Da li čitate MARINU CVETAJEVU ?

[fitolend]

Da li čitate Marinu Cvetajevu, ako je čitate kada, kako ?
Ja volim da je čitam i njene pesme i njena pisma. A vi?

 

[fitolend]

Izgleda da niko ne čita poeziju. Pa dobro, evo za one koji posete ovu temu stihovi Marine.

Stihovi moji, pisani odavno
Još dok i ne znah da sam poeta.....

Razbacani po praznim rafovima
Gde niko nije tražio vas
Stihovi moji, kao skupa vina
Dočekaće svoj čas



PESMA O BLOKU


I

Ime je tvoje - u ruci ptica
Ime je tvoje - na jeziku leda kockica
Jedno-jedino micanje usana
Ime je tvoje - pet slova osama
Loptica uhvaćena u letu svom
U ustima srebrnog praporca zvon

Kamen bačen u ribnjak, u zovu
Zajecaće tako kako tebe zovu
Ko noćnih kopita štropot strmi
Gromko tvoje ime grmi
I kazaće nam ga u slepe oči, zorom
Zvonko krcnuli oroz

Ime je tvoje - ah ne sroči!
Ime je tvoje - poljubac u oči,
U nežnu studen kapaka - usne
Ime je tvoje - poljubac u sneg
Izvorski, leden, plav gutljaj gust
S imenom tvojim - san je dubok, gust



Uz čitanje ovih stihova Leb i sol Bistra voda
.

 

[PRCKO]

Lepo...
Nisam je citao do sada a malocas videh na wiki da je pisala i novele.Kakve su?

 

[Error]

Jok ja, jel treba da počnem?

 

[fitolend]

Hvala bogu da se neko zainteresovao.
Da li je treba čitati? Svakako DA. Ona je po mnogima, a ja ću navesti dva imena i to Danilo Kiš i Josif Brodski, jedna od najvećih pesnikinja XX veka. Kada sam počeo da čitam njenu poeziju, potom prozu i na kraju epistolarnu zaokupila je svu moju pažnju. Kasnije sam saznao koliki i kakav je pesnik i umetnik bila. Zašto je treba čitati? Iz prostog razloga jer je Marina u svoju poeziju unela život kao umetnost i umetnost kao život. U njenoj poeziji sve teče, sve iskri od života ma kakav on bio, sladak ili gorak, topao ili hladan u svakom slučaju život.

Ima srećnika i srećnih druga
Koji pevati ne mogu. Oni-
Mogu suze da liju ! Kako je slatko kad se tuga
U pljusku prelomi !

Da bi nešto zadrhtalo pod kamenom gukom
Meni pak - naklonost poput biča, mača -
Međ sveopštim nadgrobnim jaukom
Duh nalaže - da pevam bez plača.

I David je pevao nad
Drugom svojim. Mada mu beše predvojen stas

Ako Orfej ne bi sišao u Ad
Sam, nego bi poslao glas
Svoj, samo glas poslao u tamu nemu
Sam pred pragom kao izlišan
Zastavši - Euridika bi po njemu
Kao po užetu izišla....

Kao na svetlost i kao po užetu,
Slepo i bez povratka u Ad.
Jer ako ti je glas, pesniče, dat
Ostalo ti je - uzeto

Njena proza je takođe virtuozna ali sa puno autobiografskog jer je svoj život poestovećivala sa svojom poezijom, sa svojim darom. Jer kako je jednom rekla ona bez pisanja ne može, i u najtežim ili najstrašnijim trenucima svoga života ona je pisala, živeći paralelni život.

 

[fitolend]

Rasekoh vene - nezaustavno.
Neponovljivo šiklja život.
Podmećete tanjire, čančiće
Al svaki tanjir plitak biće
Čanak - tanak
Niz rub - pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih


Moj pisaći verni stolu!
Hvala što mi stabla kolut
Dade - da bi postao tabla,
A ostade - živo stablo

S lišća mladoga vijorom
Nad veđama , s živom korom,
Sa suzama smole žive
Do dna zemlje - tvoje žile

 

[fitolend]

Trebalo bi da Vas ispijem nadušak, a ja ispijam kap po kap i zbog toga kašljem

Postoje dve vrste ljubomore. Jedna (napadački pokret) - od sebe, druga (udarac u grudi) - u sebe.Zašto bi to bilo nisko - zabosti nož u sebe.

Ja nisam zaljubljena u sebe, zaljubljena sam u ovaj posao: slušanje. Kada bi mi drugi dozvolili da slušam, kao što ja dajem, ja bih na isti način slušala drugog.
O drugima mi ostaje samo jedno, da nagađam
Spoznaj samog sebe !
Spoznala sam, - I to mi nimalo ne olakšava spoznavanje drugog.Obratno čim pošnem da procenjujem čoveka prema sebi, dešava se nesporazum za nespurazumom.

 

[PRCKO]

Ne slušah zapovijedi, nisam na pričesti bila.
Očito, dok nad mnom opelo ne odrade –
Griješiću – ko što griješim, ko što sam griješila
Strasno, sa svih pet čula koja mi Višnji dade.

