Quantcast

Да ли је Аљбин Курти највећи исламиста на Балкану и отворени представник ИД ?

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.362
Ауторска тема ---------------------

Да ли је Аљбин Курти највећи исламиста на Балкану и отворени представник ИД ?

Странка Самоопредељење је најагресивнија исламска опција исламске тзв. државе Косово, која отворено заговара ИД, односно исламску државу, супротно од жеље запада који им је креирао државу и заставу.
Курти је управо првог дана пљунуо на косовску заставу и рекао оно што Тачи и Харадинај не смеју, а то је да Косовари не постоје и да је то још једна измишљотина запада који покушава да створи секуларну државу.

Мало људи зна да Курти није заштитио своју чланицу покрета коју су отерали исламски фундаменталисти, када је она стала у одбрану жена које су се противиле закону који намеће женама да морају бити забрађене.

Иначе пре две године, Висар Кореница кандидат градоначелника за град Ораховац из покрета Самоопредељење је изјавио да жели џихад, односно уништење Израела и отворено је подржавао хоџе који су осуђени на неке минималне казне, зато што су регрутовали исламисте са тзв. Косова да ратују у Сирији за ИД.


Косово: Проблематично питање националног идентитета
Став главног кандидата за новог косовског премијера Аљбина Куртија да на Косову живе Албанци и да не постоји национални идентитет Косовара, изазвао је реакцију неких кругова у Приштини, који сматрају да је то у супротности с уставом и државним интересима.

https://www.danas.rs/politika/kosovo-problematicno-pitanje-nacionalnog-identiteta/

Косовски политичар тражио нестанак Израела
АУТОР: ало.рс - Тањуг ДАТУМ И ВРЕМЕ: 19.09.2017. 18:18 - 19.09.2017. 18:24


Кандидат Покрета самоопредељење за Ораховац, Висар Кореница, иако је оснивач верске организације, он слободно изражава мржњу према израелском народу, захтевајући да држава Израел нестане са лица земље.


Међутим, Кореница је одлучио да овај пост не буде видљив за јавност. Он је на свом фацебоок профилу сакрио постове који су раније били видљиви.

Покрет самоопредељење је одлучио да за градоначелника Ораховца кандидује Висара Кореницу, који је отворено изразио жељу да Израел нестане са лица земље.

Он се у неким ранијим постовима отворено дивио имамима оптуженима за тероризам и вређање албанске нације, као што су Шефћет Краснићи и имам Ирфан Саљиху.

„Кукавице, ваша нација ће пре или касније нестати са лица земље, као што се се многим сличним већ десило“, написао је Кореница уз вест из листа Хааретсу којој се говори о томе да израелска полиција баца гасне гранате на муслиманску масу близу џамије у Јерусалиму.

Амбасада Израела у Београду, која покрива и Косово, оштро је осудила изјаву Коренице.

„Амбасада државе Израел оштро осуђује коментаре господина Коренице. Осуђујемо сваки говор мржње. Сматрамо да смо пријатељи Косова и верујемо да критике треба упутити према демократским правилима и вредностима. Надамо се да ови неприхватљиви коментари не представљају мишљење неке политичке партије или институција Косова“, рекла је Лана Ераковић, званичник за медије у амбасади Израела у Београду, у електронском одговору послатом новинама.

На коментар Коренице реаговала је и јеврејска заједница – Бет Израел Косова тражећи од Самоопредељења да се дистанцира.

Нико од домаћих институција или политичких партија још увек није реаговало на ове коментаре.

У Централној изборној комисији кажу да не знају како ће се поставити јер у прошлости није било таквих случајева.

На Кореницу као кандидата Самоопредљења за градоначелника Ораховца реаговао је и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ðурић, тврдећи да је реч о "отвореном симпатизеру исламистичких терористичких организација и антисемити".

Ðурић за Тањуг каже да је тиме још једном потврђено колика опасност лежи у томе што верски екстремисти учествују у привременим институцијама самоуправе у Приштини, те претпоставља да њихов однос према Србима и Србији не би био ништа бољи.


Како је рекао, кандидовање такве особе за градоначелника Ораховца, у којем су српски цивили масовно убијани током сукоба на Косову и Метохији и где се њихов број данас мери једва десетинама, јесте претња српском народу и држави, и ако на Космету буде имало мудрости и одговорности екстремисти попут Коренице никада неће доћи на власт.

