Da li je bolje ziveti sa roditeljima, imati stambeni kredit, biti postanar ili biti beskucnik?

[bezimeni1]

Ne znam tacno u koji odeljak da postavim posto je to istovremeno i politicko i filosofsko pitanje.

Pretpostavljam da neko nema svoju neuslovljenu nekretninu. Sve od ovoga ima svoje prednosti i mane. Zivot sa roditeljima je dobar jer si dosta manje egzistencijalno ugrozen ali nemas svoju privatnost i slobodu. Kad imas stambeni kredit, imas svoju privatnost ali nemas sigurnost a ni slobodu jer si dugogodisnji duznik banci a i nikad ne znas sta ce ti se desiti. Ako si podstanar, imas privatnost, mada cesto je i nemas, bilo zbog teskog stanodavca ili zbog cimera, isto nemas sigurnost ni ekonomsku slobodu. Ako si beskucnik, potpuno si nezavisan, privatnost i mozes ali i ne moras imati, imas slobodu, nisi duznik, ali to je puno tezak zivot uz odricanje od osnovnih ljudskih potreba, samo glava je mirna i nezavisan si.

Sta je od toga najbolje ili je najmanje zlo? Kako obican smrtnik koji radi za minimalac i ima nesiguran posao da se najefikasnije skuci? Da li zakonski uopste potomak i ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima u slucaju da nema nista svoje, nejasno je to odredjeno u vise zakona i situacija nikako nije crno-bela, a jako puno me zanima, i verovatno jos mnoge. Zasto se, kao resenje stambenog pitanja, potencira podstanarstvo ili kredit, dok za stambenu podrsku vecina kao da nije ni cula? Mozda je zivot sa roditeljima ogranicavajuci faktor za konkurisanje za stambenu podrsku, sto bi znacilo da neko ili ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima ili ako nema prava onda ima prava na stambenu podrsku, inace bi to bio pravni vakuum. Zasto recimo banci davati za stan mnogo vise od trzisne cene? Cak je i sama trzisna cena posledica trzista a ne realna vrednost zasnovana na ceni gradje, uvek neko mora da se ugradi u cenu i da profitira. Ne moze ni realna vrednost stana za istu kvadraturu i na istoj lokaciji da bude ista u nekoj velikoj ,,kutiji" i u nekom izolovanom objektu ili objektu sa malo stanova, gradnja velikih kutija je jeftinija po kvadratu od manjih objekata, znaci, uvek se ukljucuje trziste i finansiras neke koji koriste tvoj podredjeni polozaj, svacije pravo je da na to ne pristane ako mu se to ne svidja. Covek nema ni mogucnosti da se posto-poto skuci u najminimalnijem stanu i po realnoj ceni gradnje, sto bi mozda mnogi i mogli da izvedu, gde to postoje garsonjere od 8 kvadrata, i to je bolje nego nista, ili gde uopste kupiti pola ara zemlje, toga nema u ponudi i da to hoces. Kad nemas para pruzas se koliko si dug, znaci, nema bespotrebnih troskova, a ti placas vise da bi imao vecu kradraturu ili povrsinu zemlje iako ti je prioritetnije da se skucis u najminimalnijem mogucem i posto-poto, dok ti ostatak, koji ti dosta dize cenu i cini ti skucenje nepristupacnim, i nije preterano neophodan. Mnogih pristupacnih stvari uopste nema u ponudi, inace bi vecina mogla da se skuci i u najminimalnijim mogucim uslovima. Pola ara poljoprivrednog zemljista u nekoj nedodjiji, to bi bilo ultra-jeftino, kamp-prikolica, agregat ili cak instalacije koje bi mogle da budu pristupacne da se ima politicke volje, to skoro svako moze da izvede, ali nema nigde pola ara u ponudi, niti elektro-distribucija ima neke metode da ti isporucuje struju koju bi svakako placao po ceni kao sto je placaju svi, mozda i ima te mogucnosti a da ne znam. Kucu ne mozes ni da licno gradis, davno je to moglo, sad moraju da rade licencirane firme, sto ti jako puno dize cenu gradnje i cini ti skucenje nepristupacnim, a sam za sebe da se snadjes samostalnim gradjenjem objekta i ispod zakonskog minimuma u svemu, to ne mozes.

