Da li dusa"pamti"?

[kanarinka]

Dakle,ako verujete u reinarnaciju,da li mislite da dusa moze imati secanje na nekav dogadjaj,mesto,zbivanje iz predhodnog nekog zivota?
Da li vam se ikada desilo da po prvi put budete na nekom mestu,a da imate utisak da ste tu pre bili,a da znate da niste u ovom zivotu?
Ili da upoznate neku osobu,a da imate osecaj da je poznajete od ranije,ne po izgledu,vec nekako pri prvom upoznavanju znate sta doticna persona misli ili oseca?

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Ne verujem u inkranaciju, ali verujem u vaskrsenje mrtvih.
A el mislis na Duh ili Dusu jer to nije isto!

 

[kanarinka]

Po meni dusa je energija u covekovom telu,i kao i svaka energija ne moze nestati,vec prelazi u neki drugi oblik po prestanku zivota covekovog tela.
Ali to nije poenta,vec da li ti se ista deslo iz gore navedenih primera,ako jeste,kako to objasnjavas?Odakle ti secanje na neko mesto kada zasigurno znas da tu nikada bio nisi?

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Po meni dusa je energija u covekovom telu,i kao i svaka energija ne moze nestati,vec prelazi u neki drugi oblik po prestanku zivota covekovog tela.
Ali to nije poenta,vec da li ti se ista deslo iz gore navedenih primera,ako jeste,kako to objasnjavas?Odakle ti secanje na neko mesto kada zasigurno znas da tu nikada bio nisi?

Ok, desavalo mi se nesto drugo da sam bio na mestima koja jesu stvarna, a da ih nikada nisam video, ali to su bile demonske sile, a tada sam jos bio fasciniran sa natprirodnim

 

[kanarinka]

Ok, desavalo mi se nesto drugo da sam bio na mestima koja jesu stvarna, a da ih nikada nisam video, ali to su bile demonske sile, a tada sam jos bio fasciniran sa natprirodnim

Kud bas tebe da spopadnu?

 

[.666999.]

ja znam jednog koji je tvrdio da zna sta je bio u proslom zivotu.... lik je proveo skoro godinu dana u ludari..... sizofrenija.....navodno granicni oblik..poslovno je nesposoban lik.... pa sad vi vidite jel moguce da neko sazna sta je bio u proslom zivotu a da ne prsne hahahaha

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Kud bas tebe da spopadnu?

Videli od druida

 

[Amaunet]

Ok, desavalo mi se nesto drugo da sam bio na mestima koja jesu stvarna, a da ih nikada nisam video, ali to su bile demonske sile, a tada sam jos bio fasciniran sa natprirodnim

Da li baš moraš iz teme u temu da pominješ demone i Satanu? Da li moraš???

Izvini @kanarinka, tema je odlična i ne znam da li postoji neka osoba na svetu koja nije doživela to. Mišljenja sam da duša pamti itekako, jer svakako verujem u reinkarnaciju.

 

[oziman]

Dakle,ako verujete u reinarnaciju,da li mislite da dusa moze imati secanje na nekav dogadjaj,mesto,zbivanje iz predhodnog nekog zivota?
Da li vam se ikada desilo da po prvi put budete na nekom mestu,a da imate utisak da ste tu pre bili,a da znate da niste u ovom zivotu?
Ili da upoznate neku osobu,a da imate osecaj da je poznajete od ranije,ne po izgledu,vec nekako pri prvom upoznavanju znate sta doticna persona misli ili oseca?

Свако је то имао али објашњење истог сигурно нећеш наћи у реалистичко материјалистичком научном погледу на свет, а такође ни у наивним догмама религија за масе, са њиховом пројекцијом ауторитета родитеља из детињства који награђује и кажњава.

Одгвор постоји у филозофији а проистиче из поделе , за коју си можда некада чула , мада не верујем иако се ради о највећем достигнућу западане филозофске мисли, а то је подела на појаву и ствар по себи.

Видиш, све око нас што доживљавамо чулима јесте појава, а време се у тој појави презентује нама као линија у простору где имамо пре и после, или почетак и крај линије и то зовемо "време".

Али право време није линија у простору, већ нешто суштински другачије ,својеврсно, доступно непосредном искуству или нешто чији је назив "квалитативна множина" а која је блиска и чији је симбол мелодија.

