Да ли је брзина светлости измерена?

[zofr]

Ако је тако како кажеш, имаш ли линк до студије која потврђује дати аргумент?

Ма то је елементарна рачуница, срамота је да се то објави као студија.

 

[Scott Isle]

Ne moze biti tako. To moze teoretski u necijoj glavi, ali realno ne moze, jer je brzina svjetlosti ogranicena frekvencijom i talasnom duzinom. Ne moze biti beskonacna brzina jer bi onda postojao diskontinuitet ili u frekvenciji ili u talasnoj duzini. Drugim rijecima, svjetlost ne bi bila talas, a to ne moze. A sto se tice mjerenja, jedan metod je Foucault-ov metod.

 

[Пилипенда]

Гледам један веома интересантан видео где говоре о брзини светлости, али сугеришу на проблем како се посматра само мерење. Наиме, брзина светлости се узима као константа, због чека приликом мерења верујемо да је потребно прећи дистанцу до и назад за исто време.

Оно о чему говорим је експеримент са огледалом. Где се светлост усмери ка огледалу, светлост се рефлектује и мери се бризна. Али то је брзина до и назад под претпоставком да је брзина константна. Шта ако до тамо има једну брзину, а назад се креће бесконачно брзо? Како то заправо функционише.

Ево погледајте видео, барем почетак и реците ми како је то физика утврдила да је брзина светлости константна. Мислим да је и Ајнштајн рекао да по дефиницији гледамо на брзину светлости као на константу.

Браво за тему!
Објашњење, наравно, нећеш добити, ја ти могу само додати још понеку занимљивост с тим у вези. Исте године (1905) кад је Ајнштајн „заблистао на научном небу”, Тесла у свом патенту помиње мјерење брзине вишеструко веће од брзине свјетлости. Е сад... Коме би више вјеровао – Ајнштајну, теоретичару који никад у животу није извео ниједан експеримент и коме је прва супруга (Милева Марић) извела цјелокупну математичку подлогу за ту теорију или Тесли који је скоро па читав живот провео по лабораторијама? Да све буде још луђе, Тесла говори о етру, а савремена физика је етар одбацила... не одговоривши никад на једноставно питање како то Теслини покуси „раде” ако су засновани на погрешним претпоставкама? И како то савремени експерти за које је Тесла најобичнији „патенташ” више од вијека не могу поновити то што је он изводио „на погрешним основама”? Питања се само нижу, једно за другим... али размишљање о њима је и те како сврсисходно јер човјек схвати да је много тога што смо у школи учили (мислећи наивно да је све то поуздано провјерена истина) заправо тек пука претпоставка...
Запитај се зашто је Ајнштајн добио Нобелову награду... помислићеш одмах на теорију релативитета, специјалну или општу... међутим... јок! Пронађи на нету у образложењу зашта му је додијељена па се запрепасти. Онда се запитај што му је не дадоше за тако генијално откриће као што је теорија релативитета за коју су чули чак и они који и не знају шта је то заправо, али позната је широм свијета попут, да искарикирам до краја, Макарене или Ламбаде.

Ако те то забавља, имаш један занимљив мисаони експеримент... Замисли човјека који сједи и пред собом у рукама држи огледало на увијек истој раздаљини... Човјек се, заједно с огледалом, креће и наравно, у огледалу види себе... У мислима га убрзавај све више и више... и питај се шта види у огледалу како се брзина повећева, како се примиче брзини свјетлости (уз претпоставку да је то „c” како савремена наука тврди), шта види кад достигне брзину свјетлост, а шта кад је пређе...
Ако од тога не полудиш, јави се.

 

[cronnin]

Ne moze biti tako. To moze teoretski u necijoj glavi, ali realno ne moze, jer je brzina svjetlosti ogranicena frekvencijom i talasnom duzinom. Ne moze biti beskonacna brzina

Не мора да буде бесконачна. Он је то само радикализовао идеју примера ради. Довољно је да се разликује за 1%, па да обори полазну тезу да се простире исто у свим правцима.

 

[Пилипенда]

Замисли талас са таласном дужином од нпр. милион километара. Коликом брзином ће такав талас прећи раздаљину од милион километара? (Или за које вријеме ће прећи ту раздаљину?)

 

[cronnin]

Таласна дужина не мора да има везе са брзином кретања таласа.
Црвена светлост се не креће различитом брзином од плаве у вакууму.