"Србија и српски народ, који је јеврејском народу сабрат у страдалништву, изражавају жаљење, али не деле одговорност због чињенице да екстремисти могу да шетају слободно нашом јужном покрајином", истакао је Ðурић.

https://www.alo.rs/vesti/aktuelno/kosovski-politicar-trazio-nestanak-izraela/123609/vest
 

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.362
Током прве седнице новог парламента сви посланици, укључујући Албина Куртија, положили су заклетву држећи црвену и црну националну албанску заставу, [57] [58] и непрекидно је уносили у просторије Скупштине, [59] док су игнорисали и оспоравали симболе Републике Косово, укључујући Државну химну. [60]
ИД је важнија од западне креације.


Протестна контроверза у 2013. години
27. јуна 2013. ЛВ! организовао је протест против најновијег споразума косовског премијера Хасхима Тхација и српског премијера Ивице Дачића током последње рунде политичких преговора Приштине и Београда у Бриселу чији је домаћин била Цатхерине Асхтон. [76] [77] Ветевендосје! покушао да блокира све улазе у зграду парламента како би спречио чланове скупштине да уђу и на тај начин спречио ратификацију споразума. Протест није успео, а за споразум је изгласана већина посланика скупштине. [78] [79] Током протеста, америчка амбасадорица Трацеи Анн Јацобсон резултирала је повредом десне руке [80], док је улазила са помоћног улаза заједно са неким члановима скупштине. Иако видео докази [81] нису показали физички контакт између демонстраната и америчког амбасадора, што је потврдио и саборски посланик ДСК Хаки Демолли [82] [83] који је ушао у зграду заједно са америчким амбасадором, инцидент је погоршао ионако тешке везе између Амерички Стате Департмент и ВВ !. Реакција је била брза, после званичне изјаве амбасаде САД, [84] ВВ! критиковали су га косовске владине инстанце, [85] [86] политички фактори, [87] [88] као и јавно мњење. [89] Чак је и дугогодишњи присталица ВВ !, бивши амбасадор ОЕБС-а Виллим Валкер, описао акцију као "велику грешку". [90] Према писању листа "Зери", америчко Државно министарство позвало је косовског амбасадора у Вашингтону, Д.Ц., Акана Исмајлија, захтевајући званична објашњења, мада из званичних извора на Косову нису добили коментаре.

"Као што смо истакли са свим лидерима, а посебно Ветевендосје-ом, док Сједињене Државе поштују права грађана на слободу говора и изражавања, осуђујемо употребу насилне тактике у опструкцији демократског процеса. Слобода говора не значи право на ограничавање слобода кретања других. Стално ослањање Ветевендосје на насилну тактику подрива репутацију Косова као демократије у настајању. "[84]


Реакција ЛВ-а! је био нејасан, Алма Лама која је ускоро умрла била је прва која се лично извинила америчком амбасадору. [92] Глаук Коњуфца се 1. јула извинио свим страним представницима који су тога дана били у посети косовском парламенту: „Точније, постоји случај америчког амбасадора, али чак и других страних представника којима се извињавамо у случају да су доживели неку непријатну ситуацију. Али, анализирајући штету коју споразум наноси, звучало нам је разумно да се понашамо онако како смо и учинили, мада не негирам да сам можда направио неке грешке. "[93] Свеукупно позиционирање ЛВ-а! може се описати изјавом Шпенд Ахметија: "протест није био насилан, нисмо желели да неко буде повређен, жао нам је ако је неко заиста учинио, али негативни ефекти споразума надјачали су било какве споредне ефекте протеста", додавши "влада покушава да нас прикаже као антиамеричке, што ми нисмо" [94]

Замјеник помоћника државног секретара у Бироу за европска и еуроазијска питања Пхилип Реекер током посјете Приштини неколико дана касније био је оштар и врло директан са ЛВ !, називајући их „клауновима који желе да буду насилни“. [95] [96] [97] ЛВ! на то је одговорило називајући Реекерсове оптужбе "неправедним и недемократским" [98] и издавањем жалбе Министарству вањских послова САД-а. [99]
Овде је описан њихов сукоб са америчким плановима, који нису по мери шиптара који не желе да ћуте као Тачи и Харадинај.


