gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Medijski prostor u Srbiji ovih dana obiluje brojnim sadržajima na temu ocene i odnosa prema političkom nasleđu, liku i delu Josipa Broza Tita i njegove porodice. I kao po običaju, veoma brzo se skliznulo u prostor nekritičnosti, nostalgije i glorifikacije tog vremena. Pitanje iz naslova, parafraza popularnog beogradskog grafita iz devedesetih, jeste veštačka dilema i više ukazuje na kontinuitet društvenog diskursa i dezorijentacije. A i ako je potreban odgovor, onda bi on mogao da leži u želji građana za efikasnim sistemom i državom. Time ne bismo kazali ništa novo.
Međutim, mnogo je ozbiljnije pitanje da li je takva država moguća izvan konteksta jednog autoritarnog i nedemokratskog poretka?
Ako je jedan broj građana sa ushićenjem posmatrao TV igrokaz popularnog predsednika ruske vlade, u kome preslišava jednog od preostalih oligarha (uz mangupsko „a sad mi vratite olovku”) - ta reakcija je zaličila na deja vu. To što pomenuti mašinovođa nema brkove, ne znači da krajnja stanica tog voza nije neki sibirski gulag.
To više ukazuje na nesposobnost jednog društva, a pre svega političke elite, da izgradi demokratske mehanizme za rešavanje problema ma koje vrste.
Dijagnoza današnjeg srpskog društvenog stanja jeste neuspešnost i kolektivna frustracija koja proističe iz toga. Dilema koja pokušava da se stavi pred nas, da na jednom tasu vage bude efikasnost, a na drugom građanske slobode i demokratske vrednosti veoma je opasna. Pogotovu što smo bili „padu skloni”. Duboko kompromitovani višestranački sistem i državne institucije jesu odraz našeg neuspeha, ali i posledica istorijskog neiskustva i nezrelosti. Demokratski sistem, po definiciji, ne stvara entropiju. Politička praksa razvijenih evropskih demokratija više je nego dovoljna da potvrdi ovu tezu.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=102243
I sad bi Tadićevi novinari da poreknu surovu istinu??...Dok je vladao bravar nisu baš svi funcionerčići i šrafčići mogli da kradu koliko i kako hoće.Inače,neka mu je pokoj duše.
Međutim, mnogo je ozbiljnije pitanje da li je takva država moguća izvan konteksta jednog autoritarnog i nedemokratskog poretka?
Ako je jedan broj građana sa ushićenjem posmatrao TV igrokaz popularnog predsednika ruske vlade, u kome preslišava jednog od preostalih oligarha (uz mangupsko „a sad mi vratite olovku”) - ta reakcija je zaličila na deja vu. To što pomenuti mašinovođa nema brkove, ne znači da krajnja stanica tog voza nije neki sibirski gulag.
To više ukazuje na nesposobnost jednog društva, a pre svega političke elite, da izgradi demokratske mehanizme za rešavanje problema ma koje vrste.
Dijagnoza današnjeg srpskog društvenog stanja jeste neuspešnost i kolektivna frustracija koja proističe iz toga. Dilema koja pokušava da se stavi pred nas, da na jednom tasu vage bude efikasnost, a na drugom građanske slobode i demokratske vrednosti veoma je opasna. Pogotovu što smo bili „padu skloni”. Duboko kompromitovani višestranački sistem i državne institucije jesu odraz našeg neuspeha, ali i posledica istorijskog neiskustva i nezrelosti. Demokratski sistem, po definiciji, ne stvara entropiju. Politička praksa razvijenih evropskih demokratija više je nego dovoljna da potvrdi ovu tezu.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=102243
I sad bi Tadićevi novinari da poreknu surovu istinu??...Dok je vladao bravar nisu baš svi funcionerčići i šrafčići mogli da kradu koliko i kako hoće.Inače,neka mu je pokoj duše.