Da li da dam prosjaku?

Kako kad. Jedan čikica je ranije zvonio na vrata njemu sam uvek davala, bolećiva sam na stare ljude. Isto tako jednom momku, vidjala sam ga i blizu kuće i posla, zimi ide u šorcu ( očigledno beskućnik i nije sasvim čist), bilo mi žao.
Jedno vreme oni što prodaju čestitke za decu sam kupovala dok nisu postali bezobrazni i dok nisam shvatila da rade na procenat. Bukvalno kao sekta su me dočekivali ispred vrata, univera, u centru, aman zaman.
Inače ne dajem, tu kod mene ima jedan ispred pekare ali kad me zamolio da mu kupim hleb jesam.
Prodavačice su samo prevrnule oči.
 
Već sam pisala ovo, ali to beše u drugom životu.

Imamo ovde jednju stariju Romkinju, svi je zovu Kuma. Ona prosi. Kad sam tek doselila u Srbiju i ništa nisam znala, redovno sam joj davala pare. Jedan dan nisam imala, i rekoh joj: izvini nemam danas. Ona poče drvlje i kamenje, da me kune, i mene i dete (ja gurala dete u kolicima), dabogda sreće nemali itd itd - užas! Ja joj kažem (bilo to pre dvajst godina): više nikad ništa od mene dobit nećeš gaduro. I, upotrebim i jedan danas politički nekorektan epitet. I uopšte me ne muči savest, opet bih.

Prođe godina, bombardovanje, neki moji poznanici radili s cigarama. Sedim kod njih, dolazi Kuma i kupuje Pal Mal. Ja u to ludo vreme kad su cigare koštale ko svetog Petra kajgana, pušila Mrtvog Titu (pušači znaju koja je to gadost). Reko, odakle ovoj gaduri pare za PAL MAL? Kažu mi ljudi pa jel ti ne znaš, njen sin kontroliše svu trgovinu drogom u opštini skupa sa (nebitno, jednim državnim organom).

Ja, naivna, pitam: pa šta koji moj onda ona PROSI? Kažu mi: pa eto, voli.

VOLI!

Par godina kasnije, ista ta Kuma, gnjavila nekog vlasnika kafića u centru dok je čistio lišće pred lokalom. Njemu dosadilo pa joj rekao: evo Kumo daću ti kolko oćeš ako ti počistiš ovo lišće. Ona njemu: marš stoko, šta ti misliš ko sam ja, JA da ti čistim?? Bla- bla.

Da radi, to joj ispod časti. Da prosi, nije.

Još uvek je živa, još uvek me spopada na ulici kad dođem vamo. Pre nekako joj kažem alo Kumo, pa ti i ja smo raskrstile davnih dana kad si me klela, i mene i dete, ona - Ja??? Nikad! To si ti mene ss nekim pobrkala!

Kao ovo velegrad i ima vas 500 Kuma.



Sad samo okrenem glavu kad vidim da mi prilazi. Zato sam rekla: ZAVISI ko mi traži. Ovakvima ko Kuma ne dajem ni petparac.
 
Jedino nisam dao jednoj zeni lepo obucenoj, nije prosjak, bup rekla daj mi 700 dinara, a trebao sam ko zna koja joj muka bila.
Inace dao mladicu i baki za autobusku kartu isto nisu prosjaci, jedino me ova zena iznenadila...
 
Ne dajem, ni ja za sebe nemam, ali podrzavam sistem u kojem bi za njih bilo mesta, oni treba da budu briga drzave a ne milostinje, treba da imaju mogucnosti rade za same sebe uz pomoc drzave i da imaju siguran taj posao i da rade kad hoce i koliko hoce (oni ne vole da rade za druge a nisu ni prihvaceni od poslodavaca pa i da stvarno hoce ne bi mogli da se zaposle) a ako su bolesni ili nesposobni da imaju prava na invalidsku penziju ili socijalnu pomoc a ne da budu obespravljeni kao sto jesu, mnogi zdravi i pravi su ranije smuvali penzije i njih niko ne kritikuje, a bolesni sada ne mogu zbog njih da ostvare svoja prava i obespravljeni su, mnogi od njih inace imaju problema sa psihickim zdravljem. Udovci i udovice imaju prava na porodicnu penziju iako ona nije licno zaradjena pa zasto onda neko ko je bolestan ili nepodoban da nema prava ni na sta?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top