Quantcast

Да ли богословствујете?

Aphex Twin

Primećen član
Poruka
515
Постоји једна огромна предрасуда да богословље припада само теолозима, клиру и монасима. Што је та предрасуда већа тиме она постаје мрачнија. Богословље припада свима који су крштени у име Оца, Сина и Светога Духа и исповедају то крштење доласком на Сабрање у Цркву. Штавише, свако ко је крштен и црквен, одговоран је према себи и другима да богословствује. Христос би рекао на то, да се свећа не држи под столом, него на столу да светли свим људима. Богословље, дакле, исходи из начина живота у Литургијском Христу. Не може се вера униформисати и институционализовати на ниво само оних који служе у Цркви. То само показује одговорност колико треба потпуније да упознамо и разумемо Онога у Кога верујемо и Коме се клањамо. Зато у православљу нема шаблона и статичности. Другим речима, у првим вековима Хришћанства, сви људи су се бавили богословљем, од пекара до физичког радника.
Владика Атанасије (Јевтић) у једном свом делу "О Литургији" говори да је утицај пијетизма и протестантизма довео до тога да се богословље посматра као интелектуална категорија код људи мимо Литургијске припадности. Нажалост, на то су насели и многи православни. Проблематика је у томе што је богословље неодвојиво од Литургије, односно, богословствујеш онолико колико богослужиш. Чињеница је да не може свако да буде владика, свештеник, итд. не јер не може него јер је то чувена прича о различитости дарова од Духа Светога због различитости наших личности. Међутим, еклисиолошки, сваки члан Цркве је истовремено и богослов јер славослови Бога у Духу Светоме.
 

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746
Konacno jedna odlicna tema.:)
To tzv.akademsko bogoslovlje je veliki problem u celokupnom hriscanstvu.Da bi se takvo glediste iskorenilo,neophodno je vratiti eklisiolosku svest,kako medju svestenstvom tako i medju vernicima.Moramo da shvatimo da dogmati nisu prosto neke informacije uz pomoc kojih saznajemo nesto o Bogu,vec imaju pre svega dozivljajni karakter.Dogmati su istine vere koje je crkvena zajednica prepoznala kao spasonosne,kao one od koji zavisi nas odnos prema Bogu.Kada to budemo shvatili,necemo postavljati pitanje zasto je potrebno poznavati dogmatsko bogoslovlje,vec ce nas zivot biti povezan sa Trojicnim postojanje Boga.
 

Aphex Twin

Primećen član
Poruka
515
Konacno jedna odlicna tema.:)
To tzv.akademsko bogoslovlje je veliki problem u celokupnom hriscanstvu.Da bi se takvo glediste iskorenilo,neophodno je vratiti eklisiolosku svest,kako medju svestenstvom tako i medju vernicima.Moramo da shvatimo da dogmati nisu prosto neke informacije uz pomoc kojih saznajemo nesto o Bogu,vec imaju pre svega dozivljajni karakter.Dogmati su istine vere koje je crkvena zajednica prepoznala kao spasonosne,kao one od koji zavisi nas odnos prema Bogu.Kada to budemo shvatili,necemo postavljati pitanje zasto je potrebno poznavati dogmatsko bogoslovlje,vec ce nas zivot biti povezan sa Trojicnim postojanje Boga.
Слажем се. Ако могу да додам једно субјективно расуђивање оно би изгледало овако: Огромна је разлика између благодатне теологије и рационалне теологије. Намерно то раздвајам иако рацио не може деловати без макар мало благодати. Такође, и само биолошко постојање мора бити надахнуто макар малом благодаћу да би неко могао уопште постојати. Зар сам свет може имати постојање ако га благодат не покреће? Али, не говорим о томе. Моје искуство је такво да јасно осећам када делам са благодатном теологијом која долази из срца без напора а када делам са рационалном теологијом која долази из разума са напором. Јер, када делам благодатно то не долази од мене већ свише, па се и сам очаравам ониме што на лицу места изричем јер га тек тада поимам пред другим, а када делам рационално то већ долази од мене и напрегнуто па се промишљам разноврсним стратегијама и довијањима гносеологије.
 

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746
Слажем се. Ако могу да додам једно субјективно расуђивање оно би изгледало овако: Огромна је разлика између благодатне теологије и рационалне теологије. Намерно то раздвајам иако рацио не може деловати без макар мало благодати. Такође, и само биолошко постојање мора бити надахнуто макар малом благодаћу да би неко могао уопште постојати. Зар сам свет може имати постојање ако га благодат не покреће? Али, не говорим о томе. Моје искуство је такво да јасно осећам када делам са благодатном теологијом која долази из срца без напора а када делам са рационалном теологијом која долази из разума са напором. Јер, када делам благодатно то не долази од мене већ свише, па се и сам очаравам ониме што на лицу места изричем јер га тек тада поимам пред другим, а када делам рационално то већ долази од мене и напрегнуто па се промишљам разноврсним стратегијама и довијањима гносеологије.
Imam isto iskustvo.:)
Neophodno je povezati i razum i bogopoznanje(ne u smislu da je razum organ kojim spoznajemo Boga,vec da se celokupan covek obozi).
U vezi sa time,mislim da je ovaj tekst pogodak u centar,jer govori o teologiji jednog podviznika koji se pritom nigde nije teoloski obrazovao.
http://verujem.org/pdf/zizijulas_siluan.pdf
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.