Да ли је брзина светлости измерена?

Анонимни

Primećen član
Banovan
Poruka
637
Гледам један веома интересантан видео где говоре о брзини светлости, али сугеришу на проблем како се посматра само мерење. Наиме, брзина светлости се узима као константа, због чека приликом мерења верујемо да је потребно прећи дистанцу до и назад за исто време.

Оно о чему говорим је експеримент са огледалом. Где се светлост усмери ка огледалу, светлост се рефлектује и мери се бризна. Али то је брзина до и назад под претпоставком да је брзина константна. Шта ако до тамо има једну брзину, а назад се креће бесконачно брзо? Како то заправо функционише.

Ево погледајте видео, барем почетак и реците ми како је то физика утврдила да је брзина светлости константна. Мислим да је и Ајнштајн рекао да по дефиницији гледамо на брзину светлости као на константу.

 
Колико сам ја разумео из видеа, он жели рећи да је потпуно валидно да "C" буде у једном правцу колико је већ дефинисана, а да у другом буде бесконачна све док задовољава брзину која је речена. То би значило (као и пример који он даје), када покушава Земља да синхронизује време са Марсом.

Говори од овог момента овде:
 
logicno bi bilo da ima neko usporenje

ne ubrzanje
Дакле, нико са сигурношћу не зна брзину светлости? Знамо ефекат до неког места и назад, то мерење је увек исто. Али не можемо знати само у једном правцу што поставља питање да ли је брзина светлости увек иста?
 
Дакле, нико са сигурношћу не зна брзину светлости? Знамо ефекат до неког места и назад, то мерење је увек исто. Али не можемо знати само у једном правцу што поставља питање да ли је брзина светлости увек иста?
kazem, logicno bi bilo da dodje do usporenja zbog razlicitih otpora

ali da dodje do ubrzanja , i to velikog - sumnjam
 
@cronnin Можеш ли ми ти појаснити, уколико знаш?
Нисам знао да је светлост мерена као ефекат до и назад. Како то да није измерена само до неког места. Практично је узета претпоставка да је потребно идентично време да се пређе пут чиме се добија истина брзина, наравно.

kazem, logicno bi bilo da dodje do usporenja zbog razlicitih otpora

ali da dodje do ubrzanja , i to velikog - sumnjam
Али, светлост се не понаша као честица, већ као талас, или?
 
a greske merenja
@cronnin Можеш ли ми ти појаснити, уколико знаш?
Нисам знао да је светлост мерена као ефекат до и назад. Како то да није измерена само до неког места. Практично је узета претпоставка да је потребно идентично време да се пређе пут чиме се добија истина брзина, наравно.


Али, светлост се не понаша као честица, већ као талас, или?
kako kad joj dodje :D

ali stvarno , ne ponasa se uvek isto , jos ona nije jasna
 
@cronnin Можеш ли ми ти појаснити, уколико знаш?
Нисам знао да је светлост мерена као ефекат до и назад. Како то да није измерена само до неког места. Практично је узета претпоставка да је потребно идентично време да се пређе пут чиме се добија истина брзина, наравно.

Да, узето је као полазна претпоставка да је брзина иста у свим правцима, и то нико није доказивао. А то је исто отворено питање.
Не постој начин да се измери само до једног места, јер постоји проблем са синхронизацијом сатова. Можда најбоље да погледаш овај видео:

 
Гледам један веома интересантан видео где говоре о брзини светлости, али сугеришу на проблем како се посматра само мерење. Наиме, брзина светлости се узима као константа, због чека приликом мерења верујемо да је потребно прећи дистанцу до и назад за исто време.

Оно о чему говорим је експеримент са огледалом. Где се светлост усмери ка огледалу, светлост се рефлектује и мери се бризна. Али то је брзина до и назад под претпоставком да је брзина константна. Шта ако до тамо има једну брзину, а назад се креће бесконачно брзо? Како то заправо функционише.

Ево погледајте видео, барем почетак и реците ми како је то физика утврдила да је брзина светлости константна. Мислим да је и Ајнштајн рекао да по дефиницији гледамо на брзину светлости као на константу.

ovako laički , brzina ne može da bude konstanta , jer faktor početak pokreta , ubrzanje , usporavanje pri priztizanju na određenu tačku zavisi i od medijuma u kojemu se kreće
 
Да, узето је као полазна претпоставка да је брзина иста у свим правцима, и то нико није доказивао. А то је исто отворено питање.
Не постој начин да се измери само до једног места, јер постоји проблем са синхронизацијом сатова. Можда најбоље да погледаш овај видео:

Прочитај мој уводни пост. Буквално сам поделио тај видео који ме је инспирисао да отворим тему. :p
Дакле, у праву је човек из клипа, све што знамо о брзини светлости може у једну руку бити погрешно.

ovako laički , brzina ne može da bude konstanta , jer faktor početak pokreta , ubrzanje , usporavanje pri priztizanju na određenu tačku zavisi i od medijuma u kojemu se kreće
Светлост јесте честица али се кретање понаша као талас (према Ајнштајну). Онда, препрека не би имала никакав значај?
 