Значи. изван појаве нема линије времена већ егзистенције потпуно другачије од свега што познајемо. О тој егзистенцији ствари по себи не знамо шта јесте, али непосредним искуством можемо бар делимично наслутити, и видети да као што су ноте у мелодији стопљене једна са другом на начин прожимања, тако је и пре и после у свету изван појаве... стољено на начин прожимања, што значи да у нашем духу сви ми носимо не само сећање на неки индивидуални прошли живот ... већ сећање на све животе који су икада били живљени од свих и који ће се тек живети. Све то егзистира у нама на начин квалитативне множине; егзистенција неке муве у праисторији, до егзистенције неке животиње милијарду година од данас... све то носимо у духу на начин сличан мелодији. Где су све индивидуе, сви догађаји и сама линија времена ... садржани у потенцији.

То је изворише феномена већ виђеног као и извориште ткз. видовитости

пс. Пренећу овај пост и на моју тему о квалитативној множини на филозофији

http://forum.krstarica.com/showthread.php/273076-Kvalitativna-množina?highlight=kvalitativna

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Da li baš moraš iz teme u temu da pominješ demone i Satanu? Da li moraš???

Izvini @kanarinka, tema je odlična i ne znam da li postoji neka osoba na svetu koja nije doživela to. Mišljenja sam da duša pamti itekako, jer svakako verujem u reinkarnaciju.

Eto meni se TO nije desilo, meni se desilo nesto druro, al to je ne sad nebitno.
Moram jer necete da shvatite da su to sve demonske sile, imaj na umu da sam i ja mislio da (sa nekih 11-12g) da je to uzbudljivo i voleo sam citam o natprirodni i alhemiji, i knjigu ''devojcica sa sestgo meseca'', a tek kasnijes sa 14 sam saznao da su to zaista demonske sile i da nije od Boga.

 

[kanarinka]

ja znam jednog koji je tvrdio da zna sta je bio u proslom zivotu.... lik je proveo skoro godinu dana u ludari..... sizofrenija.....navodno granicni oblik..poslovno je nesposoban lik.... pa sad vi vidite jel moguce da neko sazna sta je bio u proslom zivotu a da ne prsne hahahaha

Ja ne govorim o zelji da saznas da li si imao zivot pre ovog,vec o tome da ti kroz delic sekunde,kao neko pamcenje prodje kroz mozak da si na nekom mestu vec bio,a nisi,ili neki dogadjak da si vec proziveo,a nisi.Ja sam poslovno sposobna,realista,ne verujem ni u kakva cuda itd,ali par puta mi se i zuvotu desolo ovako nesto.Verujem da nisam jedina.ali vecina ljudi ne obrati paznju jer to secanje traje veoma kratko,kao blic.Da li mozak posalje pogresnu informaciju da smo na tom mestu bili,a mozda nas je samo podsetilo na neko slicno mesto?

 

[MPMcB]

Свако је то имао али објашњење истог сигурно нећеш наћи у реалистичко материјалистичком научном погледу на свет, а такође ни у наивним догмама религија за масе, са њиховом пројекцијом ауторитета родитеља из детињства који награђује и кажњава.

Одгвор постоји у филозофији а проистиче из поделе , за коју си можда некада чула , мада не верујем иако се ради о највећем достигнућу западане филозофске мисли, а то је подела на појаву и ствар по себи.

Видиш, све око нас што доживљавамо чулима јесте појава, а време се у тој појави презентује нама као линија у простору где имамо пре и после, или почетак и крај линије и то зовемо "време".

Али право време није линија у простору, већ нешто суштински другачије ,својеврсно, доступно непосредном искуству или нешто чији је назив "квалитативна множина" а која је блиска и чији је симбол мелодија.

Значи. изван појаве нема линије времена већ егзистенције потпуно другачије од свега што познајемо. О тој егзистенцији ствари по себи не знамо шта јесте, али непосредним искуством можемо бар делимично наслутити, и видети да као што су ноте у мелодији стопљене једна са другом на начин прожимања, тако је и пре и после у свету изван појаве... стољено на начин прожимања, што значи да у нашем духу сви ми носимо не само сећање на неки индивидуални прошли живот ... већ сећање на све животе који су икада били живљени од свих и који ће се тек живети. Све то егзистира у нама на начин квалитативне множине; егзистенција неке муве у праисторији, до егзистенције неке животиње милијарду година од данас... све то носимо у духу на начин сличан мелодији. Где су све индивидуе, сви догађаји и сама линија времена ... садржани у потенцији.

