- Poruka
- 4.184
Kad god su izbori, Srbija uleti u institucionalnu krizu. Dok se formira skupština, skupštinska većina, vlada,... Sve potraje bezmalo pola godine. Ukratko, imamo veoma neefikasan sistem.
No, jedno moguće rešenje (koje bi doduše dalo nešto veća ovlašćenja jednoj osobi), jeste uvođenje predsedničkog sistema. Šta bi to podrazumevalo?
Prema aktuelnom ustavu, Srbija je parlamentarna republika. Izvršnu vlast bira parlament, dok predsednik (formalno) ima ceremonijalnu ulogu i znatno manje funkcije. Kao što je poznato, međutim, sam predsednik se mnogo puta mešao u stvari koje ga se formalno ne tiču: počev od Miloševića, preko Tadića u drugom mandatu, do Nikolića, koji je (navodno) tajno pregovarao sa Dačićem oko aktuelne vlade i- u krajnjem- poverio mu mandat. Na taj način, parlament je slabio, dolazilo je do institucionalne krize, a (konkretno kod prethodne vlade) premijer je bio samo "šef protokola". Predsednički sistem postoji u SAD, većini južno-američkih država i još nekim zemljama. To podrazumeva da je predsednik ujedno i premijer, odnosno nosilac izvršne vlasti (iako postoji protokolarni šef kabineta). Kada se održe predsednički izbori, novi lider bira članove svog kabineta. Skupština je samo zakonodavno telo. U SAD, štaviše, ide se dotle da predsednik ima prava da uloži trajni veto na neki zakon (lično, mislim da to ne bi bilo naročito dobro za nas). Na taj način, izbor izvršne vlasti bi se sveo na dva izborna kruga (ako ne i kraće), čime bi na izbore otišlo svega 2 meseca, zapravo, "stari" predsednik bi i dalje mogao neometano i sa punim legitimitetom da obavlja svoju dužnost sa svojom vladom do izbora nove. Parlamentarni izbori ne bi značili puno. Izostanak novih zakona bio bi nadomešten predsedničkim i vladinim dekretima.
No, jedno moguće rešenje (koje bi doduše dalo nešto veća ovlašćenja jednoj osobi), jeste uvođenje predsedničkog sistema. Šta bi to podrazumevalo?
Prema aktuelnom ustavu, Srbija je parlamentarna republika. Izvršnu vlast bira parlament, dok predsednik (formalno) ima ceremonijalnu ulogu i znatno manje funkcije. Kao što je poznato, međutim, sam predsednik se mnogo puta mešao u stvari koje ga se formalno ne tiču: počev od Miloševića, preko Tadića u drugom mandatu, do Nikolića, koji je (navodno) tajno pregovarao sa Dačićem oko aktuelne vlade i- u krajnjem- poverio mu mandat. Na taj način, parlament je slabio, dolazilo je do institucionalne krize, a (konkretno kod prethodne vlade) premijer je bio samo "šef protokola". Predsednički sistem postoji u SAD, većini južno-američkih država i još nekim zemljama. To podrazumeva da je predsednik ujedno i premijer, odnosno nosilac izvršne vlasti (iako postoji protokolarni šef kabineta). Kada se održe predsednički izbori, novi lider bira članove svog kabineta. Skupština je samo zakonodavno telo. U SAD, štaviše, ide se dotle da predsednik ima prava da uloži trajni veto na neki zakon (lično, mislim da to ne bi bilo naročito dobro za nas). Na taj način, izbor izvršne vlasti bi se sveo na dva izborna kruga (ako ne i kraće), čime bi na izbore otišlo svega 2 meseca, zapravo, "stari" predsednik bi i dalje mogao neometano i sa punim legitimitetom da obavlja svoju dužnost sa svojom vladom do izbora nove. Parlamentarni izbori ne bi značili puno. Izostanak novih zakona bio bi nadomešten predsedničkim i vladinim dekretima.
Edukuj se pa pričaj 