Zasto uopste moderno drustvo toliko i kritikuje zivot sa roditeljima, pogotovu zene kritikuju takve muskarce, odvajkada i sirom sveta su ljudi ziveli, i to ne sa roditeljima, nego u sirim zajednicama. Licno sam vise pobornik samostalnog zivota jer imas svoju slobodu, ali sta ako to vecina ne moze da izvede? Kritika je dosta nerealna i neargumentovana, jer je tako bilo oduvek i u svim civilizacijama, iako je i moje licno misljenje da je bolje ziveti sam, ali svakako uopste nema mesta za ikakvu kritiku onih koji tako zive.

 

[Војвода]

Ако имаш породични дом и родитеље и ако нисте у некој свађи, боље живи са њима. Јбг неће ни они довека, остаће ти то једног дана. Ако то није солуција, онда ти је најбоља варијанта подстанара. Кредит заборави ако радиш за минималац како кажеш. Најбоља солуција да нађеш неку цупишку и да обоје радите, лакше ће вам бити око станарине а опет имате свој неки кутак. Или нађеш неку да живиш на њеној гајби, што је из твог угла најбоља опција. Или окрени јбг три киле хорса и купи стан или падаш на мардељ, ту ти бар ништа неће фалити

 

[Dalmatinkaa]

Da nesto kazem o jednom momku.Zivio je sa mamom,dovodio curu tu i tamo,nema slobode,pa su posli u postanare,,, dogovorili se da ce placati pola pola,nakon par godina odlucili su se vincati i kupiti stan,jer koliko su placali za postanarinu,toliko placaju svoj sad stan,pametno sto ne.Onako im je ona stalno visili nad glavom,nema buke,nema zivotinja,stalno neka pravila,a placali su sve lipo uredno....

 

[moonja..]

Zavisi od mnogo činilaca
Malo mi je naporno da čitam bez proreda.

 

[moonja..]

Da nesto kazem o jednom momku.Zivio je sa mamom,dovodio curu tu i tamo,nema slobode,pa su posli u postanare,,, dogovorili se da ce placati pola pola,nakon par godina odlucili su se vincati i kupiti stan,jer koliko su placali za postanarinu,toliko placaju svoj sad stan,pametno sto ne.Onako im je ona stalno visili nad glavom,nema buke,nema zivotinja,stalno neka pravila,a placali su sve lipo uredno....

Tu je lepo prvo što su kao par odlučili da žive zajedno, van zajednice.
Sve ostalo je lako. Ili mnogo lakše. Meni je apsolutno super što se sad mladi odlučuju na samostalan život dosta ranije nego pre.

 

[Dalmatinkaa]

Pa bolje zar ne,pred njima je sve..Najgore bojati se svega,ili poci u postanare cili zivot,a posao ok...Kupis svoje i znas bar sto i zasto placas.Niko ti ne visi nad glavom....

 

[moonja..]

Pa bolje zar ne,pred njima je sve..Najgore bojati se svega,ili poci u postanare cili zivot,a posao ok...Kupis svoje i znas bar sto i zasto placas.Niko ti ne visi nad glavom....

Naravno.
Zato vi devojke morate da kuražite momke da se što pre osamostalite zajedno, u paru, ako vidite da je to dobra veza koja ima perspektivu.

 

[Војвода]

Pa bolje zar ne,pred njima je sve..Najgore bojati se svega,ili poci u postanare cili zivot,a posao ok...Kupis svoje i znas bar sto i zasto placas.Niko ti ne visi nad glavom....

Кад су двоје чврсто решени има логике. Шта ако се разиђу? Она оде, а њему рата за стамбени скоро као цела плата. Олако људи схватају кредите, није то пар сома еура.

 

[georgejune]

Kome su roditelji zlo bolje da se rokne

 

[Dalmatinkaa]

Da,ali tek kad su se vincali odlucili su se za kupnju.Ako je momak sam i posao siguran zasto ne???