Прочитај мој уводни пост. Буквално сам поделио тај видео који ме је инспирисао да отворим тему. :p
Дакле, у праву је човек из клипа, све што знамо о брзини светлости може у једну руку бити погрешно.
Ахааа, тек сад видим. 🤦‍♂️ Да, колико ја схватам у праву је.

Можда би испало погрешно, али је питање у којој мери. Можда би Теорија релативитета могла и даље, у некој измењеној форми, да се примени на све то.
 
Poslednja izmena:
Да, узето је као полазна претпоставка да је брзина иста у свим правцима, и то нико није доказивао. А то је исто отворено питање.
Не постој начин да се измери само до једног места, јер постоји проблем са синхронизацијом сатова. Можда најбоље да погледаш овај видео:

Проблем са синхронизацијом сатова је занемарљив, а у видеу је потенциран да створи збрку код лаика.

Ако два сата синхронишеш на истом месту, па други сат одвезеш аутом на дањину од 1000 метара брзином од 60 км/час, онда ће се они разсинхронисати за 0.092ps. Светлост раздаљину од 1000 метара прелази за 3.336 микросекунду, што је 36 милиона пута веће време од износа разсинхронисаности сатова. Дакле, потребно је баратати са бројкама.

Бројке су за познату брзину светлости, али и ако би била нека друга, бројке би биле друге али поменути количник би био исти.
 
Проблем са синхронизацијом сатова је занемарљив, а у видеу је потенциран да створи збрку код лаика.

Ако два сата синхронишеш на истом месту, па други сат одвезеш аутом на дањину од 1000 метара брзином од 60 км/час, онда ће се они разсинхронисати за 0.092ps. Светлост раздаљину од 1000 метара прелази за 3.336 микросекунду, што је 36 милиона пута веће време од износа разсинхронисаности сатова. Дакле, потребно је баратати са бројкама.

Бројке су за познату брзину светлости, али и ако би била нека друга, бројке би биле друге али поменути количник би био исти.
Ок је укупно време. До и назад. Јасно је да је увек константно. Само је интересантно да ми не знамо колико светлости треба до неке тачке. Оно што рече човек у клипу. Можда спорије иде до неке тачке, али брже назад стварајући илузију константне брзине. Зар не?
 
Ок је укупно време. До и назад. Јасно је да је увек константно. Само је интересантно да ми не знамо колико светлости треба до неке тачке. Оно што рече човек у клипу. Можда спорије иде до неке тачке, али брже назад стварајући илузију константне брзине. Зар не?
Ја сам показао како се само у једном смеру може измерити брзина светлости. Онда узмеш опрему и замениш јој места и измериш брзину у другом смеру. Ништа проблематично, али човек одржава свој јутјуб канал и мора да заинтригира посетиоце.
 
Ја сам показао како се само у једном смеру може измерити брзина светлости. Онда узмеш опрему и замениш јој места и измериш брзину у другом смеру. Ништа проблематично, али човек одржава свој јутјуб канал и мора да заинтригира посетиоце.
Ако је тако како кажеш, имаш ли линк до студије која потврђује дати аргумент?
 
Treba imati u vidu da svetlost nema masu i da se prostire kao talas. Osim toga pravac je totalno nebitan zbog toga sto su lokacije ravnopravne.
Ne vidim zasto bi talas od zemlje do marsa isao jednom brzinom, a od marsa do zemlje drugom...
Јасно је да не видиш разлог, али ако не видиш не значи да је то искључено. Не говоримо о кретању људи где би рекли "Не видим разлог да Марко сврати по хамбургер, да би касније трчао и стигао на време". Ово је феномен који се одиграва мимо нашег утицаја.
 
Јасно је да не видиш разлог, али ако не видиш не значи да је то искључено. Не говоримо о кретању људи где би рекли "Не видим разлог да Марко сврати по хамбургер, да би касније трчао и стигао на време". Ово је феномен који се одиграва мимо нашег утицаја.
Ma ne nego kada covek sa marsa odgovara zemlji to je potpuno drugi signal. Ne vidim razlog sto bi to islo drugom brzinom...
ajde da kazem, u slucaju da povratna informacija putuje trenutacno, primer je los, pa stoga zakljucujem da nisu bas
dobro to obrazlozili...
 

Back
Top