Парламентарни избори 2017. године
На изборима 2017. године Ветевендосје је добило 27,49% (200,132 гласова) што га чини највећом политичком странком у косовској скупштини са 32 мандата. [113] Међутим, 2018. године 12 посланика је напустило Ветевендосје и створило Групу независних посланика, а посланица Доника Кадај-Бујупи придружила се Алијанси за будућност Косова. Тај раскол смањио је посланичку групу Ветевендосје на 19 места. [114]
Пре две године, западне службе су успеле да разбију Самоопредељење и да их тако оставе да и даље таворе у опозицији.
Међутим на овогодишњим изборима они су поновили успех и сада је питање, да ли ће запад са њима наћи заједнички језик или ће их опет гурнуту у опозицију.


https://en.wikipedia.org/wiki/Vetëvendosje
 

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.362
Салвини из Италије протерао џихадисту са Косова
Министар унутрашњих послова Италије Матео Салвини саопштио је да је потписао налог за протеривање из Италије члана Исламске државе са Косова и Метохије.

Реч је о 43-становнику Косова, са иницијалима М. М., написао је Салвини на Фејсбуку.

Салвинијева објава на "Фејсбуку"

"Боравио је у близини Сијене, а припадник је Исламске државе и сматра се опасним за безбедност земље", написао је Салвини на овој друштвеној мрежи.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/s...iz-italije-proterao-dzihadistu-sa-kosova.html
 

lil_moon

Iskusan
Banovan
Poruka
5.903
"Pirke: Kako se kalio Albin Kurti
31.10.2019
Piše: Emir Imamović Pirke
1575158461554.png


