Da li ima poslova za 50+?

A zašto ste stavili osobu 60+

Nažalost, kapitalistima je jedina nada ostala u generacijama 1965-1980...
U sustini sam mislila na recimo poslednjih 10 godina pred penziju.

Realno vecina tada vec izgubi elan na poslu treba da "ceka" jos 10 godina do penzije ili manje, nebitno.

Mene iskreno malo vec frka hvata iako nisam ni blizu 50.

Vecina ljudi ima kredite, decu koju trebaju skolovati...Tehnologija i trendovi se brzo menjaju, treba ostati u koraku sa svim tim stvarima...
 
Pogrešno misliš i za jedno i za drugo.
Senior developer je go qurac u IT biznisu, samo označava da nisi više u godinama gde od tebe može
da se očekuje neka kreativnost.
To je samo interna oznaka u firmi da si dogurao do kraja, dalje od toga (verovatno) nećeš.

Ko ti je rekao ovu glupost? Pa kod mene u firmi je prosek starosti 50+, a developeri su jos i stariji.
I svi su fantasticni u svom poslu.
 
Rekao meni?
Developeri još stariji?
Šta se radi u toj "firmi" u kojoj ti radiš?
Sortiranje otpada?

Kreira se softver za design/quoting/ordering/manufacturing elemenata vezanih za zivotni prostor: kuhinje, kupatila, namestaj, prozori.....
Najbolji developeri imaju preko 55 godina.
IKEA je samo jedan od preko 5.000 velikih customera sirom sveta.

Ali sta znam ja, bolje znas ti na raspalom Balkanu kako funkcionisu IT firme :D
 
Sve zavisi sta je radio prije
Kakva su vam iskustva što se zaposlenja tiče posle pedesetih godina?
Ukoliko niste još u tim godinama, da li možda imate strahove da ćete teže naći posao u nekim godinama?
Da li bi uopšte trebalo da se razmišlja o tome ili se ništa ne menja sa godinama? Iste su prilike za posao za nekog ko je u tridesetim i recimo pedesetim, šezdesetim?

2020-11-25-What-Makes-Older-Employees-Happy-at-Work.jpg
Zavisi od toga sta si radio do 50 godina , imam dosta prijatelja koji rade jednu godinu pa daju otkaz i putuju godinu i tako cijeli zivot , nemaju diplome i nisu uplacivali penziju ,sad imaju dosta problema sa poslom , radi se o ljudima oko 60 godina. Mladji imaju diplome i brze kontaju stvari.
 
Sve zavisi sta je radio prije

Zavisi od toga sta si radio do 50 godina , imam dosta prijatelja koji rade jednu godinu pa daju otkaz i putuju godinu i tako cijeli zivot , nemaju diplome i nisu uplacivali penziju ,sad imaju dosta problema sa poslom , radi se o ljudima oko 60 godina. Mladji imaju diplome i brze kontaju stvari.
i ja bih tako da mogu...
 
Kakva su vam iskustva što se zaposlenja tiče posle pedesetih godina?
Ukoliko niste još u tim godinama, da li možda imate strahove da ćete teže naći posao u nekim godinama?
Da li bi uopšte trebalo da se razmišlja o tome ili se ništa ne menja sa godinama? Iste su prilike za posao za nekog ko je u tridesetim i recimo pedesetim, šezdesetim?

2020-11-25-What-Makes-Older-Employees-Happy-at-Work.jpg
Znam nekoliko mlađih penzionera koji rade kao čuvari u nekim firmama. Znam i jednog koji je sa oko 55 počeo raditi kao noćni čuvar u jednoj firmi, taj još uvek nema godina za penziju i radiće kao čuvar do penzije a možda i nakon nje.
 
Пре неких 15 година, док је још постојао Хемофарм (нису га Немци купили), за њих сам радио нека испитивања на Торлаку (они су купили део Торлака). Обновили су једну или две зграде (више се не сећам) а ја сам ангажован да урадим иситивања ел.инсталација (почев од уземљења, отпора изолације, провере отпора петље квара, заштите од статичког (анти статик подови) громобрани...
Увелико сам вршио испитивања када су се појавила два млада инжењера. У том тренутку сам проверавао отпор изолације. Стајали су пар минута и онда ме питали шта то проверавам?!
Еј, млади инжењери ел.технике немају појма ђта сам радио. Зато су били пицнути и обојица су имали лап топове са пројектима (можда негде скинути са нета)?
Зашто ово наводим? Па да су имали ниормално школовање са нормалним лабораторијским вежбама, у року минуте би укапирали шта радим на основу мерног инструмента! Не, они нису имали појма?! И коме такви требају, тј, каква корист од њих?
Е мој друже... Давно сам говорио, и то сасвим озбиљно, да би се жешћа трагикомедија направила кад би се на додјели диплома (за инж. електротехнике) уз диплому успут пружило свјеже дипломираном инжињеру шака „оним малих дијелова” па да покаже шта је отпорник, шта кондензатор, диода, транзистор... Брука, али бар 80% би се ту осрамотило, а заправо нису криви. Ако нису сами за свој ћеиф нешто правили јер их је занимало (појачала, трчећа свјетла, дигиталне џиџибиџе и сл.), стварно нису имали одакле то ни сазнати. Нису ништа „смуљали” током студија, поштено су полагали испите, поштено учили шта се од њих тражило... Женске нарочито, не зато што су глупље, ни говора, него зато што свијећом можеш тражити неку која је нешто лемила, топила плочице у киселини, правила нешто себи... Нацртаће ти они све дијаграме за транзистор, исписати изводе, описати тунел ефект, али да препознају транзистор кад га виде – нема шансе. Они бистрији ће нагађати да мора да има 3 ногице, е сад тријак, транзистор, јбмлг...
Веома често се код првих запослења електричари (дакле средња школа) зајебавају са младим инжињерима баш зато што ови ништа конкретно не знају док се не уходају јер су такви изашли са факултета и колико год све то било и смијешно и тужно, заиста није до њих.
 
