Немам праву идеју за наслов
Ево примера. У друштву смо и некако ја кренем причу о неком мом путовању, он ускочи са констатацијом потпуно погрешном о том граду и крене убеђивање.
Обично пустим код таквих расправа, али он наставља упорно како он познаје град.
Уз то, цела моја прича испада бесмислена ако је он у праву и то ме тригерује и онда изгуглам да му докажем да греши. Шмекерски се извукао али...остао је тај глуп осећај надметања.
Некада јесам била сујетна, битно ми је било да истерам своје ( када сам сигирна да сам у праву) сада углавном не.
Да ли пустите мушке да буду у праву?
Понекад, увек, никад?