Anyway, don't misunderstand my intentions here.
Ја се не бавим прозелитизмом. Тако нешто ми је сасвим страно. Мени је, ако ишта, ближе поимање нашег евроатлантског партнера Калвина по тим питањима. Човек, он вели, не може да нађе веру сам, својом вољом, нити да буде спашен сам, својом вољом, јер сам по себи није ни довољно склон добру, нити довољно спреман да чује речи спаса, нити, на крају, довољно јак у вери. Верује, и спашен је, јер Бог њему специфично каже "веруј" - и онда тој заповести нема одупирања. La Grâce irrésistible: неодољива благодат, да се тако изразимо.