 

[Dalmatinkaa]

Kome su roditelji zlo bolje da se rokne

Nemoj tako,po tome bi se ja trebala odavno roknuti....Nisu dica kriva sto su im roditelji u ku***

 

[Trofazni]

Ne znam tacno u koji odeljak da postavim posto je to istovremeno i politicko i filosofsko pitanje.

Pretpostavljam da neko nema svoju neuslovljenu nekretninu. Sve od ovoga ima svoje prednosti i mane. Zivot sa roditeljima je dobar jer si dosta manje egzistencijalno ugrozen ali nemas svoju privatnost i slobodu. Kad imas stambeni kredit, imas svoju privatnost ali nemas sigurnost a ni slobodu jer si dugogodisnji duznik banci a i nikad ne znas sta ce ti se desiti. Ako si podstanar, imas privatnost, mada cesto je i nemas, bilo zbog teskog stanodavca ili zbog cimera, isto nemas sigurnost ni ekonomsku slobodu. Ako si beskucnik, potpuno si nezavisan, privatnost i mozes ali i ne moras imati, imas slobodu, nisi duznik, ali to je puno tezak zivot uz odricanje od osnovnih ljudskih potreba, samo glava je mirna i nezavisan si.

Sta je od toga najbolje ili je najmanje zlo? Kako obican smrtnik koji radi za minimalac i ima nesiguran posao da se najefikasnije skuci? Da li zakonski uopste potomak i ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima u slucaju da nema nista svoje, nejasno je to odredjeno u vise zakona i situacija nikako nije crno-bela, a jako puno me zanima, i verovatno jos mnoge. Zasto se, kao resenje stambenog pitanja, potencira podstanarstvo ili kredit, dok za stambenu podrsku vecina kao da nije ni cula? Mozda je zivot sa roditeljima ogranicavajuci faktor za konkurisanje za stambenu podrsku, sto bi znacilo da neko ili ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima ili ako nema prava onda ima prava na stambenu podrsku, inace bi to bio pravni vakuum. Zasto recimo banci davati za stan mnogo vise od trzisne cene? Cak je i sama trzisna cena posledica trzista a ne realna vrednost zasnovana na ceni gradje, uvek neko mora da se ugradi u cenu i da profitira. Ne moze ni realna vrednost stana za istu kvadraturu i na istoj lokaciji da bude ista u nekoj velikoj ,,kutiji" i u nekom izolovanom objektu ili objektu sa malo stanova, gradnja velikih kutija je jeftinija po kvadratu od manjih objekata, znaci, uvek se ukljucuje trziste i finansiras neke koji koriste tvoj podredjeni polozaj, svacije pravo je da na to ne pristane ako mu se to ne svidja. Covek nema ni mogucnosti da se posto-poto skuci u najminimalnijem stanu i po realnoj ceni gradnje, sto bi mozda mnogi i mogli da izvedu, gde to postoje garsonjere od 8 kvadrata, i to je bolje nego nista, ili gde uopste kupiti pola ara zemlje, toga nema u ponudi i da to hoces. Kad nemas para pruzas se koliko si dug, znaci, nema bespotrebnih troskova, a ti placas vise da bi imao vecu kradraturu ili povrsinu zemlje iako ti je prioritetnije da se skucis u najminimalnijem mogucem i posto-poto, dok ti ostatak, koji ti dosta dize cenu i cini ti skucenje nepristupacnim, i nije preterano neophodan. Mnogih pristupacnih stvari uopste nema u ponudi, inace bi vecina mogla da se skuci i u najminimalnijim mogucim uslovima. Pola ara poljoprivrednog zemljista u nekoj nedodjiji, to bi bilo ultra-jeftino, kamp-prikolica, agregat ili cak instalacije koje bi mogle da budu pristupacne da se ima politicke volje, to skoro svako moze da izvede, ali nema nigde pola ara u ponudi, niti elektro-distribucija ima neke metode da ti isporucuje struju koju bi svakako placao po ceni kao sto je placaju svi, mozda i ima te mogucnosti a da ne znam. Kucu ne mozes ni da licno gradis, davno je to moglo, sad moraju da rade licencirane firme, sto ti jako puno dize cenu gradnje i cini ti skucenje nepristupacnim, a sam za sebe da se snadjes samostalnim gradjenjem objekta i ispod zakonskog minimuma u svemu, to ne mozes.