То је изворише феномена већ виђеног као и извориште ткз. видовитости

пс. Пренећу овај пост и на моју тему о квалитативној множини на филозофији

http://forum.krstarica.com/showthread.php/273076-Kvalitativna-množina?highlight=kvalitativna

Ovo je veoma lepo što si napisao.
Možda je široj publici malo nerazumljivo, ali primetna je namera da se stvar objasni, što bi sa druge strane moglo da prouzrokuje napor razuma da se potrudi oko iznešenih stvari. Mislim da bi ti veoma koristilo da tako nastaviš, jer takva interakcija pisac/čitalac je ustvari ono što se ovde od večine traži. Međutim, najveća prepreka tome je nekontrolisani egoizam, bilo jedne bilo druge, a najgore obeju strana.
Ne znam zašto je ovom tekstu bio potreban uvod tipa

...за коју си можда некада чула , мада не верујем иако се ради о највећем достигнућу западане филозофске мисли, а то је подела на појаву и ствар по себи.

Видиш,...

i zaključak:

пс. Пренећу овај пост и на моју тему о квалитативној множини на филозофији

Mirno možeš biti zadovoljan, čak oduševljen sobom kako si napisao ovaj post. To je sasvim prirodna pojava, a.takođe i želja da se ta radost podeli sa drugima. Ipak, potpuno pustiti svom egu na volju, u tim trenucima da bezuslovno zahteva priznanje, mu dođe kao pustiti izgladnelog vuka sa lanca. u prepun tor. Samo zadovoljenje puke intelektualne gladi, dok glavna nagrada izmiče, što naravno frustria i tu se zatvara krug.

 

[MPMcB]

ja znam jednog koji je tvrdio da zna sta je bio u proslom zivotu.... lik je proveo skoro godinu dana u ludari..... sizofrenija.....navodno granicni oblik..poslovno je nesposoban lik.... pa sad vi vidite jel moguce da neko sazna sta je bio u proslom zivotu a da ne prsne hahahaha

Moguće je da neko to sazna i mnogo više od toga, ali da mu se ne bi desilo to što je snašlo, tog koga znaš, potrebno je da pre toga doraste iskustvu. Slično bi se desilo kada bi dete koje je tek prohodalo stavio na bicikl bez pomoćnih točkova i pustio ga nizbrdo iako skoro svako dete samo malo starije vozi bicikl bez problema. Ovo je krunski razlog zašto nijedna duhovna tradicija ne nalaže upotrebu bilo kakvih hemijskih preparata za postuzanje napretka na duhovnom planu
Kanarinka izvini što spamujem.

 

[MPMcB]

Dakle,ako verujete u reinarnaciju,da li mislite da dusa moze imati secanje na nekav dogadjaj,mesto,zbivanje iz predhodnog nekog zivota?
Da li vam se ikada desilo da po prvi put budete na nekom mestu,a da imate utisak da ste tu pre bili,a da znate da niste u ovom zivotu?
Ili da upoznate neku osobu,a da imate osecaj da je poznajete od ranije,ne po izgledu,vec nekako pri prvom upoznavanju znate sta doticna persona misli ili oseca?

To su veoma interesantna iskustva, mada ne vode uvek prijatnim posledicama. Kako činjenice, mesta tako i osobe, mada ređe, prikažu mi se kao dobro poznate. jednostavno, prikažu se. Daju se spoznati kao takve i to bez intelektualne obrade, tipa, nešto sam dumao pa dođoh do zaključka, a isto tako i bez ikakvog osećaja: nešto me na nešto/nekog podsetilo pa osetih da sam... Ukratko bez ikavog dejstva bilo čega mog.
Po tome ih prepoznajem kao iskustva spolja. mislim da bi se vežbom i menjanjem načina života, moglo ostvariti mnogo više od tih sporadičnih iskustava.

