Quantcast

Da li je bolje imati 400m2 u Kuli ili 50m2 u Beogradu? Vol.7 (Ima li posla u Srbiji)

Vaša kilaža u doba Korone?

  • Raste (žderem k'o stoka)

    glasova: 5 23,8%
  • Pada (po'edoh se iznutra)

    glasova: 1 4,8%
  • Ne mrda, k'o crnogorski virus

    glasova: 7 33,3%
  • Ne opterećujem se brojevima i materijalnim stvarima, duhovno je mnogo bitnije

    glasova: 4 19,0%
  • Imam krupne kosti

    glasova: 4 19,0%
  • Posla ima više u Srbiji nego u kantonu Bern

    glasova: 6 28,6%
  • Nijedan od Ponuđenih Odgovora

    glasova: 1 4,8%
  • Sve od Ponuđenih Odgovora

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    21

franak

Elita
Poruka
20.244
Puno unapred hvala.Sada moram da vratim prazne flaše a idem i kod zubara.Verovatno sutra da pripremim malo materijala da bi tema što bolja
bila tojest činjenice.


50 kvadrata u Beogradu kao 400 u Kuli

Stan od 50 kvadrata u centru Beograda, na Starom gradu, u proseku košta oko 84.500 evra, a za tu sumu se mogu pazariti skoro četiri nekretnine od po sto kvadrata u Kuli. Tamo je kvadrat oko 220 evra, pa ispada da se može kupiti čak sedam kvadrata za jedan u centru prestonice.

Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), u opštinama i gradovima u Srbiji, najmanje košta kvadratni metar u Bačkom Petrovcu, svega 117 evra. Deluje da je povoljno kupiti nekretninu i u Bečeju, jer je kvadrat 212 evra, u Topoli 223, u Priboju 311, Šidu 313, Žablju 232 evra, a u Boru 335 evra. Toliko ih plaćaju kupci koji uzimaju stambene kredite osigurane u NKOSK.



Najjeftiniji kvadrat u centralnim beogradskim opštinama je u Rakovici, 922 evra, dok je u prigradskim opštinama najpovoljnije skućiti se u Barajevu, gde je kvadrat upola jeftiniji i košta oko 500 evra. Osim u prestonici, u svim ostalim gradovima i opštinama kvadrat je daleko ispod 1.000 evra. Jedini izuzetak je Čajetina, u kojoj je, zbog Zlatibora, kvadratni metar prošle godine bio "težak" 1.302 evra. Tako prosečna nekretnina na ovoj srpskoj planini košta više nego na Novom Beogradu.

Kaća Lazarević, iz istoimene agencije za nekretnine, smatra da je sada idealno vreme za kupovinu stana, jer, kaže, banke daju povoljne kredite sa niskim kamatama, a i stanovi su znatno jeftiniji zbog ekonomske krize.

- Osim u velikim gradovima u Srbiji, svi drugi manji gradovi imaju vrlo niske cene kvadrata, jer je i kupovna moć u njima vrlo slaba - objašnjava Lazarevićeva. - Cena kvadrata je u poslednjih pet godina niža od 20 do 30 odsto, što zavisi od lokacije, kvaliteta gradnje i strukture stana. Neki imaju stabilnu cenu već godinama, dok je određen broj stanova koji su sagrađeni pre 30 ili 40 godina niži za po 30 odsto. Cene kvadrata su već godinu dana stabilne i samo u nekim slučajevima hitne prodaje ili prodaje stana iz nasleđa, ili zbog razvoda, dešava se da cene budu niže nego tržišne. Ne postoji nijedan razlog da bi cene otišle nagore.


U Novostima ima clanak da 400 kvadrata u mestu Kula , kosta isto koliko kvadrata u Beogradu pa postavljam pitanje sta bi ste , da mozete da birate pre izabrali :

- da zivite u 400 kvadrata u Kuli ili nekom slicnom mestu
- da zivite u 50 kvadrata u Beogradu

Prosla tema je dostigla svoj limit pa zato otvaramo novu....

Link ka prethodnim temama:

https://forum.krstarica.com/showthr...00-kvadrata-u-Kuli-ili-50-kvadrata-u-Beogradu

https://forum.krstarica.com/showthr...drata-u-Kuli-ili-50-kvadrata-u-Beogradu-Vol-2

Da nastavimo ovde diskusiju mali grad vs veliki grad, selo vs grad, zivot u prirodi vs zivot u betonskoj dzungli itd....