 

[Scott Isle]

Не мора да буде бесконачна. Он је то само радикализовао идеју примера ради. Довољно је да се разликује за 1%, па да обори полазну тезу да се простире исто у свим правцима.

Ne moze tako da se postavlja pitanje. Dakle ili je pitanje da li je brzina beskonacna u nekim slucajevima, ili je da li se razlikuje od c, To su dva razlicita pitanja.

I kako u svim pravcima? Sta to znaci? Kavim pravcima? Krivim pravcima?

 

[Scott Isle]

Таласна дужина не мора да има везе са брзином кретања таласа.
Црвена светлост се не креће различитом брзином од плаве у вакууму.

Talasna duzina mora imati veze sa brzinom kretanja talasa, jer je brzina konstantna c= lambda * f. Dakle, talasna duzina je ogranicena jer zajedno sa frekvencijom mora proizvesti c.

 

[cronnin]

Ne moze tako da se postavlja pitanje. Dakle ili je pitanje da li je brzina beskonacna u nekim slucajevima, ili je da li se razlikuje od c, To su dva razlicita pitanja.

Питање је да ли се икада разликује од c. То је оно што се подразумева као аксиом у ТР.

I kako u svim pravcima? Sta to znaci? Kavim pravcima? Krivim pravcima?

Па у свим међусобно ортоганалним. Може и да се другачије креће у правцу центра галаксије, тј. свемира...

 

[Scott Isle]

Ne moze da se razlikuje od c. Vremenski prostor ima konstante, i brzina kretanja fotona zavisi od konstanti vremenskog prostora kroz koji se krece, propustljivosti i dijalektricne konstante tzv "materijala," epsilon i mu. Dakle, ne moze brze ni sporije od toga nego mora kako vremenski prostor nalaze.

=

Dakle, ako u vakumu postoje razlike u brzini svjetlosti, onda postoje razliciti materijali unutar vakuma koje nevidimo i ne mozemo detektovati. Postoje materijalne razlike u vremenu i prostoru. Razlika u brzini svjetlosti unutar vakuma bi bila dokaz toga, da postoji nevidljivi svijet, ili neka gravitacija, nesto sto ne znamo. Promjene u talasnoj duzini i frekvenciji mogu biti dokaz toga. Npr. zelena trava, zuto lisce, plavo nebo, su dokaz toga, meterijalnih promjena unutar vakuma, ima nesto drugo osim vakuma, to zovemo materija, na primjer.

 

[zofr]

Не мора да буде бесконачна. Он је то само радикализовао идеју примера ради. Довољно је да се разликује за 1%, па да обори полазну тезу да се простире исто у свим правцима.

Светлост је ел. магнетни талас. Из Максвелових једначина се изводи брзина простирања ових таласа која је у длаку једнака брзини светлости.

Под кореном је производ ел. статичке и магнетне пропустљивости средине кроз коју се простире светлост. Најмању ел. маг. пропустљивост има вакуум, па је ту брзина светлости највећа. Нико не може да тврди да је вакуум хомоген у свим правцима, али нико није открио да постоји неки простор са мањом ел. маг. пропустљивошћу, а тиме и већом брзином светлости.

Сви говоре о брзини светлости и њеној особини да је константна, али то није особина светлости већ простора кроз који се простире. Слично као за звук. Брзина звика зависи од средине кроз коју се простире. Тако одбијена светлост ако се простире кроз исту средину којом је дошла до места одбијања имаће исту брзину као и пре одбијања.

Само се прави збрка у вези са овим јер се гледа на светлост као нешто изоловано, а треба гледати средину кроз коју се простире.

Неко је био бржи од мене са сличним размишљањем.

 

[AleksaJ]

Светлост је ел. магнетни талас. Из Максвелових једначина се изводи брзина простирања ових таласа која је у длаку једнака брзини светлости.

Pogledajte prilog 1098519
Под кореном је производ ел. статичке и магнетне пропустљивости средине кроз коју се простире светлост. Најмању ел. маг. пропустљивост има вакуум, па је ту брзина светлости највећа. Нико не може да тврди да је вакуум хомоген у свим правцима, али нико није открио да постоји неки простор са мањом ел. маг. пропустљивошћу, а тиме и већом брзином светлости.