Utamničeni narod: Kada Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Slovenci, Makedonci i Crnogorci o Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji govore kao o tamnici naroda, svakom od njih treba opaliti po dobar šamar. Kada Albanci sa Kosova tako nazovu SFRJ, e onda se može samo šutiti i potvrdno kimati glavom.
Gotovo svi narodi i narodnosti u toj upokojenoj državi za njenog su postojanja prošli ubrzan proces emancipacije i modernizacije. Tako su, uoči rata, Slovenija i Hrvatska bile usporedive sa Španijom, BiH i Srbija su stajale nešto malo gore, dok je Kosovo – autonomna pokrajina u sastavu Srbije u kojoj je živjelo većinsko albansko stanovništvo – imalo standard kao Pakistan.
U BiH je Savez komunista bio najrigidniji ideološki, a na Kosovu i praktično. Policijsku i političku torturu pratilo je gotovo opće narazumijevanje javnosti za famoznu drugu stranu, za Albance koji su među nama bili najsiromašniji, najviše ugnjetavani i najmanje cijenjeni. Južni su Slaveni nadmeno gledali na taj ilirski narod čiji jezik nisu ni pokušavali razumjeti i za koje su, prema kolektivnoj percepciji, bili rezervirani ili slabo plaćeni, manualni poslovi ili sitno ugostiteljstvo i ista takva trgovina burmama i zlatnim lančićima sa privjescima.
Živjeli smo, dakle, decenijama sa ljudima koje smo nazivali Šiptarima, Šipcima i – u neuspješnom, ogavnom pokušaju da budemo duhoviti – Albatrosima.
Za sve te godine, a nije ih bilo malo, Albanci su na Kosovu ipak izrasli u ozbiljan politički narod koji je, uz političko strpljenje i gerilsku vojsku, te uz veliku pomoć Amerike, stigao do države i do neovisnosti koja formalno možda i nije potpuna – jer ni sve članice EU ne priznaju Republiku Kosovo – ali je itekako postojeća, posebno za Srbiju, čije vlasti Kosovo i dalje smatraju svojim teritorijem, samo što na njega bez dozvole zvanične Prištine ne mogu poslati vojsku, policiju, fudbalere i predstavnike Vlade.
Istina, ni Albanci sa Kosova ne mogu putovati kroz Srbiju sa registracijama i dokumentima svoje države, ali ih to, ma koliko pojedincima kompliciralo život, kolektivno pogađa kao i promjene kursa japanske valute.
Kako se kalio lider: Kada je Srbija 1999. godine vojno poražena na Kosovu, Albin Kurti je bio u – Srbiji. Robijao je u zatvoru u kojeg ga je sud poslao zbog terorizma, kako je okarkterizirano njegovo učestvovanje u studentskim protestima protiv vlasti Slobodana Miloševića. Oslobođen je pod međunarodnim pritiskom i kući se vratio sa jednim ciljem: da bude premijer Republike Kosovo. Nije mu bilo ni dvadeset i pet.
Mladost se, kao i duboka starost, na Balkanu smatra manom, pa su Kurtijeve ambicije mnogima bile smiješne, a on tek nadobudan.
Punih dvadeset godina i još malo mjeseci kasnije, Albin Kurti je predsjednik relativnog pobjednika vanrednih kosovskih izbora i najizgledniji premijer te države. Sada su mu četrdeset i četiri i ne vjeruje da je u - kako je to pisao Meša Selimović - ružnom dobu. Osjeća se dovoljno mladim da još uvijek sanja, a nedovoljno starim za odustajanje od snova.
„Ja u principu u politici ne počinjem od toga šta je moguće, nego šta je dobro. I zato kažem da najprije treba da porazgovaramo sa srpskim političarima koji priznaju našu državu i koji žele da žive ovdje, za razliku od onih u Beogradu koji pritiskaju Srbe na Kosovu i koji bi željeli da postanu dirigenti u našim unutrašnjim poslovima. Mislim da koncept razgraničenja jeste rasistički koncept. Ne možeš u 21. vijeku tražiti razgraničenje Albanaca i Srba. Uvijek će biti Albanaca u Srbiji, uvijek će biti Srba na Kosovu. Razgraničenje je rasistički pristup na koji, ako još vjerujemo u ljudska prava, u demokratiju i moderno društvo, ne bi trebalo ni da pomisliš, a kamoli da izgovoriš“, kazao je Kurti za Radio Slobodna Evropa, jedan od rijetkih medija na slavenskim jezicima koji se izborima na Kosovu bavio kao „The New York Times“, „Time“ ili „Bloomberg“, dakle ozbiljno.
Protok albanskog vremena:Kada je bilo jasno da je balkanski krvavi krug došao na početnu tačku i kada su se odnosi Srbije i Kosova krenuli mijenjati oružjem, Albancima se dogodilo isto što i Bošnjacima sedam godina ranije. Svoju su pomoć i iskustvo vojnicima UČK ponudila „braća“ sa dužim bradama i kraćim maskirnim hlačama. Sačekani su, saslušani, valjda i kafom ponuđeni i vraćeni tamo odakle su i došli. Vojno i političko krilo Oslobodilačke vojske Kosova – ovo drugo je zastupao Kurtijev politički otac i zatvorenik sa najdužim robijaškim stažom u SFRJ, Adem Demaći – je znalo kako je najefikasniji način kompromitiranja borbe, davanje religijske komponentne ratu za neovisnost. Albanci su, inače, i tada bili oni što Bosanci i Hercegovci nikada nisu postali, a i neće, jer je jednostavno prekasno, jedna nacija sa tri vjere.
To što UČK nije imala svoj El mudžahid ne znači da je zaustavljen i prodor radikalnog, sektaškog islama na Kosovo; sasvim suprotno, ali sa ni ta država ni Albanci u njoj ne percipiraju kao BiH i Bošnjaci, iako je u rahmetli ISIL-u bilo znantno više Kosovara nego građana Bosne i Hercegovine.
U godinama nakon vojne pobjede, neovisnost Kosova je zavisila od Ujedinjenih nacija i njenih rezolucija, a jedna od onih koje su očekivali mogla je zaustaviti proces tranzicije iz specijalnog u status samostalne države. Umjesto da bulje u televizor i vjeruju u postojanje međunarodne pravde, Albanci su se, zlu ne trebalo, pripremali na još jednu epizodu gerilskog rata.

Kakvu su vojsku tada pravili i u kome su vidjeli najvažnije partnere, govori, između ostalog, sjajan dokumentarni film „Bruklinska veza“, holandske redateljice Klaartje Quirijins. U jednoj sceni, grupa veterana UČK, kasnijih građevinskih radnika u New Yorku, posjećuje predizborni skup nekadašnjeg komandanta NATO-a, generala Weslya Clarka. Nakon što su po uputama poslodavca kosovskog porijekla, Florina Krasnićija - financijera te potencijalne gerilske armije - donirali nešto dolara za Clarkovu kampanju, upoznali su nesuđenog američkog predsjednika. Krasnići ih je predstavio rekavši: „Generale, ovo su vaši vojnici, bivši borci UČK.“

Nezavisnim Kosovom u miru upravljali su oni što su ga stvarali u ratu: Ramuš Haradinaj i Hašim Tači, koji je i aktuelni predsjednik. Haradinaj je, međutim, već bivši premijer. Pod njima i njihovim partijama – što jako poznato zvuči – korupcija je bila kapilarna, kriminal visoko organiziran, iseljavanje masovno, siromaštvo opće... Takvi kakvi jesu, bili su podložni i pritiscima i ucjenama, ali ne i spremni da baš svaku granicu pređu, ma ko to od njih tražio, računajući i Tursku Recepa Tayipa Erdogana koji, kako znamo, Bakira Izetbegovića drži na ramenu kao ljubimca.

