Ko sam ja?
Šta sam ja?
Gde sam ja?
To znam...
A zna li neko ko ću, šta ću i gde ću biti sutra? Za nedelju dana? Za 5 godina...?
Moje ime nije bitno... Zovite me 574. Nema nikakve veze sa agentom 007, Rokijem 3 i sličnima, već... eto, imam neke veze sa tim brojem, nije bitno kakve...
Subota, 21:24... to je vreme kad počinjem da kucam ovaj post...
Izmenio sam i svoj datum rođenja... Ne želim da neko pogodi ko sam... Kazaću vam da sam muško, imam između 20 i 25 godina, iz Srbije sam...
Dakle, subota... Šta subotom obično radi jedan prosečan dvadeset(pet)ogodišnjak? Izlazi sa devojkom, izlazi sa društvom, ide u kafiće, diskoteke, restorane, na splavove... oni kulturno napredniji idu u pozorište, na balet, u operu, eventualno u bioskop... Možda će da pozove par drugova, da sa njima sedi u stanu/kući, gleda englesku ligu, jede čips i pije pivo... Možda će da pozove devojku, da joj spremi večeru, da se istuširaju, izmasira je i vode ljubav... Ma, mogućnosti su neograničene... Subota je, hej!
A ja?
Gde sam ja? Šta radim?
Evo, sedim u stanu... Sam... Gledam englesku ligu, Mančester Junajted protiv Blekburna. Društvo nemam, tako da sedim sam, jedem čips i pijem pivo... I kucam ovo... Družim se sa svojim najboljim prijateljem, kompjuterom...
A sutra imam ispit... Ispit od koga mi praktično zavisi da li ću zadržati one male teoretske šanse da upišem narednu godinu ili ću da obnovim ovu i da pređem na samofinansirajuće.
I ne mogu da učim. Nema šanse... Znam da ništa ne znam, ali džabe... Gledam ja knjigu, gleda ona mene... a meni se pogled fokusira u nekoj zamišljenoj tački, otprilike dva metra iza knjige...
A tek misli... Pojma nemam gde se one fokusiraju... Ne želim ni da pokušam da to ustanovim...
Sa bivšom devojkom sam raskinuo polovinom avgusta. Četiri - pet dana kasnije sam započeo vezu sa svojom sadašnjom devojkom. Duga priča... Jednom ćete je pročitati... Tri godine sam maštao o njoj. Tri godine mi je jedna bila u glavi, a sa drugom sam bio u vezi... San se konačno ostvario. Mojoj sreći nigde kraja... Prođe jedan mesec, pa drugi, pa treći... Evo, još malo će i šesti... Sve super, sve savršeno, odlično se razumemo, odlično se uklapamo, prisutno je obostrano poštovanje, razumevanje i sve ostalo što je potrebno da jedna veza uspe. Ma, fenomenalno!
E, sad sledi kratka priča a zatim pitanje na koje molim da mi odgovorite i da kod odgovora naglasite da li ste muško ili žensko, koliko imate godina i koliko ste partnera imali.
Moja sadašnja devojka je sa svojim bivšim dečkom bila oko dve i po godine... Jednog dana su seli, pričali, shvatili da to neće ići, da im se neki stavovi potpuno razilaze, da nemaju budućnost... Sporazumno su raskinuli. Bez vike, dreke, tuče, suza, svađe...... I ostali su u OK odnosima. Kad se sretnu na ulici, mogu da stanu i da se lepo ispričaju. Dobro, sve ja to razumem i sve je to stvarno lepo...
Na njihovu sreću, a na moju žalost, to je toliko lepo da se par puta desilo i da se njih dvoje vide na kratko. Ne znam koliko kratko (tj. koliko dugo) i ne znam gde. Oba puta sam unapred bio obavešten, oba puta sam bio uveravan da nemam čega da se plašim, da tu više ništa ne postoji, da se taj susret ne bi ni desio kad bi postojao bar promil šanse da se jave neke iskre između njih...
Ja verujem u sve to. Verujem, iako sam u prethodnoj vezi bio prevaren (znam za jedan put... možda ih je bilo i više)... Ali sad stvarno verujem. Mislim da su moja sadašnja i moja bivša devojka nebo i zemlja, respektivno. Zato imam poverenja u nju... Ali, danas mi je neverovatno teško... Sedim, učim, nerviram se, sutra ujutru mi je taj ispit... Onda se čujem sa njom, pričamo o sasvim levim stvarima i onda mi ona kaže da će se danas videti sa bivšim dečkom. Kaže - eto, danas se čuli i dogovorili se da se vide... Tek tako... Nebitno što to meni smeta, nebitno što sam ostao bez teksta... Ona je tako odlučila, ona misli da je to u redu, da nemam razloga da se nerviram i ona će to da uradi. Meni može da se svidi ili ne, mogu da se nerviram ili ne, ali ona će se videti sa njim.