Zasto uopste moderno drustvo toliko i kritikuje zivot sa roditeljima, pogotovu zene kritikuju takve muskarce, odvajkada i sirom sveta su ljudi ziveli, i to ne sa roditeljima, nego u sirim zajednicama. Licno sam vise pobornik samostalnog zivota jer imas svoju slobodu, ali sta ako to vecina ne moze da izvede? Kritika je dosta nerealna i neargumentovana, jer je tako bilo oduvek i u svim civilizacijama, iako je i moje licno misljenje da je bolje ziveti sam, ali svakako uopste nema mesta za ikakvu kritiku onih koji tako zive.

TLDR
O cemu se radi?
Neko ljubazan sa skraćenom verzijom?

 

[sasasta]

zavisi od mnogo faktora

evo sad su cene stanova i kirija katastrofalno visoke

ali ako imas platu koja to moze podneti kupi stan

podstanarski zivot je dobar ako si los podstanar, ako si dobar za 30 god isplatis taj stan u kojem zivis

a on ostaje vlasniku

 

[bezimeni1]

Kome su roditelji zlo bolje da se rokne

Mogu da budu losi odnosi sa roditeljima, cesto su deca zlo roditeljima, i uvek si nekako podredjen i nemas potpunu slobodu.

_______

Kredit je manje zlo od podstanstva. Samo, kredit je mnogima nepristupacan jer ih banka ne daje svakom, a postoji i starosno ogranicenje za placanje poslednje rate. Rata je mozda cak i manja od kirije, a mozda su tu negde. Posle godina i godina podstanarskog zivota ti i dalje nemas nista, dzaba si placao, za to vreme si mogao da steknes svoje. Nije ni tacno da te kredit vezuje za jedno mesto, uvek imas opciju da odes negde drugde a da izdajes taj stan za koji placas kredit. To sto je neko podstanar ne znaci i da ima vecu sansu da to izbegne od nekog ko ima kredit, u oba slucaja mogu da izbegnu ili vracanjem kod roditelja ili podjednako nemaju kud nego da ili placaju kredit ili kiriju. Ako si primoran da budes podstanar, bolje je onda to biti u npr. Nemackoj u kojoj imas vise sansi, tamo je bolji odnos izmedju plata i kirija, i logicno je da ces u gostima biti podstanar, maticna drzava ti u tom slucaju nije nikakva majka. Ali drzava ce snositi posledice jer ce se ljudi iseljavati odavde, tako da, ako zeli da ima buducnost, treba da ima i neku stambenu politiku. Svako treba da ide gde mu je bolje.

Tesko je smisliti se a pitanje je i sta kome treba, hoce li da pravi svoju porodicu ili da se samo zabavlja a da nije pod kontrolom roditelja. Da li je samo potencijalna mogucnost za neograniceni seks i redovne zurke uopste jak argument za odvajanje? Zurke cesto ne bi mogle ni da se prave u stanovima, zbog buke, tesko i bilo gde ako si podstanar, tako da, mogucnost pravljenja zurki uglavnom nije prednost. I da li mu samostalan zivot uopste garantuje da ce naci ljubav i drustvo, moze nekom tad da bude ni do cega ako je preopterecen egzistencijom. Da imam auto, skitarao bih i ziveo u autu, imas i struje bar za telefon, vodu negde nadjes. Sta ako neko pola zivota ulozi u sticanje nekretnine a nema svoje potomstvo jer je za to vreme bio opterecen egzistencijom, a svakako ce i naslediti nekretninu od roditelja i imati dve nekretnine, ko ce sve to uopste posle da nasledi, cemu uopste toliki trud ako ce, u slucaju da neko nema nijednog naslednika, da to nasledi drzava.