 

[louiskrstic]

Dakle,ako verujete u reinarnaciju,da li mislite da dusa moze imati secanje na nekav dogadjaj,mesto,zbivanje iz predhodnog nekog zivota?
Da li vam se ikada desilo da po prvi put budete na nekom mestu,a da imate utisak da ste tu pre bili,a da znate da niste u ovom zivotu?
Ili da upoznate neku osobu,a da imate osecaj da je poznajete od ranije,ne po izgledu,vec nekako pri prvom upoznavanju znate sta doticna persona misli ili oseca?

Reinkarnacija je realnost života i ona omogućuje naš kontinuirani duhovni razvitak.
Duša, ono što jesmo, kao duhovno biće, nikako kao energija zato što energija pripada nižim svetovima kreacije, sva svoja iskustva iz bilo koje prošlosti ili sadašnjosti ima u sebi kao nešto što je SADA.
Sećenja koja bljesnu kada se nadjemo na nekom mestu jesu uglavnom podstaknuta i izvučena iz podsvesnog dela uma ili eventualno sa Kauzalnog nivoa. To je kao kada ste imali san pa ga se ne sećate ujutru ali koji detalj iz dnevnog dogadjaja ućni da se pokrene okidač i u vašoj memoriji bljesne sećanje na zaboravljeni san iz prethodne noći ili noći od nedavno.
Većina ljudi baš izuzetno sveže doživi osveženje sećanja na nekom mestu kada zna šta je iza krivine ili iza brda...
Takodje mnogi osete odbojnost ili prisnost prema/sa nekim ljudima koje sretnu po prvi put. To je unutarnje sećanje sa emotivnog nivoa koje nam kaže da smo sa tom osobom imali neprijatna ili prijatna iskustva u nekom od ranijih života.
Ovakvi dogadjaji često podstaknu ljude na dublja istraživanja. Medjutim, neki od nas su u ranijim životima vršili zloupotrebu unutarnjih sila pa im se sada čini da ih napadaju demoni i kakve negativne sile a da ne shvataju da je to ono što pojedincu dolazi na suočenje sa sobom i svojim delima. Zato se i završava po mentalnim institucijama. Drugi takve slučajeve koriste kao oružje za zastrašivanjem, najčešće slično onome što su već činili u prethodnim životima. (Kada nagomilana negativna energija bude pročišćena iz nas a u nama ostane iskustvo koje će nam nadalje "govoriti" da se klonimo svega negativnog, nastavljamo dalje napred normalnim duhovnim razvitkom.)
Svako ko nastoji živeti i živi u skladu sa Zakonom Ljubavi nema potrebe da se plaši samog života i istine o njemu.
Ljubav ne leži u našim umovima ili našim "batinama" već u našim srcima. Ta ljubav nas čini jakim i odvažnim da se hrabro primičemo višim stupnjevima na putu duhovnog razvitka. Bez te ljubavi ostaju samo strah i praznina.

 

[MPMcB]

Eto meni se TO nije desilo, meni se desilo nesto druro, al to je ne sad nebitno.
Moram jer necete da shvatite da su to sve demonske sile, imaj na umu da sam i ja mislio da (sa nekih 11-12g) da je to uzbudljivo i voleo sam citam o natprirodni i alhemiji, i knjigu ''devojcica sa sestgo meseca'', a tek kasnijes sa 14 sam saznao da su to zaista demonske sile i da nije od Boga.

I nećemo da shvatimo, a mnogi i baš u inat neće shvate sve dok ne prihvatiš da ovo nije propovedaonica gde svi slušaju jednog, nego forum tj. mesto gde se razmenjuju mišljenja i gledišta. Uzgred, uzrast na kom ti se dogodilo to saznanje govori o čudu ravnom ukazanju Gospe Lurdske. Veoma je čudno da crkva nije pravodobno reagovala.