A pre pola godine smo pričali o tome kako svaka veza treba da bude zasnovana na dogovorima, što u slučaju različitih mišljenja podrazumeva neki kompromis... Njene reči su bile "ti ćeš malo promeniti kod sebe nešto što se meni ne sviđa, ja ću kod sebe promeniti nešto što se tebi ne sviđa". I to je sasvim OK. Malo se promenimo, čisto da ona druga strana bude zadovoljna, a opet ostanemo ono što jesmo...
I videli su se... Bilo je kratko, možda manje od sat vremena, ali meni je to bilo kao godinu dana. Naravno, nema učenja, nema ničega. Seo sam u kola i vozio se po gradu tih sat vremena... To mi skoro uvek pomaže da se smirim i da ne razmišljam ni o čemu...
Posle smo opet pričali o tome. Rekao sam šta mislim. Rekao sam da smatram da nakon veze (pogotovo duge veze) nema druženja, nema prijateljstva. Prekida se svaki kontakt. Prvo - zato što neki normalan odnos nikad ne bi mogao da zaživi. Drugo - zato što će kad - tad neko od njih dvoje poželeti da se veza obnovi, a onda će nastati višestruki problemi. Treće - jednostavno zato što to nije u redu prema osobi sa kojom si trenutno u vezi. Naravno, njeno mišljenje je potpuno suprotno. I nije bitno to što se ja protivim bilo kakvom kontaktu sa bivšim. To će se nastaviti. Oni se neće družiti aktivno, neće izlaziti zajedno, ali eto, desiće se možda, nekad, da se ponovo vide ovako, na sat vremena, da se ispričaju.
I sad ja vas pitam - šta vi mislite?
Eto, posle svih tih dešavanja od danas rezultat je da je ona neraspoložena zbog takve moje reakcije, ja sam više nego neraspoložen... Mislim da je prava reč "sjeban"... Ne uči mi se, ne gleda mi se TV, ne šeta mi se, ne leži mi se, ne spava mi se...... ma, ništa mi se ne radi. Nerviram se zato što opet dozvoljavam sebi da se nerviram. Nerviram se zato što opet dozvoljavam da me takve stvari izbace iz koloseka, dozvoljavam sebi da zanemarim obaveze na fakultetu...
A dodatno se nerviram zato što sam u prethodne tri godine potpuno zanemario ne samo fakultet, nego i društvo i porodicu i sve ostalo što nije bilo direktno u vezi sa mojom bivšom devojkom. Zato sad sedim sam, gledam fudbal, jedem čips, pijem pivo i kucam ovo... Zato što nemam kome da ispričam u četiri oka...........
574
Šta sam ja?
Gde sam ja?
To znam...
A zna li neko ko ću, šta ću i gde ću biti sutra? Za nedelju dana? Za 5 godina...?
Moje ime nije bitno... Zovite me 574. Nema nikakve veze sa agentom 007, Rokijem 3 i sličnima, već... eto, imam neke veze sa tim brojem, nije bitno kakve...
Subota, 21:24... to je vreme kad počinjem da kucam ovaj post...
Izmenio sam i svoj datum rođenja... Ne želim da neko pogodi ko sam... Kazaću vam da sam muško, imam između 20 i 25 godina, iz Srbije sam...
Dakle, subota... Šta subotom obično radi jedan prosečan dvadeset(pet)ogodišnjak? Izlazi sa devojkom, izlazi sa društvom, ide u kafiće, diskoteke, restorane, na splavove... oni kulturno napredniji idu u pozorište, na balet, u operu, eventualno u bioskop... Možda će da pozove par drugova, da sa njima sedi u stanu/kući, gleda englesku ligu, jede čips i pije pivo... Možda će da pozove devojku, da joj spremi večeru, da se istuširaju, izmasira je i vode ljubav... Ma, mogućnosti su neograničene... Subota je, hej!
A ja?
Gde sam ja? Šta radim?
Evo, sedim u stanu... Sam... Gledam englesku ligu, Mančester Junajted protiv Blekburna. Društvo nemam, tako da sedim sam, jedem čips i pijem pivo... I kucam ovo... Družim se sa svojim najboljim prijateljem, kompjuterom...
A sutra imam ispit... Ispit od koga mi praktično zavisi da li ću zadržati one male teoretske šanse da upišem narednu godinu ili ću da obnovim ovu i da pređem na samofinansirajuće.
I ne mogu da učim. Nema šanse... Znam da ništa ne znam, ali džabe... Gledam ja knjigu, gleda ona mene... a meni se pogled fokusira u nekoj zamišljenoj tački, otprilike dva metra iza knjige...
A tek misli... Pojma nemam gde se one fokusiraju... Ne želim ni da pokušam da to ustanovim...
Sa bivšom devojkom sam raskinuo polovinom avgusta. Četiri - pet dana kasnije sam započeo vezu sa svojom sadašnjom devojkom. Duga priča... Jednom ćete je pročitati... Tri godine sam maštao o njoj. Tri godine mi je jedna bila u glavi, a sa drugom sam bio u vezi... San se konačno ostvario. Mojoj sreći nigde kraja... Prođe jedan mesec, pa drugi, pa treći... Evo, još malo će i šesti... Sve super, sve savršeno, odlično se razumemo, odlično se uklapamo, prisutno je obostrano poštovanje, razumevanje i sve ostalo što je potrebno da jedna veza uspe. Ma, fenomenalno!