 

[Aruena*]

Ja sam uvek za samostalnost ukoliko finansije dozvoljavaju.

 

[Владан]

Kome su roditelji zlo bolje da se rokne

Без обзира у каквим си односима са родитељима човек који хоће да ствара породицу би требало да се одвоји.
Може једна кућа али као код многих посебан улаз. То је као кад се гледа посебан стан..У згради свако има своја улазна врата..тако и они. Највише замерам родитељима који кад праве кућу и зидају високо поткровље за дете да се у поткровље иде кроз њихов стан. Ту нема приватности нити мира.

 

[Владан]

Заједнички живот може у старим, патријархалним породицама где снајка је слуга свима и нема своје ја. Служи као отирач за ноге. На жалост тога има у забаченим селима код нас.

 

[Mister]

u zajednickom stanu kad tad dodje do konflikta, cesto puta i bez valjanog razloga, s druge strane opet ako se nema dovoljno para za kupit stan pa makar i na kredit..trpis i cutis..

 

[Scott Isle]

Uvjek svoje i samostalno. Ne samo da nisi drugima na teretu, da imas etiku, da ne gledas da otmes tudje, da si radin i zaradjujes i namices, nego i da imas sta da ponudis za brak.

 

[Mimi95]

Најбоље би било живети са родитељима док год се може.
Ко не може више са родитељима,а има сталан посао,нека подигне кредит и узме свој стан.
Кирије су ужасно велике,тако да се,по мени,више исплати купити стан на кредит.

 

[buudala]

Ne znam tacno u koji odeljak da postavim posto je to istovremeno i politicko i filosofsko pitanje.

Pretpostavljam da neko nema svoju neuslovljenu nekretninu. Sve od ovoga ima svoje prednosti i mane. Zivot sa roditeljima je dobar jer si dosta manje egzistencijalno ugrozen ali nemas svoju privatnost i slobodu. Kad imas stambeni kredit, imas svoju privatnost ali nemas sigurnost a ni slobodu jer si dugogodisnji duznik banci a i nikad ne znas sta ce ti se desiti. Ako si podstanar, imas privatnost, mada cesto je i nemas, bilo zbog teskog stanodavca ili zbog cimera, isto nemas sigurnost ni ekonomsku slobodu. Ako si beskucnik, potpuno si nezavisan, privatnost i mozes ali i ne moras imati, imas slobodu, nisi duznik, ali to je puno tezak zivot uz odricanje od osnovnih ljudskih potreba, samo glava je mirna i nezavisan si.

Sta je od toga najbolje ili je najmanje zlo? Kako obican smrtnik koji radi za minimalac i ima nesiguran posao da se najefikasnije skuci? Da li zakonski uopste potomak i ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima u slucaju da nema nista svoje, nejasno je to odredjeno u vise zakona i situacija nikako nije crno-bela, a jako puno me zanima, i verovatno jos mnoge. Zasto se, kao resenje stambenog pitanja, potencira podstanarstvo ili kredit, dok za stambenu podrsku vecina kao da nije ni cula? Mozda je zivot sa roditeljima ogranicavajuci faktor za konkurisanje za stambenu podrsku, sto bi znacilo da neko ili ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima ili ako nema prava onda ima prava na stambenu podrsku, inace bi to bio pravni vakuum. Zasto recimo banci davati za stan mnogo vise od trzisne cene? Cak je i sama trzisna cena posledica trzista a ne realna vrednost zasnovana na ceni gradje, uvek neko mora da se ugradi u cenu i da profitira. Ne moze ni realna vrednost stana za istu kvadraturu i na istoj lokaciji da bude ista u nekoj velikoj ,,kutiji" i u nekom izolovanom objektu ili objektu sa malo stanova, gradnja velikih kutija je jeftinija po kvadratu od manjih objekata, znaci, uvek se ukljucuje trziste i finansiras neke koji koriste tvoj podredjeni polozaj, svacije pravo je da na to ne pristane ako mu se to ne svidja. Covek nema ni mogucnosti da se posto-poto skuci u najminimalnijem stanu i po realnoj ceni gradnje, sto bi mozda mnogi i mogli da izvedu, gde to postoje garsonjere od 8 kvadrata, i to je bolje nego nista, ili gde uopste kupiti pola ara zemlje, toga nema u ponudi i da to hoces. Kad nemas para pruzas se koliko si dug, znaci, nema bespotrebnih troskova, a ti placas vise da bi imao vecu kradraturu ili povrsinu zemlje iako ti je prioritetnije da se skucis u najminimalnijem mogucem i posto-poto, dok ti ostatak, koji ti dosta dize cenu i cini ti skucenje nepristupacnim, i nije preterano neophodan. Mnogih pristupacnih stvari uopste nema u ponudi, inace bi vecina mogla da se skuci i u najminimalnijim mogucim uslovima. Pola ara poljoprivrednog zemljista u nekoj nedodjiji, to bi bilo ultra-jeftino, kamp-prikolica, agregat ili cak instalacije koje bi mogle da budu pristupacne da se ima politicke volje, to skoro svako moze da izvede, ali nema nigde pola ara u ponudi, niti elektro-distribucija ima neke metode da ti isporucuje struju koju bi svakako placao po ceni kao sto je placaju svi, mozda i ima te mogucnosti a da ne znam. Kucu ne mozes ni da licno gradis, davno je to moglo, sad moraju da rade licencirane firme, sto ti jako puno dize cenu gradnje i cini ti skucenje nepristupacnim, a sam za sebe da se snadjes samostalnim gradjenjem objekta i ispod zakonskog minimuma u svemu, to ne mozes.