„Na osnovu ustavnih nadležnosti, kao premijer Republike Kosova, zatražio sam hitnu smjenu direktora Kosovske obavještajne agencije Dritona Gashija i ministra unutarnjih poslova Flamura Sefaja. Ukidanje boravišne dozvole, privođenje, kao i hitna i tajna deportacija šestorice turskih državljana sa teritorije Kosova u Tursku, dogodila se bez informisanja predsjednika Vlade i bez njegove dozvole“, kazao je Haradinaj dok ga se još nešto pitalo.

Koga akcija turskih agenata na teritoriju druge države neodoljivo podsjeća na slučaj takozvane „Alžirske grupe“, odnosno izručenje naturaliziranih građana BiH mimo ovdašnjih zakona, tome ne treba prevoditi ni Izetbegovićevu izjavu koja, kada se uporedi sa Haradinajevom, otkriva razliku između lidera, pa makar i spornog po mnogo čemu, i namjesnika koji je sporan sam po sebi.

„Ako država Turska koja je pretrpjela neuspjeli pokušaj puča u kome je poginulo više od 250 ljudi, prezentira podatke da su ti ljudi krivi za takve stvari, da su dio toga, naravno da ih treba isporučiti“, riječi su predsjednika SDA i visokog predstavnika AKP-a za Bosnu i Hercegovinu.

Lider sutrašnjice:„Nećemo dozvoliti da bosanska sadašnjost bude kosovska budućnost“, izjavio je Albin Kurti još dok je suzavcima sprječavao zastupnike da u skupštini izglasaju formiranje Zajednice srpskih općina na Kosovu, odnosno izliju temelje još jedne Republike Srpske na Balkanu.

Kurti je revolucionar starog kova i političar ovog i narednog vremena. Za ideale je čelnik socijaldemokratskog pokreta Samoopredjeljenje robovao dva puta – u Srbiji i na Kosovu, upravo zbog korištenja suzavca u parlamentu – predvodio je različite ulične demonstracije i na ratne heroje krenuo činjenicama o njihovoj katastrofalnoj vladavini, ali i naznakama spremnosti da teritorij Kosova dijele sa Srbijom. Nekorumpiran i nekompromitiran, svjestan realnosti, ambiciozan i sa jasnom vizijom novih odnosa sa Srbijom, on će pokušati kosovsku budućnost graditi na sasvim drugim osnovama od bosanskohercegovačkih. Nije, naravno, zahvalno predviđati mu uspjeh, ali jeste neophodno razmisliti o tome hoće li Srbija nakon političkog poraza u svojoj nekadašnjoj pokrajini imati popravni u BiH – državi u kojoj predsjednik najveće stranke najbrojnijeg naroda relaksaciju odnosa sa Srbima očekuje od predsjednika dvije druge države, Recepa Tayipa Erdogana i Aleksandra Vučića. To što potonji hrani Dodikovo političko ludilo, a prvi između interesa Turske i Bošnjaka nema nikakvih dilema – što svjedoči i njegov poziv Šefiku Džaferoviću na formiranje vlasti bez obzira na sudbinu ANP-a – Izetbegoviću uobičajeno malo znači.

Albanska politička elita je u posljednjih dvadesetak godina, bez obzira na svu složenost tamošnje situacije, djelovala u povoljnijem kontekstu od bosanskohercegovačkog. Nastajala je, međutim, u puno gorem, ali to, očito, nije bilo smetnja izgradnji ozbiljnog političkog naroda čiji je budući lider Albin Kurti: inteligentan koliko i hrabar i jednako beskompromisan ako je kompromis loš. "
https://startbih.ba/clanak/pirke-kako-se-kalio-albin-kurti/116542
 

Darth Vader

Veoma poznat
Poruka
12.263
"Pirke: Kako se kalio Albin Kurti
31.10.2019
Piše: Emir Imamović Pirke
Pogledajte prilog 619038

