se vratio u ta divna vremena. Batalio bih i fb i ovaj forum, nešto mi nije zanimljivo ni ovde.
Kao što neko gore napisa, moraću pronaći neko dugoročno interesovanje, cilj mi je vratiti se nekadašnjem naćinu života u novijoj formi naravno. Neću otići u šumu i udaljiti se od sveta ako na to neko pomisli, ali ću se odmaći od smeća koje mi ne treba i biće dobro.
Hvala svima na odgovorima. Primiću ih k znanju, posebno ove obojene poruke koje nisu dobrodošle na forumu i izazivaju alergiju kod pojedinaca pahuljica. Mnogi su osetljivi danas na sve i svašta, jbg, rezultat prevelike demokratije.

 

[Richard III]

Teško da je moguć, ako se živi u gradovima. Jedino na selu gde te niko ne dira možeš da živiš bez tih 'dodataka'. U gradu ako nemaš fejs, a imaš društvo ili poznanike, kao da si mrtav. Sve se gleda kroz to, gledaju te kao ludaka ako kažeš da nemaš fejsbuk, instagram... jbg

 

[Keva P]

Teško da je moguć, ako se živi u gradovima. Jedino na selu gde te niko ne dira možeš da živiš bez tih 'dodataka'. U gradu ako nemaš fejs, a imaš društvo ili poznanike, kao da si mrtav. Sve se gleda kroz to, gledaju te kao ludaka ako kažeš da nemaš fejsbuk, instagram... jbg

Jel? Ja bih mislila obratno, naime da na selu možeš Podilkaniti ako nemaš bar e-društvo

Dok u gusto naseljenom pabu možeš da lumpuješ i bez TikToka