Druzi! Sukrivci! Vi čiji nagovori su vreli!
Suprestupnici! Vi najnježniji od učitelja!
Junoše, djeve, stabla, sazvježđa, oblaci bijeli –
Na Strašnom sudu skupa odvratićemo: Zemlja!

 

[kalis]

Kao kad desna levu ruku stisne - tvoja su i moja duša prisne . Cvetajeva

 

[fitolend]

Kao kad desna levu ruku stisne - tvoja su i moja duša prisne . Cvetajeva

Najzad neko.

Dali si čitala Marinu ili si našla samo pomenuti citat? U svakopm slučaju oduševila si me.


Postoje imena, ona su kao mirisni cvetovi,
I pogleda ima . k*o plamen što igra...
Ima tamnih , izvijenih usta
S dubokim i vlaznim uglovima.:

Da li primećuješ da ti poklanjam sebe na parče?

Ne volim život kao takav, za mene on počinje nešto da znači, to jest dobija smisao i težinu, tek onda kada se preobrazi, to jest u umetnost



Piši ako imaš šta o Marini. Bilo bi mi drago. !

 

[fitolend]

U mojim osećanjima, kaoi u dečijim nema gradacije.

Moja pisma nisu unapred smišljena, i ti i ja moramo da živimo i da pišemo. Jednostavno pomičem kazaljku. Sve se završava ali ja, vidiš ja se ne rastajem od tebe! Utisak nečeg skupocenog, ali to su krhotine. Do koje mere reč otkriva suštinu. Mislim na neke stihove - Užasno sam želela da napišem Euridiku: koja iščekuje, hoda, odlazi.Putem očiju ili disanja? Ne ne znam.Kada bi ti samo znao kako ja vidim hod! Ja sam još, na najnižim stepeniku besmrtnosti.

Grlim tvoju glavu - čini mi se da je ona tako velika zato što je u njoj - zato što grlim čitavu planinu - Ural

 

[fitolend]

Čovek postaje pesnik da bi bio sve. Drugim rečima čovek je pesnik, jer nije ..... Nacionalnost - to je uključenost i izdvojenost Orfej diže u vazduh nacionalnost ili tako široko razmiče njene granice da se svi uključuju u nju
Međutim u svakom jeziku postoji nešto samo njemu svojstveno, njegova suština.

 

[fitolend]

Ne slušah zapovijedi, nisam na pričesti bila.
Očito, dok nad mnom opelo ne odrade –
Griješiću – ko što griješim, ko što sam griješila
Strasno, sa svih pet čula koja mi Višnji dade.

Druzi! Sukrivci! Vi čiji nagovori su vreli!
Suprestupnici! Vi najnježniji od učitelja!
Junoše, djeve, stabla, sazvježđa, oblaci bijeli –
Na Strašnom sudu skupa odvratićemo: Zemlja!

Drago mi je što si se potrudio da nađeš Marinine stihove. Samo nastavi, ako želiš pomoć tu sam.

 

[smilingSun]

Moj zbeg pred hodom hordi divljačnih,
Moj štit i oklop, branik konačni
Od zlobe dobrih i zlobe zlih -
U rebra moja zariven stih.

Veliki ljubitelj i postovalac Marinine poezije nekad bih, jos uvijek jesam mada vec dugi niz godina ne citam poeziju.... Mislim da imam sve sto je ikad kod nas prevedeno (Pjesme, poeme, autobiografsku prozu, pisma....)
Po mom misljenju njena poezija spada među najvise domete stvaralastva...

 

[LBarbara]

Iz ciklusa – Žice

Crni mag nisam! Poput bele knjige,
Donske daljine vid mi izoštriše. A ti,
Ma gde se obreo, ima da te stignem,
Da te istradam – i da te natrag vratim.

Jer sa svoje gordosti – kao sa kedra –
Osmatram svet – plove lađe, pratim
Lutanje odblesaka… Morska ću nedra
Da izvratim – i sa dna da te vratim.

Pa prepati me. Nema gde me nije:
Zore i rude – ja sam, hleb i uzdah, stog
Ja jesam, i ja biću, i ja ću da dobijem
Usne – ko što će dušu dobiti Bog.

Kroz disanje – u času hropca tvoga –
I kroz ogradu arhangelskoga
Suda – o bodljike ću usta modra
Sva da iskrvavim i vratim te s odra!

Predaj se! – Ovo uopšte nije skaska!
Predaj se! – Strela, iza opisivanja kruga…
Predaj se! Još niko ne nađe spasa
Od onog koji uhvati i bez ruka.

Kroz disanje… Prsa su uzletela,
Kapci ne vide, liskun oko usana…
Ja ću te, kao vidovnjakinja – Samuela
Prevarom izvući – i vratiti se sama:

Jer druga je s tobom, a boriti nam se nije
Na Sudnji Dan… Lelujam se i trajem, usto.
Ja jesam, i ja biću, i ja ću dobijem
Dušu – ko usne što će dobiti usta.

 

[LBarbara]

Ja sam stranica

Ja sam stranica tvoga pera.
Bela stranica. Ja sve primam.
Ja sam čuvar tvoga dobra.
Ja uvek stostruko vraćam.

Ja sam selo i crna zemlja.
Ti si moje sunce i moja kiša.
Ti si Bog i Gospodin, a ja
Crna zemlja i bela hartija.