Za dobrog majstora posla uvek ima.
Посла има, али пара нема.
Сви би доброг мајстора- само нико неће да га добро и плати; зато их и "нема".
Отишли у друге бранше; мајсторски послови траже знање, стручност, тешки су и по некад опасни; ништа данас није толико потцењено као стручност мајстора.
Друштво, у којем су "важнији" административни, банкарски, чак и "Ај- ти" послови и самим тим боље плаћени, осудило је себе да ће ту неравнотежу платити новим дисбалансом у планирању кадровских усмеравања; то се на западу већ примећује, па ће и код нас, кроз неко време.
Није да нема мајстоа; само неће да "граде капитализам" за друге, ако га и сами не добију у еквиваленту.
Раде нешто друго.
 
Посла има, али пара нема.
Сви би доброг мајстора- само нико неће да га добро и плати; зато их и "нема".
Отишли у друге бранше; мајсторски послови траже знање, стручност, тешки су и по некад опасни; ништа данас није толико потцењено као стручност мајстора.
Друштво, у којем су "важнији" административни, банкарски, чак и "Ај- ти" послови и самим тим боље плаћени, осудило је себе да ће ту неравнотежу платити новим дисбалансом у планирању кадровских усмеравања; то се на западу већ примећује, па ће и код нас, кроз неко време.
Није да нема мајстоа; само неће да "граде капитализам" за друге, ако га и сами не добију у еквиваленту.
Раде нешто друго
Ima i para za dobrog majstora pa i "Aj ti" majstora uvek i svugde.
Ima i za loseg usled nestasice dobrih.
Branse su tu sasvim ravnopravne.
Sve u svemu godine zivota tu ne kvare starijima od 50 godina sansu da rade i zarade.
 
Poslednja izmena:
Посла има, али пара нема.
Sad si me asocirao na ove nase majstore elektricare i ostale...vecina njih iskreno pojma nema ali zato traze takve sumanute pare za popravke da je to van svake pameti...
Sa ne pricamo o tome da ti zakazuju par nedelja unapred skoro...
U poslednjih par godina nisam imala posla ni sa jednim majstorom na kojeg ne bih imala zamerku...
O gradnji da ne pricamo...
 
Sad si me asocirao na ove nase majstore elektricare i ostale...vecina njih iskreno pojma nema ali zato traze takve sumanute pare za popravke da je to van svake pameti...
Sa ne pricamo o tome da ti zakazuju par nedelja unapred skoro...
U poslednjih par godina nisam imala posla ni sa jednim majstorom na kojeg ne bih imala zamerku...
O gradnji da ne pricamo...
Onda ja imam srece jer imam jednog majstora koji svastari i nije skup.
 
Onda ja imam srece jer imam jednog majstora koji svastari i nije skup.
Treba bas traziti da bi se nasao povoljan majstor ili bilo ko da nesto odradi.
Poslednji primer, covek trazio 8000 din da mi oreze jedno drvo, posle sam nasla nekoga ko mi je to odradio za 1500 dinara.
Pre toga covek za ciscenje oluka je trazio 6000 dinara, nasla posle nekoga koji mi je odradio za 500 dinara.
No do tih ljudi nije lako stici...
Ove koje su mi popravljali ves masinu ne bih da spominjem. Potrosila sa iznos nove ves masine na popravku stare koja na kraju nije ni popravljena i morala sam kupiti novu, itd...
 
