Da li bi se promenili zbog okoline?

tiho86

Primećen član
Poruka
602
Pozdrav svima na ovom PDF.Imam jedno konkretno pitanje,da li mislite da covek treba da se promeni da bi se prilagodio svojoj okolini.Jednostavno u u mom slucaju dosta mojih poznanika i prijatelja i naravno familije me kritikuje zbog nekih stavova i ponasanja,posto receno malo se ponasam nezrelo(bar tako oni misle)ne bas u pravom smislu te reci da se ponasam ko dete,vec da me zanimaju neke druge stvari koje naravno njih ne interesuju.Svi vecinom pricaju o porodici deci a meni je to jos uvek strano,inace imam 26 godina i licno mislim da je jos rano.Pola njih je ozenjeno i kao sad su oni postali ljudi samim tim sto su se ozenili i odmah su ozboljniji nema vise neke zezancije .Mozda ja nisam u pravu ali jednostavno ne bih voleo da se ja promenim zbog nekog drugog i da glumim nekog ko nisam,ali opet mozda svi mi moram malo da se prilagodjavmo okolini jer drugacije ne bi mogli da funkcionisemo kroz zivot.
 
Zašto bi bilo? I meni svi govore da sam jako detinjast,neozbiljan za svoje godine, i u pravu su, donekle. Neke stvari, poput obrazovanja, i škole shvatam veoma ozbiljno, od kojih mi zavisi ceo život.. Treba da uživamo, dok možemo. Pola njih se oženilo...? Šta ako se tih pola sutra razvedu, i na čemu si ti, a na čemu oni? Nemoj žuriti nigde.. :)
 
Pa napravis mali kompromis ili prestanes da se druzis sa takvim ljudima.
Oni su sad porodicni ljudi,a ti si jos ne ozenjen i nemas realno predstavu o tome. Gubite zajednicke teme polako.
Znas,drugi je to svet.
Ili im se prilagodi ili nemoj uopste da pricas sa njima.
 
Poslednja izmena:
Pozdrav svima na ovom PDF.Imam jedno konkretno pitanje,da li mislite da covek treba da se promeni da bi se prilagodio svojoj okolini.Jednostavno u u mom slucaju dosta mojih poznanika i prijatelja i naravno familije me kritikuje zbog nekih stavova i ponasanja,posto receno malo se ponasam nezrelo(bar tako oni misle)ne bas u pravom smislu te reci da se ponasam ko dete,vec da me zanimaju neke druge stvari koje naravno njih ne interesuju.Svi vecinom pricaju o porodici deci a meni je to jos uvek strano,inace imam 26 godina i licno mislim da je jos rano.Pola njih je ozenjeno i kao sad su oni postali ljudi samim tim sto su se ozenili i odmah su ozboljniji nema vise neke zezancije .Mozda ja nisam u pravu ali jednostavno ne bih voleo da se ja promenim zbog nekog drugog i da glumim nekog ko nisam,ali opet mozda svi mi moram malo da se prilagodjavmo okolini jer drugacije ne bi mogli da funkcionisemo kroz zivot.

I ja imam 26 i isto me zbog toga kritikuju ali bas me briga. Necu da se menjam, volim da sam takav kakav sam. Neka se drugi prilagode meni a ne ja njima.
Isto me kritikuju da malo pricam i da samo cutim. Bas me briga i za to. Ni to necu da menjam, bar ne zbog drugih. Mada, ima nesto sto bi promenio ali zbog sebe, ne zato sto drugima to smeta.
 
I ja s vremena na vreme dobijem slične kritike
I što mi više govore da se uozbiljim, ja sam sve neozbiljniji... :super:
U stvarima koje ja smatram bitnim sam i te kako ozbiljan, ali za one koji misle da je neprekidno smaranje o "životno važnim pitanjima" odraz ozbiljnosti - jesam neozbiljan, i drago mi je da je tako...
Nikada ne bih pokušao da se menjam samo zato što neko drugi misli da tako treba, naprotiv - sasvim sam zadovoljan sobom, a uglavnom i ponosan što ne delim stavove družine koju si opisao...

Moj savet je : Budi svoj! (sledi svoje instinkte :mrgreen: !!!)
 
Poslednja izmena:
Pozdrav svima na ovom PDF.Imam jedno konkretno pitanje,da li mislite da covek treba da se promeni da bi se prilagodio svojoj okolini.Jednostavno u u mom slucaju dosta mojih poznanika i prijatelja i naravno familije me kritikuje zbog nekih stavova i ponasanja,posto receno malo se ponasam nezrelo(bar tako oni misle)ne bas u pravom smislu te reci da se ponasam ko dete,vec da me zanimaju neke druge stvari koje naravno njih ne interesuju.Svi vecinom pricaju o porodici deci a meni je to jos uvek strano,inace imam 26 godina i licno mislim da je jos rano.Pola njih je ozenjeno i kao sad su oni postali ljudi samim tim sto su se ozenili i odmah su ozboljniji nema vise neke zezancije .Mozda ja nisam u pravu ali jednostavno ne bih voleo da se ja promenim zbog nekog drugog i da glumim nekog ko nisam,ali opet mozda svi mi moram malo da se prilagodjavmo okolini jer drugacije ne bi mogli da funkcionisemo kroz zivot.

