Mislim da su ljudski odnosi komplikovaniji od onoga što znamo. Svako zna šta je i kako u njegova četiri zida, kakav mu je brak, veza, kakvo detinjstvo... Ali hoće li nekom reći sve? A morala bi da budeš neki psiholog, savetnik ili psihijatar, da bi imala podatak koliko je takvih, da li na prste jedne ruke ili dve... Pa čak i tad, ne posećuju svi psihologe. Znači, prilično je neproverljivo. Složićemo se da nije mnogo onih koji se iščupaju, ali postoje.
Postoje normalni ljudi i te kako. Ima mnogo primera dece iz alkoholičarskih porodica, koja nikada kasnije nisu okusila taj potok, niti im pada na pamet!Ali su kao deca morala biti "izolovana" na neki način iz takvog okruženja.Često je brigu o njima preuzimao neko iz familije, itd. Kasnije razvoju snažnu volju da ne budu "slika i prilika" tog poroka,nego suprotnost.Volja je čudo!Uz podršku, naravno.Ako dete bude prepušteno samo sebi, teško se može normalno razviti.To je sad nevezano za psihičke bolesti, više za poroke(ali i oni spadaju u bolesti samo druge vrste).
I sto je kasnije izolacija bila,teze je.
Ma ne kazem da ih nema,nego je to mnogo slozena i duga borba.
Njima je bilo teško oduvek...to jest, celo detinjstvo je bilo teško i traumatično, ali ipak nisu dozvolili da im to kasnije uništi ceo život!
Nije bas tako.
Prebio bi je na mrtvo ime i prezime.
Ja mislim da bi se brzo "'oladio"!
Па неко ко то не воли или је изненађен.
Nije to stvar fetiša!
Наравно да није, већ ствар воље и разумевања, или безвоље и неразмевања.