Zasto uopste moderno drustvo toliko i kritikuje zivot sa roditeljima, pogotovu zene kritikuju takve muskarce, odvajkada i sirom sveta su ljudi ziveli, i to ne sa roditeljima, nego u sirim zajednicama. Licno sam vise pobornik samostalnog zivota jer imas svoju slobodu, ali sta ako to vecina ne moze da izvede? Kritika je dosta nerealna i neargumentovana, jer je tako bilo oduvek i u svim civilizacijama, iako je i moje licno misljenje da je bolje ziveti sam, ali svakako uopste nema mesta za ikakvu kritiku onih koji tako zive.

Malo sam na brzinu preleteo uvodni post, pa se izvinjavam ako mi je promakla varijanta kojom mladi ljudi mogu da kupe kontejnersku kucu i postave je na otkupljenom ili zakupljenom placu.

Licno zivim u porodicnoj kuci zidanoj osamdesetih proslog veka na placu gde moja porodica zivi od doseljavanja u Banat.
Imamo vise zasebnih stambenih jedinica u kojima zive tri generacije.
Do skora cetiri, nadamo se uskoro ponovo.

Da imam potrebu za dugorocnim stanovanjem odvojeno od sadasnjeg mesta boravka, odlucio bih se verovatno za kupovinu kontejnera kad pogledam ovo ludilo cena nekretnina

 

[a bre Milun]

Ne znam tacno u koji odeljak da postavim posto je to istovremeno i politicko i filosofsko pitanje.

Pretpostavljam da neko nema svoju neuslovljenu nekretninu. Sve od ovoga ima svoje prednosti i mane. Zivot sa roditeljima je dobar jer si dosta manje egzistencijalno ugrozen ali nemas svoju privatnost i slobodu. Kad imas stambeni kredit, imas svoju privatnost ali nemas sigurnost a ni slobodu jer si dugogodisnji duznik banci a i nikad ne znas sta ce ti se desiti. Ako si podstanar, imas privatnost, mada cesto je i nemas, bilo zbog teskog stanodavca ili zbog cimera, isto nemas sigurnost ni ekonomsku slobodu. Ako si beskucnik, potpuno si nezavisan, privatnost i mozes ali i ne moras imati, imas slobodu, nisi duznik, ali to je puno tezak zivot uz odricanje od osnovnih ljudskih potreba, samo glava je mirna i nezavisan si.