Ok je malo se prilagoditi okolini - ali MALO... ovo o čemu ti govoriš baš i nije malo prilagođavanje, već drastično, što je po meni besmisleno. Msm koja je poenta u tome da se konstantno teraš da radiš nešto što ne želiš i da glumiš da si nešto što nisi (pogotovo kada je u pitanju nešto tako veliko kao što je ženidba i zasnivanje porodice)? Za mene bi to bio pravi pakao. Takav si kakav si. Kad (i ako) budeš bio spreman da se ženiš, oženičeš se i gotovo. Ako neko počne da te kritikuje, samo im lepo reci da je to tvoj život, tvoja je stvar kako ćeš da ga živiš i da se to njih ne tiče. A ako nemaš više zajedničkih tema sa oženjenim drugovima, ti se više druži sa neoženjenim ili nađi neke nove.
 
Pošto su tvoji prijatelji postali porodični ljudi,ti smanji sa njima druženje,nadji neke koji su slobodni,slični tebi i mogu da te prate u tvom ritmu...ne treba da se menjas,to je glupost!Niko nema pravo da ti deli savete (kada ne tražiš) niti da ti nameće svoj model životnog puta....možda ti srodnu dušu nađes u 35-oj i sta ces onda,ako si se oženio i "smirio" pogresnom osobom?Pusti te gluposti...pa covek kada udje u brak,nije umro....i dalje ima hobije,razna interesovanja,jedino malo smanji nocne izlaske jer oni u suštini i znače potragu za partnerom...i videces,počnu da se druže samo parovi (što je meni uvek bila neviđena glupost) jer,ne daj Bože da te slobodnjak povuče za sobom:roll:,ako me razumeš....Znači,oni su sada okupirani nekim drugim,ozbiljnijim stvarima,kao sto je:kupovina frižidera,šporeta,opreme za bebe,ali to ne znači da su se uozbiljili....a iskreno,ozbiljni ljudi su mnoooogo dosadni...uzivaj ti u svojoj slobodi i zivi kako ti mislis da treba....jer zapravo svako zivi svoj zivot a ne tuđi...a ako te mnogo nerviraju,ti se malo distanciraj....to uvek pomaze...nadam se da sam ti malo pomogla u tvojoj nedoumici...pozzzz ............
 
Pozdrav svima na ovom PDF.Imam jedno konkretno pitanje,da li mislite da covek treba da se promeni da bi se prilagodio svojoj okolini.Jednostavno u u mom slucaju dosta mojih poznanika i prijatelja i naravno familije me kritikuje zbog nekih stavova i ponasanja,posto receno malo se ponasam nezrelo(bar tako oni misle)ne bas u pravom smislu te reci da se ponasam ko dete,vec da me zanimaju neke druge stvari koje naravno njih ne interesuju.Svi vecinom pricaju o porodici deci a meni je to jos uvek strano,inace imam 26 godina i licno mislim da je jos rano.Pola njih je ozenjeno i kao sad su oni postali ljudi samim tim sto su se ozenili i odmah su ozboljniji nema vise neke zezancije .Mozda ja nisam u pravu ali jednostavno ne bih voleo da se ja promenim zbog nekog drugog i da glumim nekog ko nisam,ali opet mozda svi mi moram malo da se prilagodjavmo okolini jer drugacije ne bi mogli da funkcionisemo kroz zivot.

Okolina svakako utice na svakog od nas,ali to ne znaci da smo kameleoni,pa da s menjamo po potrebi.
 
Reći nekome da treba da se menja je samo eufemizam od toga da ne želi s tobom da komunicira. Da bi komunikacija i druženje bili uspešni, neophodno je da se obe strane gotive, a kad nekog gotiviš, ne smeta ti ništa kod njega. Smatram da treba biti svoj, svidelo se to nekome ili ne, jer na silu se ništa ne postiže. Svi mi mislimo da smo u pravu, to ne mora niko da nam kaže da nismo, jer, u suprotnom, sami bi se menjali težeći pri tom da budemo idealni.
 
Pozdrav svima na ovom PDF.Imam jedno konkretno pitanje,da li mislite da covek treba da se promeni da bi se prilagodio svojoj okolini.Jednostavno u u mom slucaju dosta mojih poznanika i prijatelja i naravno familije me kritikuje zbog nekih stavova i ponasanja,posto receno malo se ponasam nezrelo(bar tako oni misle)ne bas u pravom smislu te reci da se ponasam ko dete,vec da me zanimaju neke druge stvari koje naravno njih ne interesuju.Svi vecinom pricaju o porodici deci a meni je to jos uvek strano,inace imam 26 godina i licno mislim da je jos rano.Pola njih je ozenjeno i kao sad su oni postali ljudi samim tim sto su se ozenili i odmah su ozboljniji nema vise neke zezancije .Mozda ja nisam u pravu ali jednostavno ne bih voleo da se ja promenim zbog nekog drugog i da glumim nekog ko nisam,ali opet mozda svi mi moram malo da se prilagodjavmo okolini jer drugacije ne bi mogli da funkcionisemo kroz zivot.
h h ..evo da ti objasnim posto je nas narod jako ogranicen pa slicnim stavovima bi da sebi da na znacaju i pokaze samopuzdanje..nista licno..ali ako odes negde malo dalje od ove zabiti nazvane srbija...onda se moras povinovati novom okruzenju i njihovim pravilima..znaci to je okolina koja ti namece nov jezik i njihov nacin zivota koji moras prihvatiti..zakone i sve novo sto nisi doziveo..sad da se vratimo na nas nivo svesti..da trebas malo vise obratiti paznju sta drugi..stariji pogotovo pricaju jer nas sve to ceka u zivotu i nema razloga boriti se protiv zarad svojih ego tripova
 
