- Poruka
- 87.926
Lisabonski sporazum - Da Alija nije povukao potpis sa ovog plana na nagovor američkog ambasadora do rata valjda ne bi došlo. Mada treba reći da su sukobi već postojali. Ti sukobi su bili više povezani sa Hrvatima i činjenicom da je rat u Hrvatskoj uveliko trajao pa počeo da se širi u BiH. Tako imamo selo Ravno gde je dejstvovala JNA 1991. zatim Sijekovac gde krajem marta 1992. se čine zločini nad Srbima. Svakako već 1. marta 1992. je Musliman ubio srpskog svata. Ipak postoji uverenje da bi rat mogao da se izbegne da Alija nije povukao potpis 28.03.1992. Ostaje pitanje da li bi bio sačuvan mir jer može se donekle zaključiti da je Tudjmanu odgovaralo da Hrvatska ne bude jedino žarište raspada Jugoslavije. Ne može se reći ni da bi Srbi i Muslimani mogli tek tako da žive jedni sa drugima nakon ubistva srpskog svata. Medjutim koliko je žrtava palo zbog tog odbijanja od strane Alije moj neki zaključak je da bi opet bilo bolje sa ovim sporazumom svima. Ne bi bilo toliko zločina, eventualno bi možda bilo pojedinačnih i retkih sukoba koji se ne bi previše širili. Možda bi i sa Kutiljerovim sporazumom država bila nefunkcionalna ali da li bi joj pretio večiti raspad da je kojim slučajem ostala kao leopardova koža?
Карингтон—Кутиљеов план, познат и као Лисабонски споразум, мировни је план који су предложили Питер Карингтон (Peter Carington) и Жозе Кутиљеро (José Cutileiro), као резултат мировне конференције одржане у фебруару 1992. у покушају да се спријечи рат у БиХ. План је предлагао етничку консолидацију на свим административним нивоима и давање већих овлашћења локалним властима на штету централне власти. Међутим, сви окрузи би било класификовани као муслимански, српски и хрватски, чак и ако не би постојала одређена етничка већина.
Мапа Босне и Херцеговине према првобитном Карингтон—Кутиљеровом плану
Dejtonski sporazum - Iz srpske perspektive možda deluje bolje na prvi pogled jer je srpska teritorija jedinstvena. Nema multietničnosti u skoro svakom mestu što donekle i smanjuje mogućnost sukoba u budućnosti kakvi su bili devedesetih u etnički mešovitim sredinama. Postoji jasna razdvojenost nadležnosti. Al kad se pogleda ima i dosta mana. Delovanjem visokih predstavnika i zapada mnoge nadležnosti RS su oduzete. To traje od samog starta i upravo doživljava vrhunac. Naravno tu je i problem neprestanog vraćanja na zločine svih strana - Naser, Mladić, Praljak. To što su više osudjivani Srbi i Hrvati u Hagu za razliku od Bošnjaka je još više pogoršalo stanje. Država je sve manje funkcionalna i na ivici raspada. Kao da zapad nikada nije smatrao da ovakav sporazum treba trajno da zaživi nego da u velikoj meri bude izmenjen u korist Bošnjaka. Ipak treba naglasiti da su sve tri strane razoružane i da glavnu snagu čini EUFOR pa je zbog toga pored etničke razdvojenosti šansa za veliki sukob mala.
Teritorijalne promjene nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma
Карингтон—Кутиљеов план, познат и као Лисабонски споразум, мировни је план који су предложили Питер Карингтон (Peter Carington) и Жозе Кутиљеро (José Cutileiro), као резултат мировне конференције одржане у фебруару 1992. у покушају да се спријечи рат у БиХ. План је предлагао етничку консолидацију на свим административним нивоима и давање већих овлашћења локалним властима на штету централне власти. Међутим, сви окрузи би било класификовани као муслимански, српски и хрватски, чак и ако не би постојала одређена етничка већина.
Мапа Босне и Херцеговине према првобитном Карингтон—Кутиљеровом плану
Dejtonski sporazum - Iz srpske perspektive možda deluje bolje na prvi pogled jer je srpska teritorija jedinstvena. Nema multietničnosti u skoro svakom mestu što donekle i smanjuje mogućnost sukoba u budućnosti kakvi su bili devedesetih u etnički mešovitim sredinama. Postoji jasna razdvojenost nadležnosti. Al kad se pogleda ima i dosta mana. Delovanjem visokih predstavnika i zapada mnoge nadležnosti RS su oduzete. To traje od samog starta i upravo doživljava vrhunac. Naravno tu je i problem neprestanog vraćanja na zločine svih strana - Naser, Mladić, Praljak. To što su više osudjivani Srbi i Hrvati u Hagu za razliku od Bošnjaka je još više pogoršalo stanje. Država je sve manje funkcionalna i na ivici raspada. Kao da zapad nikada nije smatrao da ovakav sporazum treba trajno da zaživi nego da u velikoj meri bude izmenjen u korist Bošnjaka. Ipak treba naglasiti da su sve tri strane razoružane i da glavnu snagu čini EUFOR pa je zbog toga pored etničke razdvojenosti šansa za veliki sukob mala.
Teritorijalne promjene nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma
