Quantcast

Da li ili kako?!

Lúnasa

Buduća legenda
Poruka
39.408
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
 

Ansai ♀

Veoma poznat
Poruka
12.226
kada nemas sebe, nemas vise nista
meni nije u prirodi da sebe zakopavam, mozda nekom jeste
ja ne bih mogla da zivim sa sobom znajuci sto dozvoljavam da mi se radi, a neko bi se dozivotno kajao sto nije pomogao

sve zavisi od osobe, biti covjek nema puno veze sa tim
osim ako ne pratis neku religiju koja ima svoju definiciju covjeka van one homo sapiens
 
Poruka
18.231
..ja bih pomogla..onoliko koliko je neophodno..
..distancirala se fizichki koliko god mogu - u smislu da bih pre npr platila nekome
za fizichku pomoc nego pomogla svojim rukama..vratila za nepravdu bezlichnoshcu..
..pre toga naterala dotichnu osobu da mi zatrazi pomoc..
..posle toga izbegla bilo kakvu mogucnost da mi se zahvali..
..kad je beg bio cicija..?

..ne bih se osecala ni bolje ni loshije posle toga..samo ispravno pred sobom..
 

parka

Buduća legenda
Poruka
26.229
jao parisa, ceo dan smaraš al sad ga baš pretera =I

feliks, cenim da nema ispravnog tu
sama ćeš znati sa kojom odlukom možeš da živiš, bzvz

mislim, što ti je taj zlotvor bliži to veći problem, ako je neki kao-prijatelj možeš ladno da ga odbiješ
al ako nije... pa ne znam. ja sam mlakonja i tu bih popustila al to ne znači ništa
 
Poruka
18.231
jao parisa, ceo dan smaraš al sad ga baš pretera =I

feliks, cenim da nema ispravnog tu
sama ćeš znati sa kojom odlukom možeš da živiš, bzvz

mislim, što ti je taj zlotvor bliži to veći problem, ako je neki kao-prijatelj možeš ladno da ga odbiješ
al ako nije... pa ne znam. ja sam mlakonja i tu bih popustila al to ne znači ništa
:eek:
..e juche da sam umrla, umrla bih u zabludi..
 

Romanticus

Poznat
Poruka
9.020
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
Normalno da ne.I iskljuciti je iz svog zivota....:ok: Bilo bi ravno mazohizmu i idiotizmu to uciniti,nakon svega sto ti je ta osoba priredila...
 
Poruka
21.936
Nikada nisam bila u situaciji da mi neko nanese bol,da me potcenjuje,omalovažava,,da se baš,baš ogreši o mene.Tako da mi je ova situacija šbb kbb.

Postupila bih slično kao novembar,jer se ja i inače distanciram od onih koji samo pokušaju da mi nanesu bol.

Ali bih pomogla svakako,bez obzira što bi me smatrali budalom,jer mislim da neko od gore vidi sve.
 

Lúnasa

Buduća legenda
Poruka
39.408
Oh, pa, ja jesam mlakonja :)
Drugačije, mislim, da ne bih mogla..
Ali opet, tako mi nekad dođe da dotičnoj personi nekako... pa... razlupam glavu o radijator.. ili da samo odem...
No, ništa ne učinim... tjah...
A što je najgore, ne mogu ni da se pomirim da sam takva i da sam tu gde sam i da se ne nerviram onda zbog svega...
Mislim, jer moj je izbor... niko me ne tera.. uvek mogu otići..
A ja ostajem i počinjem tako da mrzuckam sve to...
 

pull wings of flies

Primećen član
Banovan
Poruka
576
Nezahvalno je procenjivati da li se neko grešio o nas, pogotovu kada su u pitanju ljudi koji su nam bliski pre svega jer su porodica. Situacije koje su jasne dovode da neko okrene leđa i ode svojim putem za svagda, ako ikako može da zaboravi sve što je bilo; sve ostalo se može posmatrati sa mnogo više gledišta nego što je naše, a razne nesuglasice koje izbijaju među ljudima vremenom menjaju lik u sećanjima, i više nam naš stav u tome nije toliko siguran i jasan. Trebalo bi da pišem u prvom licu jednine, doduše. Nekako sam u sličnoj situaciji, što je dovelo do preispitivanje (koje bih tako rado izbegao, da mogu) nekih dešavanja iz prošlosti koja me ipak još bole, da možda ta krivica koju sam nekada prebacivao drugima nije do njih, u potpunosti ili uopšte. Ali to sve zavisi od slučaja do slučaja. I sva pomoć koju pružam ili odbijanje da išta učinim je nešto samo moje, ako ću pomoći, pomoći ću, jer ako sam sada tu znači da ranije nije sve bilo toliko crno. Čak i da jeste, postoje ljudi koji će se vratiti i dati koliko mogu (i više) od sebe. Jer to je do nas, ne do onog kome pomažemo. A nezgodno je kada je u pitanju porodica, a ne tamo neki neznanci u Kinšasi.

Opet, postoje ljudi koji su drugačiji. Neki ne mare i drže do sebe, drugi pomognu samo da bi nabijali na nos kako su bolji od drugih: za prve imam razumevanja, i ne mislim kako i u čemu greše, ove druge mogu samo da žalim. Jer bila/ne bila nečija krivica, ako ne mogu to da prevaziđu ili se barem odalje od svega ostaće uskraćeni za neki svoj mir.

Ponovo, sve to zavisi od slučaja do slučaja, i do svakog od nas pojedinačno.
 

Bratislav90

Poznat
Banovan
Poruka
8.889
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
ne pomoci svakako. Vec pustiti Bogu da sam presudi nad zivotom njegovim.
 

**TASKA**

Veoma poznat
Poruka
10.511
..ja bih pomogla..onoliko koliko je neophodno..
..distancirala se fizichki koliko god mogu - u smislu da bih pre npr platila nekome
za fizichku pomoc nego pomogla svojim rukama..vratila za nepravdu bezlichnoshcu..
..pre toga naterala dotichnu osobu da mi zatrazi pomoc..
..posle toga izbegla bilo kakvu mogucnost da mi se zahvali..
..kad je beg bio cicija..?

..ne bih se osecala ni bolje ni loshije posle toga..samo ispravno pred sobom..

:ok:

...bilo bi dovoljno ljudski s moje strane...
 

Violetna

Elita
Poruka
22.084
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
Ja mu ne bih pomogla, zašto ako je neko kreten, time gazim sebe, a šta drugo imam:mrgreen:?
Edit: mislim da je za tu osobu bolje da joj se ne pomogne, pre će shvatiti i sazreti.
 

Sandrina.

Zainteresovan član
Poruka
382
Ta vrsta bezuslovne ljubavi kod mene ne postoji.
Jedino kome bih mogla pomoci i oprostiti sta god da mi je ucinio jesu moja deca,sestra i roditelji-porodica.
Nisam osvetnica,niti neka pakosna zena koja jedva ceka da ''vrati milo za drago''...Kada me neko povredi (bas,bas)ja prosto tu osobu sahranim i zaboravim da je ikada postojala:confused:
I mislim da bolje ne mogu postupiti.
Ako je neko dao za pravo sebi da prema meni bude necovek-ali zaista mislim u pravom smilsu te reci-onda neka sebi ne daje za pravo da ocekuje da cu ja prema njemu biti covek;)
 

mari47

Stara legenda
Poruka
94.333
Ljudski je prastati ali ne zaboraviti!
To nisam izmislila ja, to je ljudska mudrost puno puta dokazana.
Medjutim, ne propustim priliku da osobi koja me povredila to napomenem, cisto da zna...i redovno je njoj neugodnije nego meni.
 

gost 36952

Elita
Poruka
17.070
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
Zavisi o kome je rec, kakav mi je bol nanosio/la, da li to i dalje cini, da li je toga bio svetstan/svesna, kakva pomoc mu/joj je potrebna, da li bi ta pomoc za mene bila veliki ili manji napor...

Nisam imala takvu situaciju, ali mislim da odgovor ne moze biti bih ili ne bih pomogla dok ne razmotrim sve ono sto sam navela.

Kazes da te ta osoba idalje ruzno tretira, da li ste razgovarali o tome?
 

gost 190610

Primećen član
Poruka
702
I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
Licno za sebe mogu da kazem da sacuvati sebe za mene znaci pomoci cak i onome koji se ogresio prema meni. U suprotnom bi mene to izednacilo sa osobom cije ponasanje mi se ne svidja ili me povredilo, i sve to bi bilo nekako mnogo nalik na osvetu.
Razlika bi verovatno bila u tome sto bi moje zalaganje i moja pozrtvovanost bili na jedan drugaciji nivo zalaganja i pozrtvovanosti u odnosu na istu situaciju prema drugoj osobi koja je bila fer prema meni.
U granicama svojih mogucnosti trazenu pomoc cu pruziti i toj osobi koja me povredila, a dali ce me on ili neko drugi smatrati budalom na to se i ne obazirem.
Ne odstupam od svojih nacela,pa makar oni bili smesni ili zloupotrebljeni od nekoga.
 

mmicica

Veoma poznat
Poruka
12.482
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
Trenutno se nalazim u takvoj situaciji.
Imala sam najbolju prijateljicu od 91. godine.Provodile smo i noci i dane zajedno.Prva sam se ja udala,a posle i ona.Obe imamo troje dece,a ja sam krstila njeno trece.
Otkako smo se mi preselili iz grada izmedju nas je pocela da se oseca praznina i cak smo dosle na to da nije bila na rodjendanu moje srednje cerke vec joj je danas na njihovoj slavi dala poklon...Inace,njen muz je veliki materijalista i cini mi se da je odatle i krenuo taj rascep.
Vec nekoliko puta je dolazilo do zahladjivanja u nasim odnosima ali naravno ja sam uvek bila ta koja je popustala i prelazila preko svega jer je volim kao sestru.U pocetku sam se osecala kao magarac i budala ali sam zelela da predjem preko svega i nastavim po starom...ali cini mi se da vise nema dalje.
E sad odgovor na tvoje pitanje - da pomogla bih joj.Kada bi mi se pojavila na vratima sa pitanjem da li bih joj zelela pomoci naravno da bih rasirila ruke i pruzila joj pomoc...iako ja znam da ona to za mene ne bi uradila.
 

smaki*

Elita
Poruka
15.959
Desilo mi se. :confused: Pomagala sam članu porodice sa kojim u poslednjih nekoliko godina imam baš loš odnos.

Pre nekoliko godina jedan bivši(sa kojim sam se rastala na najgori migući način) me se setio kad mu je nešto zatrebalo. Spustila sam slušalicu čim sam mu čula glas. Ali, avaj, moja majka je jedva dočekala da mu izađe u susret.:dash:
 

passion_fruit

Zainteresovan član
Poruka
133
Eto dileme...
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
u nedostatku vise informacija, fokusirala bih se na boldovano...
uredu je da pomognes coveku koji je u nevolji...neki ljudi (ukljucujuci i mene :rumenko:) jednostavno imaju poriv da pomazu...pitanje vaspitanja, gena, horoskopskog znaka- nebitno...ali za sve postoji granica
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.586
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
Ako ne uvidja greh onda je do druge strane da kaze sta je muci. Ako zlotvor nastavi i pored toga da muci osobu, znaci da to radi namerno.
Ako neko radi nesto namerno odgovor je jasan- ne, ne bih pomogla.
Mene ponekada smore te fraze "budi covek", 'budi iznad situacije".

edit ako pomognes nekome ko te namerno muci ispasces budala, jer nece se promeniti.........mozda u pocetku, ali zavisi kako se sada ponasa. Na kraju ce ti ostati samo da pricas prijateljima kako si ti eto pruzila ruku pomirenja, a ta osoba se i dalje isto ponasa.
 
Poslednja izmena:

Valeria

Elita
Poruka
20.163
Eto dileme...
Jeste vezano ponajviše za porodicu, ali može biti i prijatelje...

Da li i/ili kako oprostiti nekom ko se ceo život grešio o vas a sada mu/joj je vaša pomoć neophodna?
Na koji način savladati sebe i bol koji vam je dotična osoba nanosila i ispasti čovek do kraja? I da li u toj situaciji bivaš čovek ili budala?
Da li ste nekad bili u takvoj situaciji?