 

[oziman]

Ovo je veoma lepo što si napisao.
Možda je široj publici malo nerazumljivo, ali primetna je namera da se stvar objasni, što bi sa druge strane moglo da prouzrokuje napor razuma da se potrudi oko iznešenih stvari. Mislim da bi ti veoma koristilo da tako nastaviš, jer takva interakcija pisac/čitalac je ustvari ono što se ovde od večine traži. Međutim, najveća prepreka tome je nekontrolisani egoizam, bilo jedne bilo druge, a najgore obeju strana.
Ne znam zašto je ovom tekstu bio potreban uvod tipa

Воља а не разум јесте оно што води човека у његовом деловању, мишљењу , разумевању. Свако може разумети па чак уопште регистровати, само оно што се уклапа у његов већ изграђени систем мишљења. А ако оно што чује не само да није у складу са тим системом, него га из основа руши, онда тај атак бива одбијен свим психолошким методима одбране а аргументи који су се дрзнули да руше нечији систем мишљења бивају потпуно невидљиви..


Рецимо, постављач теме сматра да је време нешто попут реке која тече и постоји независно од људских свести, и да индивидуе рађајући се ускачу у њега и умирући искачу из њега.. као неки купачи у тој реци.

А ако сада укажем не на неку хипотезу, већ чињеницу да време није линија, да ама баш нимало не личи на неку реку и дефитнивно не постоји изван свести индивидуе, онда то руши сам темељ њеног мишљења и зар стварно верујеш да ће то неко тек тако прихватити.

А када сам рекао да вероватно није чула за поделу на појаву и ставр по себи то сам и мислио. Ако јесте чула она ће ме демантовати..а а ко није, па у праву сам.
А друга је тема зашто тако нешто није општепознато 300 ..200 година пошто је западна филозофска мисао дошла до тог увида у суштину света и живота.

 

[G.H.O.S.T.]

To je ono sto sociologija definsie kao deja vu.

 

[MPMcB]

Воља а не разум јесте оно што води човека у његовом деловању, мишљењу , разумевању. Свако може разумети па чак уопште регистровати, само оно што се уклапа у његов већ изграђени систем мишљења. А ако оно што чује не само да није у складу са тим системом, него га из основа руши, онда тај атак бива одбијен свим психолошким методима одбране а аргументи који су се дрзнули да руше нечији систем мишљења бивају потпуно невидљиви..

Pa, kad bi samo tako bilo, niko ništa ne bi naučio, već bi se svi, svim svojim psihološkim metodama držali svojih sistema mišljenja. Bilo bi to jedno zamrznuto društvo, bez razvoja koga bi entropija ubrzo rastrgala, k'o gladan ker, papir od bureka.
To što si pomenuo, pre mi liči na neki pojednostavljeni teorijski model ponašanja.
Ako živ čovek čuje golu činjenicu koja iz osnova ruši nešto njemu jako važno, npr. da ga žena vara, verovatno će tako reagovati, ali posle nekog vremena, moglo bi doći do postepenog usvajanja pomenute činjenice i to kod velikog broja ljudi. Takođe lep primer daje tobožnja sve veća medijska učestalost teme susreta ove naše civilizacije sa vanzemaljcima. Nekima to ruši ceo svet pred očima, izgleda, a opet se svi se polako kanda pripremaju na nešto i kada se to desi, prihvatiće bez većih teškoća.

Рецимо, постављач теме сматра да је време нешто попут реке која тече и постоји независно од људских свести, и да индивидуе рађајући се ускачу у њега и умирући искачу из њега.. као неки купачи у тој реци.

А ако сада укажем не на неку хипотезу, већ чињеницу да време није линија, да ама баш нимало не личи на неку реку и дефитнивно не постоји изван свести индивидуе, онда то руши сам темељ њеног мишљења и зар стварно верујеш да ће то неко тек тако прихватити.

Šta znači "tek tako"?
Meni je trabalo oko dva do tri meseca, bio sam u gimnaziji, ako se dobro sećam, da od bespogovrnog verovanja u determinizam i kauzalitet, samim tim i fizičkog negiranja svega što se u taj model ne uklapa, razmotrim sugestiju starijeg kolege, dobro je izanaliziram i na kraju zaključim da ustvari uopšte nema potrebe za konfrontaciju sa bilo čim, jer to što mi je ponuđeno nije protiv onoga što već znam, već samo ga na jedan prihvatljiv način uopštava.
Mislim da je ta metoda primenjiva i na pometut slučaj. Znači, mogučnosti postoje e sad da li neko želi da ih koristi, to je naravno drugo pitanje.