Utamničeni narod: Kada Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Slovenci, Makedonci i Crnogorci o Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji govore kao o tamnici naroda, svakom od njih treba opaliti po dobar šamar. Kada Albanci sa Kosova tako nazovu SFRJ, e onda se može samo šutiti i potvrdno kimati glavom.
Gotovo svi narodi i narodnosti u toj upokojenoj državi za njenog su postojanja prošli ubrzan proces emancipacije i modernizacije. Tako su, uoči rata, Slovenija i Hrvatska bile usporedive sa Španijom, BiH i Srbija su stajale nešto malo gore, dok je Kosovo – autonomna pokrajina u sastavu Srbije u kojoj je živjelo većinsko albansko stanovništvo – imalo standard kao Pakistan.
U BiH je Savez komunista bio najrigidniji ideološki, a na Kosovu i praktično. Policijsku i političku torturu pratilo je gotovo opće narazumijevanje javnosti za famoznu drugu stranu, za Albance koji su među nama bili najsiromašniji, najviše ugnjetavani i najmanje cijenjeni. Južni su Slaveni nadmeno gledali na taj ilirski narod čiji jezik nisu ni pokušavali razumjeti i za koje su, prema kolektivnoj percepciji, bili rezervirani ili slabo plaćeni, manualni poslovi ili sitno ugostiteljstvo i ista takva trgovina burmama i zlatnim lančićima sa privjescima.
Živjeli smo, dakle, decenijama sa ljudima koje smo nazivali Šiptarima, Šipcima i – u neuspješnom, ogavnom pokušaju da budemo duhoviti – Albatrosima.
Za sve te godine, a nije ih bilo malo, Albanci su na Kosovu ipak izrasli u ozbiljan politički narod koji je, uz političko strpljenje i gerilsku vojsku, te uz veliku pomoć Amerike, stigao do države i do neovisnosti koja formalno možda i nije potpuna – jer ni sve članice EU ne priznaju Republiku Kosovo – ali je itekako postojeća, posebno za Srbiju, čije vlasti Kosovo i dalje smatraju svojim teritorijem, samo što na njega bez dozvole zvanične Prištine ne mogu poslati vojsku, policiju, fudbalere i predstavnike Vlade.
Istina, ni Albanci sa Kosova ne mogu putovati kroz Srbiju sa registracijama i dokumentima svoje države, ali ih to, ma koliko pojedincima kompliciralo život, kolektivno pogađa kao i promjene kursa japanske valute.
Kako se kalio lider: Kada je Srbija 1999. godine vojno poražena na Kosovu, Albin Kurti je bio u – Srbiji. Robijao je u zatvoru u kojeg ga je sud poslao zbog terorizma, kako je okarkterizirano njegovo učestvovanje u studentskim protestima protiv vlasti Slobodana Miloševića. Oslobođen je pod međunarodnim pritiskom i kući se vratio sa jednim ciljem: da bude premijer Republike Kosovo. Nije mu bilo ni dvadeset i pet.
Mladost se, kao i duboka starost, na Balkanu smatra manom, pa su Kurtijeve ambicije mnogima bile smiješne, a on tek nadobudan.
Punih dvadeset godina i još malo mjeseci kasnije, Albin Kurti je predsjednik relativnog pobjednika vanrednih kosovskih izbora i najizgledniji premijer te države. Sada su mu četrdeset i četiri i ne vjeruje da je u - kako je to pisao Meša Selimović - ružnom dobu. Osjeća se dovoljno mladim da još uvijek sanja, a nedovoljno starim za odustajanje od snova.
„Ja u principu u politici ne počinjem od toga šta je moguće, nego šta je dobro. I zato kažem da najprije treba da porazgovaramo sa srpskim političarima koji priznaju našu državu i koji žele da žive ovdje, za razliku od onih u Beogradu koji pritiskaju Srbe na Kosovu i koji bi željeli da postanu dirigenti u našim unutrašnjim poslovima. Mislim da koncept razgraničenja jeste rasistički koncept. Ne možeš u 21. vijeku tražiti razgraničenje Albanaca i Srba. Uvijek će biti Albanaca u Srbiji, uvijek će biti Srba na Kosovu. Razgraničenje je rasistički pristup na koji, ako još vjerujemo u ljudska prava, u demokratiju i moderno društvo, ne bi trebalo ni da pomisliš, a kamoli da izgovoriš“, kazao je Kurti za Radio Slobodna Evropa, jedan od rijetkih medija na slavenskim jezicima koji se izborima na Kosovu bavio kao „The New York Times“, „Time“ ili „Bloomberg“, dakle ozbiljno.
Protok albanskog vremena:Kada je bilo jasno da je balkanski krvavi krug došao na početnu tačku i kada su se odnosi Srbije i Kosova krenuli mijenjati oružjem, Albancima se dogodilo isto što i Bošnjacima sedam godina ranije. Svoju su pomoć i iskustvo vojnicima UČK ponudila „braća“ sa dužim bradama i kraćim maskirnim hlačama. Sačekani su, saslušani, valjda i kafom ponuđeni i vraćeni tamo odakle su i došli. Vojno i političko krilo Oslobodilačke vojske Kosova – ovo drugo je zastupao Kurtijev politički otac i zatvorenik sa najdužim robijaškim stažom u SFRJ, Adem Demaći – je znalo kako je najefikasniji način kompromitiranja borbe, davanje religijske komponentne ratu za neovisnost. Albanci su, inače, i tada bili oni što Bosanci i Hercegovci nikada nisu postali, a i neće, jer je jednostavno prekasno, jedna nacija sa tri vjere.
To što UČK nije imala svoj El mudžahid ne znači da je zaustavljen i prodor radikalnog, sektaškog islama na Kosovo; sasvim suprotno, ali sa ni ta država ni Albanci u njoj ne percipiraju kao BiH i Bošnjaci, iako je u rahmetli ISIL-u bilo znantno više Kosovara nego građana Bosne i Hercegovine.
U godinama nakon vojne pobjede, neovisnost Kosova je zavisila od Ujedinjenih nacija i njenih rezolucija, a jedna od onih koje su očekivali mogla je zaustaviti proces tranzicije iz specijalnog u status samostalne države. Umjesto da bulje u televizor i vjeruju u postojanje međunarodne pravde, Albanci su se, zlu ne trebalo, pripremali na još jednu epizodu gerilskog rata.