Prosla tema je dostigla svoj limit stranica.
Link za Volume 6

https://forum.krstarica.com/threads...00m2-u-kuli-ili-50m2-u-beogradu-vol-6.898916/

Otvoreno, izvolte:)
Ne vredi otvarati temu pa sabotirati istu.

1583680541297.png


Bilo je to ranije jako aktuelno.Šteta da o tome nema koja knjiga.

Bild (46).jpg


Dovoljno da se neko zainteresuje za ovu tehniku i eto pomoći za besplatnu struju.

1583764231895.png


Dovoljan je i jedan panel i na selu se može živeti.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
53.237
Ajde da ne ispadne da sam ono sto sam :D
Tema je stanovanje po Srbiji pa da se osvrnemo malo na istoriju stanovanja koja ima
brat bratu ni 100 godina:

Evolucija stanovanja u Srbiji u poslednjih 100 godina
Anđela Aleksić, 15.12.2017.5 min
Saznajte kada su se uvedeni toaleti za goste ili kada je trpezarija postala sastavni deo dnevnog boravka, u našoj analizi arhitekture srpskih stanova.
S obzirom na to da trenutne društvene okolnosti u kojim se čovek nalazi utiču i na karakter njegove stambene jedinice, znatna je razlika u organizaciji i sadržaju današnjeg stambenog objekta i onog od pre sto godina. Stambena jedinica predstavlja mesto u kojem pojedinac ili čitava porodica obavljaju svoje svakodnevne potrebe i društvene funkcije. Kakve su potrebe, u odnosu na stanovanje, bile nekada a kakve sada predstavićemo kroz rezultate istraživanja prosečnog stambenih objekata u Srbiji u poslednjih sto godina.
Analizirani objekti bili su ili su i dalje deo urbane strukture Šapca. Najstariji primeri su u formi kuće, dok su primeri novijeg datuma, počev od 1958. godine deo stambenih zgrada.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/F-782x472.jpg
1914: Kujna u svakom ćošku
Stambeni objekat iz 1914. godine, kada je otpočeo i Prvi svetski rat, karakteriše jednostavna forma kako unutrašnjosti tako i spoljašnjosti. Objekat je užom fasadom izložen ulici, dok se njegov sadržaj širio ka unutrašnjosti dvorišta, što je bilo i karakteristično za gradske objekte stambenog tipa iz ovog perioda.
Prostorije se nastavljaju u nizu i postoji više ulaza u kuću iz dvorišta. S obzirom na to da su porodice generacijski živele u istom objektu i da postoji više prostorija naznačenih kao “kujna”, stiče te utisak o mikropodeli objekta na nekoliko stambenih jedinica.
Osim glavnog objekta, koji je masivno zidan, postoji dodatni deo koji se nastavlja na glavni objekat u kom su smešteni još jedna kujna kao i šupa i vešernica. Ukupna površina objekta, zajedno s podrumom, iznosi 120 metara kvadratnih. Na predstavljenom planu postoji podatak da je kuća bila u vlasništvu stolara Milana D. MIlosavljevića iz Šapca.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/A-e1513179086585-782x536.jpg
Dvadesete: Dućani uz ulicu
Nakon završetka Prvog svetskog rata gradovi počinju postepeno da se obnavljaju, što se može videti i na stambenim objektima. U periodu između dva rata arhitektura stambenih objekata Srbije, uzore i ideje sve više pronalazi u zapadnoevropskoj nego u srednjoevropskoj arhitekturi.
Spoljašnjost objekata dobija na plastičnosti fasade i njen izgled predstavlja društveni status i ideološki stav ljudi koji žive u objektu, pa se tako može naslutiti i izgled unutrašnjosti. Sastavni deo objekata postaju i prodajni prostori odnosno dućani, što se može videti i na ovom primeru iz 1923. godine. Veći deo objekta čine dućani, organizovani uz uličnu fasadu, koja je sada duža u odnosu na dvorišnu. Duž zadnje dvorišne fasade organizovani su prostori za život, koje i dalje, kao i na ranijem primeru, čine osnovne prostorije, kujna i sobe. Ovaj deo objekta, namenjen stanovanju znatno je manji u odnosu na prostore namenjene poslovanju, što može ukazivati na prioritet življenja gradskog stanovništva u tom periodu.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/C-782x350.jpg
Tridesete i četrdesete: Kolektivno stanovanje
Naredni period, do početka Drugog svetskog rata, na polju arhitekture ispunjen je traženjem nacionalnog arhitektonskog izraza. Uticaj moderne je ipak u Srbiji bio silovit pa se u period pre i posle Drugog svetskog rata on veoma uočava i na stambenim objektima. Sveobuhvatni odraz situacije u Srbiji u tom period imao je uticaj na strukturu, morfologiju i dizajn stambenih objekata.
Nešto više od jedne decenije nakon završetka rata, tipologija stambenih objekata u Srbiji se iskristalisala i može se prepoznati tipična stambena jedinica prosečne srpske porodice, koje u sve većoj meri žive u stambenim zgradama, u kojim postoji kolektivno stanovanje.
Pedesete: Fabrički stanovi
U vreme industrijalizacije gradova, kao što je to u Šapcu bio primer sa fabrikom Zorka, fabrike su zidale stambene objekte u kojima su stanove na korišćenje, a kasnije i u vlasništvo, dobijali njeni radnici. Takav slučaj je i sa analiziranom stambenom zgradom iz 1958. godine.