Sta je od toga najbolje ili je najmanje zlo? Kako obican smrtnik koji radi za minimalac i ima nesiguran posao da se najefikasnije skuci? Da li zakonski uopste potomak i ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima u slucaju da nema nista svoje, nejasno je to odredjeno u vise zakona i situacija nikako nije crno-bela, a jako puno me zanima, i verovatno jos mnoge. Zasto se, kao resenje stambenog pitanja, potencira podstanarstvo ili kredit, dok za stambenu podrsku vecina kao da nije ni cula? Mozda je zivot sa roditeljima ogranicavajuci faktor za konkurisanje za stambenu podrsku, sto bi znacilo da neko ili ima zakonskog prava da zivi sa roditeljima ili ako nema prava onda ima prava na stambenu podrsku, inace bi to bio pravni vakuum. Zasto recimo banci davati za stan mnogo vise od trzisne cene? Cak je i sama trzisna cena posledica trzista a ne realna vrednost zasnovana na ceni gradje, uvek neko mora da se ugradi u cenu i da profitira. Ne moze ni realna vrednost stana za istu kvadraturu i na istoj lokaciji da bude ista u nekoj velikoj ,,kutiji" i u nekom izolovanom objektu ili objektu sa malo stanova, gradnja velikih kutija je jeftinija po kvadratu od manjih objekata, znaci, uvek se ukljucuje trziste i finansiras neke koji koriste tvoj podredjeni polozaj, svacije pravo je da na to ne pristane ako mu se to ne svidja. Covek nema ni mogucnosti da se posto-poto skuci u najminimalnijem stanu i po realnoj ceni gradnje, sto bi mozda mnogi i mogli da izvedu, gde to postoje garsonjere od 8 kvadrata, i to je bolje nego nista, ili gde uopste kupiti pola ara zemlje, toga nema u ponudi i da to hoces. Kad nemas para pruzas se koliko si dug, znaci, nema bespotrebnih troskova, a ti placas vise da bi imao vecu kradraturu ili povrsinu zemlje iako ti je prioritetnije da se skucis u najminimalnijem mogucem i posto-poto, dok ti ostatak, koji ti dosta dize cenu i cini ti skucenje nepristupacnim, i nije preterano neophodan. Mnogih pristupacnih stvari uopste nema u ponudi, inace bi vecina mogla da se skuci i u najminimalnijim mogucim uslovima. Pola ara poljoprivrednog zemljista u nekoj nedodjiji, to bi bilo ultra-jeftino, kamp-prikolica, agregat ili cak instalacije koje bi mogle da budu pristupacne da se ima politicke volje, to skoro svako moze da izvede, ali nema nigde pola ara u ponudi, niti elektro-distribucija ima neke metode da ti isporucuje struju koju bi svakako placao po ceni kao sto je placaju svi, mozda i ima te mogucnosti a da ne znam. Kucu ne mozes ni da licno gradis, davno je to moglo, sad moraju da rade licencirane firme, sto ti jako puno dize cenu gradnje i cini ti skucenje nepristupacnim, a sam za sebe da se snadjes samostalnim gradjenjem objekta i ispod zakonskog minimuma u svemu, to ne mozes.

Zasto uopste moderno drustvo toliko i kritikuje zivot sa roditeljima, pogotovu zene kritikuju takve muskarce, odvajkada i sirom sveta su ljudi ziveli, i to ne sa roditeljima, nego u sirim zajednicama. Licno sam vise pobornik samostalnog zivota jer imas svoju slobodu, ali sta ako to vecina ne moze da izvede? Kritika je dosta nerealna i neargumentovana, jer je tako bilo oduvek i u svim civilizacijama, iako je i moje licno misljenje da je bolje ziveti sam, ali svakako uopste nema mesta za ikakvu kritiku onih koji tako zive.