Da (možda će grubo zvučati) svom zlotvoru postanete dobročinitelj?!
Nekom ko vas je tretirao vrlo ružno... i pride i dalje to čini.. očekujući pomoć a i dalje ne uviđajući svoje grehe..
Kako biti čovek?
Može li se?
Ili možda ipak ne?

I šta bi bilo ispravno?
Pomoći ili ipak sačuvati sebe?!
Bila sam u takvim situacijama. Vezana je za rođake.
Mislim da je za početak jako bitno tačno biti načisto, ko se ogrešio o koga, na koji način i slično. Ne sme više biti neraščišćenih računa, jer onda nikako ne bismo mogli doneti realnu odluku. A za tako nešto je potrebna najmanje vremenska distanca od "ogrešenja", zatim i lična stabilnost, rad na sebi...

E sad, ako je sve to gore navedeno ispunjeno, ja sam za to da se pomogne, zašto da ne? Ali samo ukoliko to ne ugrožava nas same!!! To puko žrtvovanje radi žrtvovanja mi nema mnogo smisla. Stava sam da ne možemo pomagati ni drugima ako prvenstveno ne utemeljimo sebe. Ako uništimo sebe žrtvujući se preko naših snaga, to nikome neće doneti dobro, ni nama samima, a ni, u krajnjoj liniji, osobama kojima pomažemo.

U takvim situacijama, uvek se nameće to da smo "mi dužni da pomognemo". Treba izbeći padanje u tu zamku i realno proceniti šta jeste stvarno naša moralna dužnost, a šta ne, posebno ako je ispunjavanje tih dužnosti skopčano sa neprijatnostima i upropaštavanjem našeg života. Ako ne možemo sami da realno sagledamo stvari, tu je pomoć naših dragih prijatelja, čije nam mišljenje mnogo može pomoći da iskristališemo neke stvari.
 

Valeria

Elita
Poruka
20.163
Trenutno se nalazim u takvoj situaciji.
Imala sam najbolju prijateljicu od 91. godine.Provodile smo i noci i dane zajedno.Prva sam se ja udala,a posle i ona.Obe imamo troje dece,a ja sam krstila njeno trece.
Otkako smo se mi preselili iz grada izmedju nas je pocela da se oseca praznina i cak smo dosle na to da nije bila na rodjendanu moje srednje cerke vec joj je danas na njihovoj slavi dala poklon...Inace,njen muz je veliki materijalista i cini mi se da je odatle i krenuo taj rascep.
Vec nekoliko puta je dolazilo do zahladjivanja u nasim odnosima ali naravno ja sam uvek bila ta koja je popustala i prelazila preko svega jer je volim kao sestru.U pocetku sam se osecala kao magarac i budala ali sam zelela da predjem preko svega i nastavim po starom...ali cini mi se da vise nema dalje.
E sad odgovor na tvoje pitanje - da pomogla bih joj.Kada bi mi se pojavila na vratima sa pitanjem da li bih joj zelela pomoci naravno da bih rasirila ruke i pruzila joj pomoc...iako ja znam da ona to za mene ne bi uradila.
Kako se manifestovala ta praznina?
Ako sam dobro shvatila, problem je nedovoljno posećivanje (nije prisustvovala rođendanu) i kašenjenje u poklonima?
Ne moraš mi odgovorit ukoliko želiš...te se stvari tiču samo tebe, samo sam želela da se nadovežem.
Shvatam da je to sigurno samo vrh ledenog brega, ali nekad se ispod problema sa formalnostima krije jedan iskren odnos, koji se mora ugasiti, jer dolazi do prevelikih očekivanja da se "ispuni forma".
Nekad se prijatelji ne mogu družiti istim intenzitetom. Nekad jedan od prijatelja jeste u takvoj fazi da je u problemima i ne priča mu se ni sa kim o tome. I postoji sijaset drugih slučajeva.

I na kraju, ne mogu kompetentne zaključke izvoditi samo na osnovu par rečenica, samo sam napisala ono što sam primetila, to je moj lični utisak...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.