Сви говоре о брзини светлости и њеној особини да је константна, али то није особина светлости већ простора кроз који се простире. Слично као за звук. Брзина звика зависи од средине кроз коју се простире. Тако одбијена светлост ако се простире кроз исту средину којом је дошла до места одбијања имаће исту брзину као и пре одбијања.

Само се прави збрка у вези са овим јер се гледа на светлост као нешто изоловано, а треба гледати средину кроз коју се простире.

Неко је био бржи од мене са сличним размишљањем.

Са обзиром да је мерењима гравитационе силе и присуства 'чулима видљиве' масе у свемиру утврђено да 85% масе је 'невидљиво'

односно постоји само ефекат гравитације .. такозване 'тамне материје '

следи да вакуум није 'празан' простор

Стога .. светлост као електромагнетни талас има макс брзину у вакууму АЛИ материјалне

честице испред којих је уклоњена 'тамна материја' би се кретале брже од светлости .

 

[a bre Milun]

Гледам један веома интересантан видео где говоре о брзини светлости, али сугеришу на проблем како се посматра само мерење. Наиме, брзина светлости се узима као константа, због чека приликом мерења верујемо да је потребно прећи дистанцу до и назад за исто време.

Оно о чему говорим је експеримент са огледалом. Где се светлост усмери ка огледалу, светлост се рефлектује и мери се бризна. Али то је брзина до и назад под претпоставком да је брзина константна. Шта ако до тамо има једну брзину, а назад се креће бесконачно брзо? Како то заправо функционише.

Ево погледајте видео, барем почетак и реците ми како је то физика утврдила да је брзина светлости константна. Мислим да је и Ајнштајн рекао да по дефиницији гледамо на брзину светлости као на константу.

kad bi svetlost bila pravolinijska, nekako bi se i izmerila al prostor je zakrivljen i ta zakrivljenost je u svakoj tacki drugacija , pa je van pameti govoriti o nekoj konstanti..........u svemiru koji neprekidno pulsira i menja svoju geometriju.

 

[Анонимни]

Браво за тему!
Објашњење, наравно, нећеш добити, ја ти могу само додати још понеку занимљивост с тим у вези. Исте године (1905) кад је Ајнштајн „заблистао на научном небу”, Тесла у свом патенту помиње мјерење брзине вишеструко веће од брзине свјетлости. Е сад... Коме би више вјеровао – Ајнштајну, теоретичару који никад у животу није извео ниједан експеримент и коме је прва супруга (Милева Марић) извела цјелокупну математичку подлогу за ту теорију или Тесли који је скоро па читав живот провео по лабораторијама? Да све буде још луђе, Тесла говори о етру, а савремена физика је етар одбацила... не одговоривши никад на једноставно питање како то Теслини покуси „раде” ако су засновани на погрешним претпоставкама? И како то савремени експерти за које је Тесла најобичнији „патенташ” више од вијека не могу поновити то што је он изводио „на погрешним основама”? Питања се само нижу, једно за другим... али размишљање о њима је и те како сврсисходно јер човјек схвати да је много тога што смо у школи учили (мислећи наивно да је све то поуздано провјерена истина) заправо тек пука претпоставка...
Запитај се зашто је Ајнштајн добио Нобелову награду... помислићеш одмах на теорију релативитета, специјалну или општу... међутим... јок! Пронађи на нету у образложењу зашта му је додијељена па се запрепасти. Онда се запитај што му је не дадоше за тако генијално откриће као што је теорија релативитета за коју су чули чак и они који и не знају шта је то заправо, али позната је широм свијета попут, да искарикирам до краја, Макарене или Ламбаде.

Ако те то забавља, имаш један занимљив мисаони експеримент... Замисли човјека који сједи и пред собом у рукама држи огледало на увијек истој раздаљини... Човјек се, заједно с огледалом, креће и наравно, у огледалу види себе... У мислима га убрзавај све више и више... и питај се шта види у огледалу како се брзина повећева, како се примиче брзини свјетлости (уз претпоставку да је то „c” како савремена наука тврди), шта види кад достигне брзину свјетлост, а шта кад је пређе...
Ако од тога не полудиш, јави се.

Хвала за похвалу. Да, интересантно је то за Теслу. Није ми јасно зашто су тако олако одбацили Теслину идеју, посебно зато што је невероватан научник (баш као што си га описао).
Све што си рекао за Ајнштајна знам, као и за његову супругу.