А када сам рекао да вероватно није чула за поделу на појаву и ставр по себи то сам и мислио. Ако јесте чула она ће ме демантовати..а а ко није, па у праву сам.
А друга је тема зашто тако нешто није општепознато 300 ..200 година пошто је западна филозофска мисао дошла до тог увида у суштину света и живота.

Povodom ovog si potpuno u pravu i dokle god budeš sebe doživljavao kao emotivno, ekstremno monolitnu propratnu pojavu svim dešavanjima u tvojoj okolini, bićeš u pravu, ipak nakon dovoljno vremena bićeš demantovan.

 

[Džek svih zanata]

Ako i postoji nešto kao "duša", sasvim sigurno nema pamćenje, sem ukoliko ne nabavi USB stik od par terabajta.

Elem, po teoriji reinkarnacije, svi bi smo pamtili svoje prethodne živote. Znam, postoje izuzeci, oni (dokazani) koji do detalja pamte prethodne živote ili delove istih
(moram da spomenem onog dečaka iz Engleske koji je tvrdio da je bio pilot Luftwaffe u II sv. ratu i do tančina opisao Messerschmidt na kom je leteo.
Toliko je bio uporan da su ga na kraju posadili u jedan od retkih sačuvanih primeraka tog aviona i dečak je bez po muke uzleteo, napravio par krugova i perfektno sleteo (u avijaciji, najteži deo "vožnje" aviona je upravo sletanje bez ILS-a i radio fara , te ostalih kerefeka koje u ondašnjem vremenu nije bilo).

Možda ti izuzeci imaju spomenuti terabajtni USB sa sobom, a možda im se otvorilo treče trep trep oko... možda, možda možda. Činjenica je da se ljudi sećaju prethodnih života, (regresivna hipnoza) ali to nije dokaz da entitet (u nedostatku boljeg termina za opis duše) pamti. (Percepcija kolektivne svesti, telepatski wave iz prošlosti, mentalni prozor u prošlost, snoviđenja, bla bla bla )

 

[buudala]

A možda duša postoji .
Al su se ondak zaebali oni što su verovali da ne postoji.........

 

[oziman]

Ako i postoji nešto kao "duša", sasvim sigurno nema pamćenje, sem ukoliko ne nabavi USB stik od par terabajta.

А по теби је памћење нешто попут гомилања података на усб стику.

Памћење је радња и као таква интензивна а не екстензивна величина. Сетити се није захватити као у неки џак већ је ствар много сложенија и да..ако си помислио на научнике...не баве се они тиме. Питање памћења је ствар филозофије.

Прочитај рецимо Бергосново дело Материја и памћење.

 

[oziman]

Pa, kad bi samo tako bilo, niko ništa ne bi naučio, već bi se svi, svim svojim psihološkim metodama držali svojih sistema mišljenja. Bilo bi to jedno zamrznuto društvo, bez razvoja koga bi entropija ubrzo rastrgala, k'o gladan ker, papir od bureka.

Појединци напредују а друштво јесте статично и напредује спорим корацима управо захваљујући тим појединцима. То је нешто типа један корак напред па онда пар векова врћења у месту, при чему опет мислим на појединце из тог друштва док су опет већина његових припадника и после тог корака напред заправо тамо где су и били.
Укини на пар дана правни систем неког друштва тј пендрек који њихове припаднике држи на узди и присуствоваћеш сцени из каменог доба.

To što si pomenuo, pre mi liči na neki pojednostavljeni teorijski model ponašanja.
Ako živ čovek čuje golu činjenicu koja iz osnova ruši nešto njemu jako važno, npr. da ga žena vara, verovatno će tako reagovati, ali posle nekog vremena, moglo bi doći do postepenog usvajanja pomenute činjenice i to kod velikog broja ljudi. Takođe lep primer daje tobožnja sve veća medijska učestalost teme susreta ove naše civilizacije sa vanzemaljcima. Nekima to ruši ceo svet pred očima, izgleda, a opet se svi se polako kanda pripremaju na nešto i kada se to desi, prihvatiće bez većih teškoća.

Можда би и тако било када би неке филозофске истине могли нацртати и презентовати нечијем виђењу уместо мишљењеу, као када би неки детектив презентовао фотографије прељубе нечије жене а који у то одбија да поверује. Пошто је то скоро немогуће, остаје ето факт да 300 година после Барклија и 200 после Канта многи нису ни чули за поделу на појаву и ствар по себи.