Budi svoj bez obzira na sve! :super:
A sta ako je takvo ponasanje pogresno :think: iako se mozda meni ne cini kao takvo
Dileme, dileme... ako ih sam sebi postavljas, onda je to ok. Ako ti ih okolina namece, a ti ih prihvatis kao sopstvene, opteretices sebe i zakljucak ce gotovo sigurno biti u korist okoline, a onda ti ostajes nezadovoljan - na radost one iste okoline. :)
Reći nekome da treba da se menja je samo eufemizam od toga da ne želi s tobom da komunicira. Da bi komunikacija i druženje bili uspešni, neophodno je da se obe strane gotive, a kad nekog gotiviš, ne smeta ti ništa kod njega. Smatram da treba biti svoj, svidelo se to nekome ili ne, jer na silu se ništa ne postiže. Svi mi mislimo da smo u pravu, to ne mora niko da nam kaže da nismo, jer, u suprotnom, sami bi se menjali težeći pri tom da budemo idealni.

Biti svoj je jedan veliki teret za onog ko ne ume da se nosi s tim. Onda je bolje da sebe malo oboji u prilagodljivijim bojama za sredinu u kojoj zivi, da ga to isto okruzenje ne bi progutalo ili izbacilo na marginama postojanja i ubilo mu kasnije svaki pokusaj da im se prilagodi.
Ja sam neko ko ne obraca paznju na okolinu i ne dotice me njihovo misljenje, znam da se nosim s tim. Jedno dete mi je isto takvo, ali drugo nije. Ona ima licnu potrebu, kao satisfakciju, da bude svoja i tako prkosi svemu i svima, a on ne zeli da se eksponira ni na koji nacin samo da se ne bi razlikovao od drugih. Ne oseca se ugodno kad skrece paznju na sebe.

Svi smo razliciti... i najbitnije za mlade ljude je da se na vreme emocionalno opismene: da sebe osposobe da prepoznaju i imenuju sopstvena osecanja, jer ce samo tako imati sopstvenog vodica u sebi za bolji dalji zivot. Onda ni okolina nece imati sansu da ih vaja po sopstvenoj meri.
 
Pozdrav svima na ovom PDF.Imam jedno konkretno pitanje,da li mislite da covek treba da se promeni da bi se prilagodio svojoj okolini.Jednostavno u u mom slucaju dosta mojih poznanika i prijatelja i naravno familije me kritikuje zbog nekih stavova i ponasanja,posto receno malo se ponasam nezrelo(bar tako oni misle)ne bas u pravom smislu te reci da se ponasam ko dete,vec da me zanimaju neke druge stvari koje naravno njih ne interesuju.Svi vecinom pricaju o porodici deci a meni je to jos uvek strano,inace imam 26 godina i licno mislim da je jos rano.Pola njih je ozenjeno i kao sad su oni postali ljudi samim tim sto su se ozenili i odmah su ozboljniji nema vise neke zezancije .Mozda ja nisam u pravu ali jednostavno ne bih voleo da se ja promenim zbog nekog drugog i da glumim nekog ko nisam,ali opet mozda svi mi moram malo da se prilagodjavmo okolini jer drugacije ne bi mogli da funkcionisemo kroz zivot.

Pa ne možeš da 'sazriš', da se zaljubiš, oženiš, i napraviš decu samo zato što ti drugovi to preporučuju. Ne mislim da čovek treba da se menja zbog pritiska okoline, a nisam sigurna ni da je to moguće, tako veštački. Možeš malo da se prilagodiš, to je i normalno, i potrebno. A menjaćeš se kada ti sam osetiš potrebu da stvari radiš drugačije. Budi ko si, i ne daj se. Svet je pun ljudi koji misle da je samo njihov način života ispravan :) to ne treba da te uznemirava...
 
Nikad nisam bio konformista! Zato i jesam citav zivot usamljen. A to je zato sto nikad nisam zeleo da se uklapam u sablon razmisljanja i delanja okoline. Skoro mi keva dodje i kaze:"Sine, sto si kreten, zali mi se komsija Milovan kako te vid'o na ulici kako stojis i jedes pljeskavicu"! Ja tu ispizdim jer ona smatra da je to "seljacki" a mene zabole k......jer nisam sedeo u busu i jeo nego na ulici. To je samo jedan primer, bilo ih je jos.
 

Back
Top