 

[Пилипенда]

Хвала за захваљивање на похвали.
Тесла није оставио иза себе никакву писану теорију, ништа што би у том смислу било „употребљиво” данашњим телетабисима који по Хисторију, Дискаверију и сл. уз осмијех на лицу објашњавају све и свашта као да су лично били код Бога на обуци. Кад је етар избачен из физике, самим тим је избачен и Тесла који је стално говорио о свјетлосном (луминоферозном) етру. Савремена теоријска физика је сјајна за млатимуђевину, наиђеш на проблем, измислиш црну рупу па ријешиш проблем, онда измислиш и бијелу рупу, и жуту и којешта и тако само слажеш претпоставке на претпоставке. Па видио си (пар уписа изнад) како се константност брзине свјетлости „доказује” теоријом која је заснована на претпоставци да је брзиина свјетлости константна. Тако све иде у круг...
Чувена је прича с професором Пешлом, неупитним ауторитетом тог времена и младим надареним студентом (Тесла) који је поменуо да би варничења четкица (комутатор) могла бити избјегнута измјеничним мотором. Професор је два сата објашњавао зашто је то немогуће, исписао цијелу таблу наводећи 9 разлога зашто то никако није могуће... а Тесла је онда пар година касније направио такав „немогући” мотор. Цврц.

 

[Анонимни]

Хвала за захваљивање на похвали.
Тесла није оставио иза себе никакву писану теорију, ништа што би у том смислу било „употребљиво” данашњим телетабисима који по Хисторију, Дискаверију и сл. уз осмијех на лицу објашњавају све и свашта као да су лично били код Бога на обуци. Кад је етар избачен из физике, самим тим је избачен и Тесла који је стално говорио о свјетлосном (луминоферозном) етру. Савремена теоријска физика је сјајна за млатимуђевину, наиђеш на проблем, измислиш црну рупу па ријешиш проблем, онда измислиш и бијелу рупу, и жуту и којешта и тако само слажеш претпоставке на претпоставке. Па видио си (пар уписа изнад) како се константност брзине свјетлости „доказује” теоријом која је заснована на претпоставци да је брзиина свјетлости константна. Тако све иде у круг...
Чувена је прича с професором Пешлом, неупитним ауторитетом тог времена и младим надареним студентом (Тесла) који је поменуо да би варничења четкица (комутатор) могла бити избјегнута измјеничним мотором. Професор је два сата објашњавао зашто је то немогуће, исписао цијелу таблу наводећи 9 разлога зашто то никако није могуће... а Тесла је онда пар година касније направио такав „немогући” мотор. Цврц.

Што се тиче савремене физике, она јесте управо то што си рекао. Претпоставка на претпоставци која се потврђује измишљањем ентитета како би се то остварило. Мислим, слушај шта кажу горе. Прво је брзина светлости константа, а затим убрзава, а онда успорава када наиђе на отпор и сл. Како то може неко да каже ако говоримо са научне стране. Или је константа или није. Нема треће.

Сећам се да су Никола Тесла и Алберт Ајнштајн размењивали писма водећи дијалог о теорији релативитета.

 

[sasasta]

Хвала за захваљивање на похвали.
Тесла није оставио иза себе никакву писану теорију, ништа што би у том смислу било „употребљиво” данашњим телетабисима који по Хисторију, Дискаверију и сл. уз осмијех на лицу објашњавају све и свашта као да су лично били код Бога на обуци. Кад је етар избачен из физике, самим тим је избачен и Тесла који је стално говорио о свјетлосном (луминоферозном) етру. Савремена теоријска физика је сјајна за млатимуђевину, наиђеш на проблем, измислиш црну рупу па ријешиш проблем, онда измислиш и бијелу рупу, и жуту и којешта и тако само слажеш претпоставке на претпоставке. Па видио си (пар уписа изнад) како се константност брзине свјетлости „доказује” теоријом која је заснована на претпоставци да је брзиина свјетлости константна. Тако све иде у круг...
Чувена је прича с професором Пешлом, неупитним ауторитетом тог времена и младим надареним студентом (Тесла) који је поменуо да би варничења четкица (комутатор) могла бити избјегнута измјеничним мотором. Професор је два сата објашњавао зашто је то немогуће, исписао цијелу таблу наводећи 9 разлога зашто то никако није могуће... а Тесла је онда пар година касније направио такав „немогући” мотор. Цврц.

meni taj etar ima slicnosti sa teorijom struna

 

[Анонимни]

meni taj etar ima slicnosti sa teorijom struna

Које је твоје мишљење о етру? Да ли је Теслин етар логичнији од теорије релативитета?

