Опет намерно сводиш на супротну крајност, ради исмевања. Кажем ти, такав начин разговора нема смисла. Шта треба да ти одговорим на ово? Да мислим да су они способни за комуникацију и да ти предложим да ради доказа пробаш да приђеш неком рођаку, оцу или комшији и да га питаш колико има сати... Није ми више забавно то, сувише сам матор.
zasto bi ja dokazivala tvoju tvrdnju
kad uopce ne dovodim u pitanje sposobnost muskaraca za komunikaciju, kao ni sposobnost za roditeljsku ulogu i sve sto ona sa sobom nosi?
moju je majku odgojio otac
covjek koji je dobar dio zivota proveo u ratu i u uniformi
pa je itekako bio sposoban za ulogu dobrog i njeznog oca
za razliku od majke koja je, djeluje, imala neke druge prioritete...
ja i danas kad mi je stvarno tesko u zivotu prvo zovem oca
moje dijete kad ga nesto boli prvo zove tatu
da je pitas rekla bi ti da malo vise voli tatu nego mamu : )
nekad sam malo ljubomorna zbog toga, ali mi je u sustini drago kad vidim koliko bezgranicno povjerenje ona ima u svog oca
muzevi mojih drugarica vrlo su slicni po pitanjima roditeljske angazovanosti, sudjelovanja u domacinstvu i svega ostalog...
kad razmislim malo oni stereotipni likovi koji drijemaju na kaucu izmedju piva i fudbala su stvarno rijetkost u nasem okruzenju
tako da ne bih muskarce i njihovu ulogu u zivotima vlastite djece svodila na nabavku i treniranje strogoce
muskarci u mom zivotu uopce nisu takvi