Njeni stanovi su prosečni tipski stanovi tog perioda. U toku proteklih godina postalo je uobičajeno da stanovi imaju kupatila pored kuhinje, koja je često sa ostavom. Dnevne i spavaće sobe su u proseku oko 15 do 16 kvadratnih metara. Ipak, stanari imaju zajedničke prostorije, poput perionice, sušionice i prostorije za skladištenje ogreva.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/13-782x1043.jpg
Šezdesete i sedamdesete
Tokom perioda od narednih deset do petnaest godina nema drastičnih promena u organizaciji i sadržaju stana, osim što se, kao u ovim primerima, javljaju manje prostorije namenjene odlaganju stvari. Kupatila postaju prostranija i stanovi sve češće u svom sastavu imaju i terase.
Kostruktivno, princip izgradnje objekata se menja. U sve većoj meri se prelazi na skeletni sistem gradnje, armirano-betonskim nosećim elementima.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/22-782x587.jpg
Osamdesete: Gostinski toalet i trpezarija
Osamdesetih godina prošlog veka, prosečne stambene jedinice postaju znatno veće i sadržajno bogatije. Osim osnovnih prostorija, javlja se trpezarija kao zasebna prostorija, a značajnu promenu predstavlja dobijanje gostinskog toaleta, koji postaje prema zakonu obavezan sastavni deo stana određene kvadrature, kao što je to slučaj kod analiziranog stana od 80 metara kvadratnih.
U konstruktivnom smislu, stambeni objekti postaju znatno masivniji jer je veoma čest slučaj da se gotovo svi zidovi izvode od armiranog betona. Spoljašnji zidovi počinu da dobijaju toplotnu izolaciju u vidu stiropora debljine 5 centimetara.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/32-e1513179444400-782x587.jpg
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/31-e1513179489340-782x1043.jpg
Devedeste: Otvoreni koncept
Na manjim parcelama sve više se mogu videti stambene zgrade, koje sadrže po samo nekoliko stanova. Zgrade sve više imaju kombinovane stanove u smislu sadržaja i kvadrature, što je slučaj i kod ovog posmatranog objekta iz 1995. godine. Objekti se sve više grade od lakših materijala. Izgradnja objekata u potpunosti od betona postaje prošlost i sada su armirano betonski elementi jedino stubovi i grede, a sve manje i međuspratne ploče.
Što se tiče organizacije i sadržaja stanova, primetno je da se i kod većih stanova često gubi gostinski toalet, kao i da trpezarija i kuhinja sve češće bivaju sjedinjeni sa dnevnim boravkom u formi otvorenog koncepta organizacije prostora. Spavaće sobe postaju sve manje, na uštrb veće kvadrature dnevne sobe.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/41-e1513179739595-782x587.jpg
Sadašnjost
Poslednjih nekoliko godina stambeni objekti bivaju projektovani po potpuno novim standardima koji podrazumevaju veću pažnju usmerenu na komfor stanara i njihove funkcionalnije i zdravije životne uslove. Iako većina nas živi u objektima koji u velikoj meri podsećaju na pomenuti objekat iz 1995. godine, nove zgrade sve se više projektuju u skladu s održivim sistemom gradnje, kao i sa sistemima koji omogućavaju pametno funkcionisanje objekta, kao što je to slučaj sa objektom Refleks iz Šapca.
Za sprovođenje analize odabrali smo stan od oko 70 kvadratnih metara. On se sastoji od hodnika, kupatila, dve spavaće sobe i dnevne sobe u okviru koje se nalazi kuhinja odvojena samo šankom i prilaz ostavi. Stan ima i terasu od 6,36 kvadratnih metara, na koju se može izaći iz dnevne sobe. Spavaće sobe i dalje imaju manju kvadraturu, od 9,40 i 12,27 kvadrata, dok dnevni boravak ima 22,56 kvadrata. Kroz godine zadržao se trend spajanja dnevne sobe s kuhinjom i trpezarijom, a ostava ponovo postaje sastavni deo stana. Gostinski toalet kod ovog stana, koji se tretira kao dvoiposobni, ne postoji, dok kod stana od 100 kvadratnih metara, koji je trosoban, postoji i toalet.
Kao dodatne funkcije stana, koje ga čine pametnim, pominju se mogućnost izbora daljinskim upravljanjem osvetljenjem, grejanjem, roletnama. U okviru objekta stanarima su na raspolaganju bazen i spa centar.
http://www.**********/wp-content/uploads/2017/12/tip8-2-782x387.jpg
Komfor vs Životna okolina
Posmatrajući primere stambenih jedinica u Srbiji kroz poslednjih sto godina, može se reći da su prošli kroz raznovrsne faze, kako konstruktivne, tako i organizaciono-sadržajne. Pohvalno je što se pažnja u određenoj meri obraća na održivost gradnje, ali je upitno dokle će nas dovesti želja za većim komforom. Ipak, imajući u vidu da se površina prosečne stambene jedinice u poslednjih sto godina nije drastično promenila, nadamo se da će se održati određeni sklad između izgrađene i životne okoline
 