Kakvu su vojsku tada pravili i u kome su vidjeli najvažnije partnere, govori, između ostalog, sjajan dokumentarni film „Bruklinska veza“, holandske redateljice Klaartje Quirijins. U jednoj sceni, grupa veterana UČK, kasnijih građevinskih radnika u New Yorku, posjećuje predizborni skup nekadašnjeg komandanta NATO-a, generala Weslya Clarka. Nakon što su po uputama poslodavca kosovskog porijekla, Florina Krasnićija - financijera te potencijalne gerilske armije - donirali nešto dolara za Clarkovu kampanju, upoznali su nesuđenog američkog predsjednika. Krasnići ih je predstavio rekavši: „Generale, ovo su vaši vojnici, bivši borci UČK.“

Nezavisnim Kosovom u miru upravljali su oni što su ga stvarali u ratu: Ramuš Haradinaj i Hašim Tači, koji je i aktuelni predsjednik. Haradinaj je, međutim, već bivši premijer. Pod njima i njihovim partijama – što jako poznato zvuči – korupcija je bila kapilarna, kriminal visoko organiziran, iseljavanje masovno, siromaštvo opće... Takvi kakvi jesu, bili su podložni i pritiscima i ucjenama, ali ne i spremni da baš svaku granicu pređu, ma ko to od njih tražio, računajući i Tursku Recepa Tayipa Erdogana koji, kako znamo, Bakira Izetbegovića drži na ramenu kao ljubimca.

„Na osnovu ustavnih nadležnosti, kao premijer Republike Kosova, zatražio sam hitnu smjenu direktora Kosovske obavještajne agencije Dritona Gashija i ministra unutarnjih poslova Flamura Sefaja. Ukidanje boravišne dozvole, privođenje, kao i hitna i tajna deportacija šestorice turskih državljana sa teritorije Kosova u Tursku, dogodila se bez informisanja predsjednika Vlade i bez njegove dozvole“, kazao je Haradinaj dok ga se još nešto pitalo.

Koga akcija turskih agenata na teritoriju druge države neodoljivo podsjeća na slučaj takozvane „Alžirske grupe“, odnosno izručenje naturaliziranih građana BiH mimo ovdašnjih zakona, tome ne treba prevoditi ni Izetbegovićevu izjavu koja, kada se uporedi sa Haradinajevom, otkriva razliku između lidera, pa makar i spornog po mnogo čemu, i namjesnika koji je sporan sam po sebi.

