Židovi su bili podvrgnuti vrsti traume i zlostavljanja razmjerima bez presedana i nikad ponovljenim od vlastita deteta ili mozda bolje da to definiramo od vlastita brata.
Židovski formalni spisi, predaja i etos prožeti su naizgled grandioznim fantazijama i visokim osjećajem superiornosti i "misije" . Ipak, neizbježni prezir prema inferiornima narušen je sveprožimajućim pragmatizmom koji su Židovi morali razviti da bi preživjeli. Narcis Krscanstvo brat Židovstva nije pragmatičan. Oni žive u Svemiru koji su sami stvorili. Ne vide potrebu da se slažu s drugima. Židovi nisu takvi. Njihov kredo praktičan je vodič za preživljavanje koji ih obvezuje na prilagođavanje drugima, na suosjećanje s njihovim potrebama i željama, na kompromise, priznavanje pogrešaka, dijeljenje zasluga, suradnju i tako dalje.
Не постоје "јеврејски списи" списи су још кананског порекла док још нису настали Јевреји.
Зато се у хришћанској есхатологији зове "генесис".
Дакле списе носе мит демитологизације читавог вавилонског и месопотамијског пантенона и припремање достигнућа старог света новој публици.
Дакле Стари Завет је компилација књига и списа која је имала свој "генесис" као и Нови Завет.
Дакле препричавање античке приче новој публици.
То што покушавсш нсћи шупљине неке у Новом Завету можеш наћи на стотине у Старом Завету.
Исто можеш посматрати пророке као псеудониме а Абрахама и синове као митолошке личности"Хераклиде"!?
Нефилиме као Титане.
Има исту димензију као грчки мит који у себи садржи геополитички наратив. Стари Завет говори о више Елохима и стварању и једном специфичном Елохиму Јахве који се намеће следбеницима Баала и другим Каананитима иако су оба Бога имали исте атрибуте.
Заправо Хебреји имају један ресет то је Вавилон и после Вавилона.
Где замључују где смо погрешили? Шта је пошло погрешно?
Онда су дхвстили да требају практиковати само једног Бога Јахве кога су поштовали највише у време рата и невоља он постаје полако Ел небески Бог.
Ту долази до проклетства Каанана и инцеста и такозване негативне кампање против сродника Каананаца.
Краљевина Израел је мање ималс проблема са другим ентитетима од краљевине Јудеје која је територијално мала у њој се компилирају списе које се односе нс много веће територије и митско заједничко краљевство које постојсло митски , као политичка аспирација или никад није ни постојало.
Такве конотације геополитичке имаш у миту о Персеју.
Дакле кад си причсо о димензијама читања списа имаш и ову димензију која је религизно-политичка и неизбежна и у Старом и у Новом Завету.
Што не мења вредност нити одузима нити једној опцији јер је време судија нешто што опстаје хиљадама година од антике до свемирских бродова свакако није лоше апсолутно.
Само не треба уопште сукобљавати ствари које нису сукобљење у свом настанку и изворном наративу цећ на модерним политичким и верским основама