kapitalizam je striktno protiv bilo kakvog oblika zajednice........politicke, nacionalne, plemenske, familijarne, porodicne, ljubavne...........jer takve zajednice podrazumevaju manje stanova, kuca, kredita, .........parametara na kojima kapitalizam opstaje. Zato se individualni zivot samo jedne jedinke stalno propagira u medijima, filmovima, diskusijama dok se bilo kakav oblik zajednice, pocev od dvoclane zajednice pa do drzava, prikazuje kao staromodno, primitivno, stetno.................A ISTINA JE SLEDECA:
Primer 1 : ja zivim sa svoje dvoje dece , zenom i sa oba moja roditelja u njihovoj kuci koja vredi 600 000 evra.
Primer 2: ja zivim sam, moja bivsa zena sama sa decom, moj otac razveden i zivi sam kao i majka. Dakle imamo 4 stana od po 300 000 evra, dakle , sve zajedno vrednost od 1,2 miliona evra. Hranimo se svi vani jer se ne isplati kuvati samo za jednu osobu. Svi vozimo nove automobile jer ako se stari auto pokvari, ne mozemo se posluziti autom nekoga iz nase kuce.
Za grejanje, vodu, struju, kamalizaciju djubre.........za sve placamo posebno za sva 4 stana. JASNO JE DA ZIVOT U ZAJEDNICI JEVTINIJI A TO KAPITALIZAM NE ZELI.
Sa politicke strane, tako usamljeni bez kontakata sa roditeljima, partnerima,........vezujemo se samo za firmu u kojoj radimo i banku koja nam finansira stan i auto. Isto tako, u takvoj situaciji ne postoji razmena misljenja, diskusija,..........po nikom pitanju pa ni po onom najopasnijem po kapitalizam, po pitanju politike, nacije, ljudskih prava. Ljudska prava i demokratija u kapitalizmu figuriraju samo formalno dok nam je sudbina vezana iskljucivo za firmu (kapitalista) i za banku.
PRAVO NA STRAJK IMAMO ALI AKO STRAJKUJEMO DOBIJAMO OTKAZ..............najbolji dokaz kapitalisticke "demokratije". A otkaz ne smemo dobiti ni po koju cenu jer smo do grla u kreditima , zivimo usamljeni bez partnera, roditelja, brace, prijatelja...........koji bi mogli da mi eventualno pomognu dok sam bez posla.

tako da te price "moja kucica moja slobodica" je propagandno geslo kapitalista koji nas na taj nacin potenciraju na odvojen, usamljen zivot bez prijatelja, porodice, partnera........na zivot za koji nam je mesecno potrebno bar 3000 evra umesto 1500 evra ako zivimo u bardvoclanoj zajednici.

 

[Belgradeboy]

Ne moze se do kraja njihovih zivota ziveti sa njima

 

[Amaia]

Imaš i soluciju - oženiti se ženom koja ima svoju nekretninu!

Sve je to individualno - kakvi su ti odnosi sa roditeljima, kakvu nekretninu oni imaju (nije isto mali stan i kuća na dva-tri sprata), kakav ti je posao, koliko je siguran, kolika ti je plata, kako se tvoje zanimanje kotira na tržištu, je li ti želja ostati na istom mestu (u selu ili gradu gde bi kupio nekretninu) ili bi radije promenio mesto (možda čak i zemlju) boravka narednih godina, koliko voliš samostalni život, koliko si (ne)prilagodljiv, planiraš li uskoro brak i zasnivanje porodice, itd.

Nema univerzalnog odgovora...

 

[Zla Beba]

Koliko sam iz tvojih postova shvatila ti si jedinac? Izdvajaš li nešto od svojih primanja za kućni budžet? Stalno pominješ "loš" odnos sa roditeljima ali nisi precizirao u čemu je stvar. Tvoje viđenje stvari i njihova kontrola koju pominješ mogu biti samo briga za jedinim potomkom. Svi roditelji žele da im dijete pokaže odgovornost i pokrenu neku inicijativu, razgovaraj sa njima, dogovori ulaganje u porodični dom(koji će vjerovatno ostati tebi u naslijeđe) pa će i ta kontrola i briga da malo i popusti.
Razumijem ja tvoju potrebu za privatnošću ali moraš razmišljati dugoročno. Nije rješenje dići sidro, otići u podstanare i prekinuti kontakt sa roditeljima. Neće oni biti živi dovijeka, mogao bi jedan dan da se probudiš i gorko zažališ. Dobro razmisli.