 

[kanarinka]

Narode drago mi je sto se tema lepo razvija,procitah vasu diskusiju i moram priznati da o vremenu do sad nisam razmisljala na nacin koji objasnjava oziman.Nisam se nikad bavila filozofijom,ali veoma sam senzitivna osoba,tj.imam veoma izrazeno "culo"da na prvo upoznavanje osetim da li je doticna osoba "dobra"ili "losa".Do sad ma taj osecaj prevario nije,iako sam ga par puta potiskivala i ubedjivala sebe da gresim,sto se naravno kasnije ispostavilo kao pogresno.
Sto se teme tice i vremena,imam jedno pitanje.Ako imate nekakav predosecaj,da li je on posledica sadasnjeg zivotnog iskustva ili skup proslih i nekih buducih iskustava?Npr.prvi put u ovom zivotu hocete da uradite neku stvar,ali predosecaj vam govori da to ne cinite iako to sto zelite uraditi nije neka radnja visokog zivotnog rizika.Ali ipak uradite to,i desi se nesto sto se nikom do sad cineci tu radnju desilo nije.Odakle taj predoseca,instinkt ili vec kako da ga nazovem?

 

[louiskrstic]

Ako imate nekakav predosecaj,da li je on posledica sadasnjeg zivotnog iskustva ili skup proslih i nekih buducih iskustava?Npr.prvi put u ovom zivotu hocete da uradite neku stvar,ali predosecaj vam govori da to ne cinite iako to sto zelite uraditi nije neka radnja visokog zivotnog rizika.Ali ipak uradite to,i desi se nesto sto se nikom do sad cineci tu radnju desilo nije.Odakle taj predoseca,instinkt ili vec kako da ga nazovem?

Kada bi unutarnji osećaj za eventualnu odluku predstojećeg dela bili zasnovani na budućim iskustvima onda mi ne bismo imali potrebe da živimo preostale živote, drugačije rečeno, ne bismo imali potrebe da uopšte živimo u telesnom obliku. Iskustva koja smo proživeli, kao i prakse jednog zaposlenog čine da on mnoge stvari zna i razume i donosi prave ili ispravnije odluke.
Otuda, treba znati da mi kao duhovno biće, Duša, imamo stalnu unutarnju komunikaciju kako naviše sa sveprisutnim i sveznajućim Svetim Duhom, tako i naniže sa našim dnevnim svesnim. Upravo ovo unutarnje znanje da izbegnemo odredjenu aktivnost ili put jeste govor nas, Duše, našem nižem svesnom "ja" da nam odredjeno iskustvo neće trebati i da može biti bolno pa i kobno.
Naučiti osluškivati tu unutarnju komunikaciju je početak uspešnijeg i svesnog duhovnog razvitka osobe. Taj unutarnji osećaj ili govor je intuicija. Ako odete do religije tamo će vam reći da ne trebate slušati intuiciju jer dolazi od demona i tako se drže ukopanim u mraku duhovnog gliba.
Sa većim obraćanjem pažnje na taj unutarnji govor, intuiciju, mogao sam u ogromnoj biblioteci u Kanadi doći baš do one knjige koja mi je bila potrebna za dalju nadogradnju ili proučavanja. Jednostavno bih sledio intuiciju, došao do odredjenog odeljka, police i pružio ruku prema odredjenoj knjizi iako nisam imao predstavu niti o njenom naslovu niti sadržini. Prelistavajući je otkrivao sam da je baš to knjiga koja sadrži potrebna mi saznanja i odgovore na moja pitanja. Na svoje sastanke, poslovne ili privatne prirode znao sam uvek krenuti na vreme i stići na vreme gotovo u sekund. Tako je bilo i tako jeste.
To se kaže oslanjati se na Božanstveni izvor znanja koji nikada ne greši.
Ranije su psiholozi o intuiciji govorili da je to čovekovo zakržljalo čulo koje je prestao koristiti. Ustvari, to je ono što počinje funkcionisati kod ljudi kada počnu lagano otkrivati svoju pravu prirodu i kada počnu živeti u skladu sa duhovnim principima i kodom duhovne etičnosti.