 

[Пилипенда]

Што се тиче савремене физике, она јесте управо то што си рекао. Претпоставка на претпоставци која се потврђује измишљањем ентитета како би се то остварило. Мислим, слушај шта кажу горе. Прво је брзина светлости константа, а затим убрзава, а онда успорава када наиђе на отпор и сл. Како то може неко да каже ако говоримо са научне стране. Или је константа или није. Нема треће.

Сећам се да су Никола Тесла и Алберт Ајнштајн размењивали писма водећи дијалог о теорији релативитета.

Не знам за неку посебну расправу Тесле и Ајнштајна око тога. Размјењивали су куртоазне честитке (рођендан и сл.), али знам да је Тесла приговорио за закривљеност простор-вријеме, чини ми се да је то назвао неозбиљним.

 

[Анонимни]

Не знам за неку посебну расправу Тесле и Ајнштајна око тога. Размјењивали су куртоазне честитке (рођендан и сл.), али знам да је Тесла приговорио за закривљеност простор-вријеме, чини ми се да је то назвао неозбиљним.

Тако је, назвао је то неозбиљним да подругљив начин.
Знам да су Ајнштајна питали "Како изгледа бити најпаметнији човек на свету", на шта је он одговорио "Не бих знао, то морате питати господина Никола Теслу".

 

[Пилипенда]

Тако је, назвао је то неозбиљним да подругљив начин.
Знам да су Ајнштајна питали "Како изгледа бити најпаметнији човек на свету", на шта је он одговорио "Не бих знао, то морате питати господина Никола Теслу".

Нисам успио наћи изворну потврду за ту анегдоталну реченицу у Тесли. Да ли је то заиста рекао, да ли је мислио озбиљно или се и он спрдуцкао, и то зависи од контекста... Свакако, кад се мало „зачепрка” по Ајнштајновој биографији, свашта се ту нађе...

 

[Stojkov Menidjer]

Гледам један веома интересантан видео где говоре о брзини светлости, али сугеришу на проблем како се посматра само мерење. Наиме, брзина светлости се узима као константа, због чека приликом мерења верујемо да је потребно прећи дистанцу до и назад за исто време.

Оно о чему говорим је експеримент са огледалом. Где се светлост усмери ка огледалу, светлост се рефлектује и мери се бризна. Али то је брзина до и назад под претпоставком да је брзина константна. Шта ако до тамо има једну брзину, а назад се креће бесконачно брзо? Како то заправо функционише.

Ево погледајте видео, барем почетак и реците ми како је то физика утврдила да је брзина светлости константна. Мислим да је и Ајнштајн рекао да по дефиницији гледамо на брзину светлости као на константу.

a tek gravitacija šta je... buhaha...

 

[sasasta]

Које је твоје мишљење о етру? Да ли је Теслин етар логичнији од теорије релативитета?

nisu nesto povezane, teorija relativiteta govori samo o ljudskim merenjima

dok etar govori o mogucem ustrojstvu materije, gradivnim elementima svega

 

[zofr]

Које је твоје мишљење о етру? Да ли је Теслин етар логичнији од теорије релативитета?

Теорија која искључује етар има озбиљан проблем. Празан простор има своје ел. маг. особине и у њему могу да постоје разна поља, он може да се закриви, тако да логика налаже да празан простор није нематеријалан. То нас опет доводи до етра. Нажалост, брзоплетим избацивањем етра из научног интересовање, изостала су његова истраживања, али изгледа да је једино Тесла знао нешто више о њему.

 

[Анонимни]

Теорија која искључује етар има озбиљан проблем. Празан простор има своје ел. маг. особине и у њему могу да постоје разна поља, он може да се закриви, тако да логика налаже да празан простор није нематеријалан. То нас опет доводи до етра. Нажалост, брзоплетим избацивањем етра из научног интересовање, изостала су његова истраживања, али изгледа да је једино Тесла знао нешто више о њему.

Велика је штета што су Теслу одбацили и заборавили. Јасно је да смо људи и да грешимо, али требали су дати шансу његовој теорији јер ипак треба узети у обзир његову оставштину.