E, sad sledi kratka priča a zatim pitanje na koje molim da mi odgovorite i da kod odgovora naglasite da li ste muško ili žensko, koliko imate godina i koliko ste partnera imali.
Moja sadašnja devojka je sa svojim bivšim dečkom bila oko dve i po godine... Jednog dana su seli, pričali, shvatili da to neće ići, da im se neki stavovi potpuno razilaze, da nemaju budućnost... Sporazumno su raskinuli. Bez vike, dreke, tuče, suza, svađe...... I ostali su u OK odnosima. Kad se sretnu na ulici, mogu da stanu i da se lepo ispričaju. Dobro, sve ja to razumem i sve je to stvarno lepo...
Na njihovu sreću, a na moju žalost, to je toliko lepo da se par puta desilo i da se njih dvoje vide na kratko. Ne znam koliko kratko (tj. koliko dugo) i ne znam gde. Oba puta sam unapred bio obavešten, oba puta sam bio uveravan da nemam čega da se plašim, da tu više ništa ne postoji, da se taj susret ne bi ni desio kad bi postojao bar promil šanse da se jave neke iskre između njih...
Ja verujem u sve to. Verujem, iako sam u prethodnoj vezi bio prevaren (znam za jedan put... možda ih je bilo i više)... Ali sad stvarno verujem. Mislim da su moja sadašnja i moja bivša devojka nebo i zemlja, respektivno. Zato imam poverenja u nju... Ali, danas mi je neverovatno teško... Sedim, učim, nerviram se, sutra ujutru mi je taj ispit... Onda se čujem sa njom, pričamo o sasvim levim stvarima i onda mi ona kaže da će se danas videti sa bivšim dečkom. Kaže - eto, danas se čuli i dogovorili se da se vide... Tek tako... Nebitno što to meni smeta, nebitno što sam ostao bez teksta... Ona je tako odlučila, ona misli da je to u redu, da nemam razloga da se nerviram i ona će to da uradi. Meni može da se svidi ili ne, mogu da se nerviram ili ne, ali ona će se videti sa njim.
A pre pola godine smo pričali o tome kako svaka veza treba da bude zasnovana na dogovorima, što u slučaju različitih mišljenja podrazumeva neki kompromis... Njene reči su bile "ti ćeš malo promeniti kod sebe nešto što se meni ne sviđa, ja ću kod sebe promeniti nešto što se tebi ne sviđa". I to je sasvim OK. Malo se promenimo, čisto da ona druga strana bude zadovoljna, a opet ostanemo ono što jesmo...
I videli su se... Bilo je kratko, možda manje od sat vremena, ali meni je to bilo kao godinu dana. Naravno, nema učenja, nema ničega. Seo sam u kola i vozio se po gradu tih sat vremena... To mi skoro uvek pomaže da se smirim i da ne razmišljam ni o čemu...
Posle smo opet pričali o tome. Rekao sam šta mislim. Rekao sam da smatram da nakon veze (pogotovo duge veze) nema druženja, nema prijateljstva. Prekida se svaki kontakt. Prvo - zato što neki normalan odnos nikad ne bi mogao da zaživi. Drugo - zato što će kad - tad neko od njih dvoje poželeti da se veza obnovi, a onda će nastati višestruki problemi. Treće - jednostavno zato što to nije u redu prema osobi sa kojom si trenutno u vezi. Naravno, njeno mišljenje je potpuno suprotno. I nije bitno to što se ja protivim bilo kakvom kontaktu sa bivšim. To će se nastaviti. Oni se neće družiti aktivno, neće izlaziti zajedno, ali eto, desiće se možda, nekad, da se ponovo vide ovako, na sat vremena, da se ispričaju.
I sad ja vas pitam - šta vi mislite?
Eto, posle svih tih dešavanja od danas rezultat je da je ona neraspoložena zbog takve moje reakcije, ja sam više nego neraspoložen... Mislim da je prava reč "sjeban"... Ne uči mi se, ne gleda mi se TV, ne šeta mi se, ne leži mi se, ne spava mi se...... ma, ništa mi se ne radi. Nerviram se zato što opet dozvoljavam sebi da se nerviram. Nerviram se zato što opet dozvoljavam da me takve stvari izbace iz koloseka, dozvoljavam sebi da zanemarim obaveze na fakultetu...
A dodatno se nerviram zato što sam u prethodne tri godine potpuno zanemario ne samo fakultet, nego i društvo i porodicu i sve ostalo što nije bilo direktno u vezi sa mojom bivšom devojkom. Zato sad sedim sam, gledam fudbal, jedem čips, pijem pivo i kucam ovo... Zato što nemam kome da ispričam u četiri oka...........
574
)
) i izlazio i pravio se da problem ne postoji jer sama je postavila to pravo