Treba bas traziti da bi se nasao povoljan majstor ili bilo ko da nesto odradi.
Poslednji primer, covek trazio 8000 din da mi oreze jedno drvo, posle sam nasla nekoga ko mi je to odradio za 1500 dinara.
Pre toga covek za ciscenje oluka je trazio 6000 dinara, nasla posle nekoga koji mi je odradio za 500 dinara.
No do tih ljudi nije lako stici...
Ove koje su mi popravljali ves masinu ne bih da spominjem. Potrosila sa iznos nove ves masine na popravku stare koja na kraju nije ni popravljena i morala sam kupiti novu, itd...
a tek automehanicari...kakvi prevaranti
 
Sad si me asocirao na ove nase majstore elektricare i ostale...vecina njih iskreno pojma nema
U poslednjih par godina nisam imala posla ni sa jednim majstorom na kojeg ne bih imala zamerku...
.
:lol:
Знам, многи се жале на то; криза квалитета услуга је очигледна.
Са друге стране- да би била у стању да процениш квалитете и способности неког мајстора- потребно је да ти имаш барем теоретско знање о тој материји; е, сад- ако си толико стручан- што си звао мајстора, што не урадиш сам?
Даље- до тог пада квалитета је дошло највише зато што, од кад уживамо у капитализму- "не јаше коња ко уме, него ко има";
То јест'- неко има новац, отвори фирму, и "подави" конкуренцију способношћу да финансијски издржи конкуренцију која нема "резерве", они позатварају- и тако остаје "најбољи", јес су други нестали са тржишта, што се најбоље видело на примеру трговинских ланаца и банака, које данас уживају у де факто- монополу, за шта ти је доказ да су код нас банкарске услуге и храна међу најскупљима у Европи...
Да и не помињем апсолутно одсуство било каквог озбиљног надзора квалитета услуга; и сама знаш да крупни капитал не подноси било какав надзор над својим пословима, и да држава избегава да им се "замера".
Сви смо ми таоци тог пакта о ненападању, у који је ситним словима уписана и забрана "рада на црно", где се за мање новца добије иста или боља услуга, а "газде" не воле конкуренцију која може и уме да уради исто за мање новца...
 
:lol:
Знам, многи се жале на то; криза квалитета услуга је очигледна.
Са друге стране- да би била у стању да процениш квалитете и способности неког мајстора- потребно је да ти имаш барем теоретско знање о тој материји; е, сад- ако си толико стручан- што си звао мајстора, што не урадиш сам?
Даље- до тог пада квалитета је дошло највише зато што, од кад уживамо у капитализму- "не јаше коња ко уме, него ко има";
То јест'- неко има новац, отвори фирму, и "подави" конкуренцију способношћу да финансијски издржи конкуренцију која нема "резерве", они позатварају- и тако остаје "најбољи", јес су други нестали са тржишта, што се најбоље видело на примеру трговинских ланаца и банака, које данас уживају у де факто- монополу, за шта ти је доказ да су код нас банкарске услуге и храна међу најскупљима у Европи...
Да и не помињем апсолутно одсуство било каквог озбиљног надзора квалитета услуга; и сама знаш да крупни капитал не подноси било какав надзор над својим пословима, и да држава избегава да им се "замера".
Сви смо ми таоци тог пакта о ненападању, у који је ситним словима уписана и забрана "рада на црно", где се за мање новца добије иста или боља услуга, а "газде" не воле конкуренцију која може и уме да уради исто за мање новца...
Pa kad znaš šta onda mrsiš?

Ako umeš da uradiš posao, nikakav zli kapitalizam te neće sprečiti da radiš i sa 70 +.
 
Poslednja izmena:
Jasno je da svako ko je vrhunski stručnjak u bilo kojoj oblasti ili ima privatno preduzeće dobro prolazi u svim godinama svoga života.
Takođe ne mogu svi ni biti vrhunski stručnjaci. Niti trebaju da budu. Društvu su potrebna sva zanimanja.

Mene je više interesovala budućnost prosečnog čoveka sa prosečnim veštinama i znanjima i njihova sudbina kada ostare.

Realno par godina pred penziju koje su šanse da se negde zaposliš?

To se i ja čudim, ovde su sve neki stručnjaci, a šta je sa prodavačicama, portirima, konobarima, radnicima po fabrikama? To nisu ljudi? Samo onih 20% koji su studirali dožive 50-tu ili šta?

Mislim da je katasrofa kakav ejdžizam doživljavamo. Mogu da kažem da je u Švajcarskoj nenormalno teško naći posao posle 50 jer su izdaci mnogo veći za starije radnike. Zato se svi nešto doškolovavaju pod stare dane, završavaju kurseve, kopaju i rukama i nogama dok se ne dočepaju penzije. Ko ostane bez posla se vrti- biro za nezaposlene, socijala, malo radi pa opet biro pa kurs pa radi pa opet biro, socijala…
 
Kakva su vam iskustva što se zaposlenja tiče posle pedesetih godina?
Ukoliko niste još u tim godinama, da li možda imate strahove da ćete teže naći posao u nekim godinama?
Da li bi uopšte trebalo da se razmišlja o tome ili se ništa ne menja sa godinama? Iste su prilike za posao za nekog ko je u tridesetim i recimo pedesetim, šezdesetim?

2020-11-25-What-Makes-Older-Employees-Happy-at-Work.jpg
msm da nije poenta dali sa 50+ može se birati posao, nego dali može da se nađe bilo kakav posao , naravno da može
to svaki dan gledamo na svakom koraku jer masovno iseljavanje mladih ljudi doprinosi na nedostatak radne snage,tako da dopuna tog nedostatka se dopunjuje sa ljudima 50+
 

Back
Top