„Ako država Turska koja je pretrpjela neuspjeli pokušaj puča u kome je poginulo više od 250 ljudi, prezentira podatke da su ti ljudi krivi za takve stvari, da su dio toga, naravno da ih treba isporučiti“, riječi su predsjednika SDA i visokog predstavnika AKP-a za Bosnu i Hercegovinu.

Lider sutrašnjice:„Nećemo dozvoliti da bosanska sadašnjost bude kosovska budućnost“, izjavio je Albin Kurti još dok je suzavcima sprječavao zastupnike da u skupštini izglasaju formiranje Zajednice srpskih općina na Kosovu, odnosno izliju temelje još jedne Republike Srpske na Balkanu.

Kurti je revolucionar starog kova i političar ovog i narednog vremena. Za ideale je čelnik socijaldemokratskog pokreta Samoopredjeljenje robovao dva puta – u Srbiji i na Kosovu, upravo zbog korištenja suzavca u parlamentu – predvodio je različite ulične demonstracije i na ratne heroje krenuo činjenicama o njihovoj katastrofalnoj vladavini, ali i naznakama spremnosti da teritorij Kosova dijele sa Srbijom. Nekorumpiran i nekompromitiran, svjestan realnosti, ambiciozan i sa jasnom vizijom novih odnosa sa Srbijom, on će pokušati kosovsku budućnost graditi na sasvim drugim osnovama od bosanskohercegovačkih. Nije, naravno, zahvalno predviđati mu uspjeh, ali jeste neophodno razmisliti o tome hoće li Srbija nakon političkog poraza u svojoj nekadašnjoj pokrajini imati popravni u BiH – državi u kojoj predsjednik najveće stranke najbrojnijeg naroda relaksaciju odnosa sa Srbima očekuje od predsjednika dvije druge države, Recepa Tayipa Erdogana i Aleksandra Vučića. To što potonji hrani Dodikovo političko ludilo, a prvi između interesa Turske i Bošnjaka nema nikakvih dilema – što svjedoči i njegov poziv Šefiku Džaferoviću na formiranje vlasti bez obzira na sudbinu ANP-a – Izetbegoviću uobičajeno malo znači.

Albanska politička elita je u posljednjih dvadesetak godina, bez obzira na svu složenost tamošnje situacije, djelovala u povoljnijem kontekstu od bosanskohercegovačkog. Nastajala je, međutim, u puno gorem, ali to, očito, nije bilo smetnja izgradnji ozbiljnog političkog naroda čiji je budući lider Albin Kurti: inteligentan koliko i hrabar i jednako beskompromisan ako je kompromis loš. "
https://startbih.ba/clanak/pirke-kako-se-kalio-albin-kurti/116542
Lilika,Albino će da dobije šta mu sledi isto ko i vi što smo vas otresli ko seljak šljivu.
 

lil_moon

Iskusan
Banovan
Poruka
5.903
Očigledno ste za njega veći ološ od njih.Možda je i upravu.Makron najbolje zna.Ha ja.
Doduše, i da je spomenula, Kosovo važi da je pod zaštitom Amerike pa je pitanje bi li smio spomenuti.
Preko nas je našao išćerivati EU relacije. Mi smo vjerovatno najugroženiji narod u Europi. Prvo na snazi bila prosrpska britansko-francuska politika, preživjeli ubistva,logore, zlostavljanja, silovanja,etnička čišćenja, genocid. Umjesto da nam se Makron izvini, ničim izazvan on nas proziva za ekstremizam pored toliko četnika i herceg četnika. Sramota.
 

Darth Vader

Veoma poznat
Poruka
12.263
Doduše, i da je spomenula, Kosovo važi da je pod zaštitom Amerike pa je pitanje bi li smio spomenuti.
Preko nas je našao išćerivati EU relacije. Mi smo vjerovatno najugroženiji narod u Europi. Prvo na snazi bila prosrpska britansko-francuska politika, preživjeli ubistva,logore, zlostavljanja, silovanja,etnička čišćenja, genocid. Umjesto da nam se Makron izvini, ničim izazvan on nas proziva za ekstremizam pored toliko četnika i herceg četnika. Sramota.
Kažem ti Lilly Allah vas mrzi.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.