Felicity

Iskusan
Poruka
5.720
mislim da je greska u tekstu i da su stanovi prodavani za 200-300e po kvadratu

Nekretnina u Beogradu na vodi je placena 8700e . To je 43 puta veca cena nego npr za stan u Vrbasu placen 200e
Da ali ti ne razumeš cene.

Ako Rolls-Royce Wraith košta 20 puta više od Zastave, ti to objašnjavaš "londonskom mafijom," a odbijaš da poveruješ da postoje Gore i Bolje stvari, a koje euri mere.
 

sirmijum

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.266
Puno unapred hvala.Sada moram da vratim prazne flaše a idem i kod zubara.Verovatno sutra da pripremim malo materijala da bi tema što bolja
bila tojest činjenice.
Ovo će da bude prava prva tema zasnovana na činjenicama a ne rekla kazala . Edukacija će biti lajt motiv ove teme.
Vidi se sva ozbiljnost otvarača teme, a ne kao oni prethodni crtaju cvetiće, kradu, pijani su po ceo dan.
Osim toga vidi se i da je domaćin i to skroman i pošten, za razliku od nekih.
Nije on kao neki odmah pojurio da prisvoji pokradeni temu, nego je rešio da se žrtvuje za kolektiv.....ali prvo kao i svaki pravi domaćin, prvo rešava svoj dom pa potom i sve ostalo.
Valjda su preče lične flaše nego gomila autošovinista. Teško da ćemo skoro imati ovako pozitivan lik.
Franko, ja ti želim svu sreću ovoga sveta.
 

Motorcyclist

Legenda
Poruka
52.819
Ovo će da bude prava prva tema zasnovana na činjenicama a ne rekla kazala . Edukacija će biti lajt motiv ove teme.
Vidi se sva ozbiljnost otvarača teme, a ne kao oni prethodni crtaju cvetiće, kradu, pijani su po ceo dan.
Osim toga vidi se i da je domaćin i to skroman i pošten, za razliku od nekih.
Nije on kao neki odmah pojurio da prisvoji pokradeni temu, nego je rešio da se žrtvuje za kolektiv.....ali prvo kao i svaki pravi domaćin, prvo rešava svoj dom pa potom i sve ostalo.
Valjda su preče lične flaše nego gomila autošovinista. Teško da ćemo skoro imati ovako pozitivan lik.
Franko, ja ti želim svu sreću ovoga sveta.
Ne kenjaj:zcepanje::zcepanje::zcepanje::zcepanje:
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.