10.
Književno veče i igranka.
LUKA: Slušajte! Nemac Simon je, početkom veka, uveo i radnu terapiju, u kojoj, osim pacijenata, učestvuju i njegove moždane ćelije...
LAZA: Daj, sinko, ne lupaj gluposti, nego pređi na stvar.
LUKA: Ozbiljno vam kažem, ali dobro, kad ćale kaže, onda idemo na stvar. Ovo je književno veče našeg odeljenja, posvećeno Đuri Jakšiću...
DULE:
Pa, što ne uze neku drugu knjigu iz ormara. Već četvrti put uzimaš Đurine pesme.
LUKA: Prva će svoje pesme da čita Ksenija.
KSENIJA: Ovu pesmu sam posvetila svojoj prijateljici Zlati. (čita)
Zlato,
Ti koja si rođena Đorđević
I rodila Danijelu sa Vladom Pantićem
Zlato,
Ti koja si pobegla od mene
Ako te moje telo zanima
Nemoj da lutaš
Ja te očekujem.
LUKA: Dule Savićević!
DULE:
Oči ti uzburkano more
Na obrazu rascvetala ruža
Osmeh ti priziva zvezde
Telo tvoje vajar ne izvaja
Blistaš ozarena uz titraj violine
Nedodirnuta lepoto sveta.
LUKA: Anita!
LAZA: Upala joj mami kita!
LUKA: Hteo sam da kažem: Zlata!
LAZA: Pa i ja sam to hteo da kažem...
ZLATA: Anita,
Da li te neko pita:
Imaš li mamu i tatu?
Tvoje nežne ruke, Anita,
koja li žena miluje?
DAJANA (upada i viče na Zlatu): Zašto si mi pretresala krevet?
ZLATA: Maaarš!
DAJANA: Kradeš, mamu ti *****! (opali joj šamar)
ZLATA: Ići ćeš ti na Guberavac zbog ovoga!
DAJANA: Oću, ***** da idem, ***** ti mater lopovsku!
ZLATA (odlazeći): Oćeš, oćeš...
DAJANA: Ma, nemoj da ti bubrege odvalim... (izlazi)
DULE: Tako ti je to kad od ozbiljne žene postane ovako nešto žalosno.
LAZA (peva):
Aj, sve bih ****, samo ne bih lizo,
Jer je dupe pored pizdе blizu...
(Duletu) Nju sam prvu ovde opalio. Došla i kaže: Ajde da mi padne mrak sa očiju... Daje svima. Od milošte je zovem Dajka.
DAJANA (vraća se s kesom vode): Ovo je ako neko padne u kolaps... Šta je, loša sam riba, a? A ne znaš da sam njufer? Gde? U mozak sam njufer, tu me još niko nije ****! Hoće, ali ne može. I da znate, nikad se nije, niti će moći da se **** u mozak. Mozak nema *****, a ***** je za *******, rođeni moji! (Duletu) Šta, je hoćeš da plešeš?
LAZA: Ne, on bi da te podoji.
DAJANA: E, bato, moraš prvo da napumpaš dole, da bi nadošlo gore, pa onda da sisaš!
LAZA (Duletu): Je li, a što Zoran nije došao?
DULE: Nije mu opet dobro...
LAZA: Ma, znam, *******...
DEČAK (kod prozora): Ej, ljudi, eno tucaju se! (svi prilaze prozoru) Vidi, sve mu guzicа mokra od kiše!
SVI: Zez, dva, tri... Ne žuri, idiote! Četiri, pet, šest... Gotovo...
LAZA: E, *******! Ni popalio je nije...
DAJANA: Šta sam vam rekla?
DEČAK: Dajka, da l je svršio?
LAZA: Jeste, al bez čorbe. (Dečaku) Da l je đavo, oli su mađije, a?
Književno veče i igranka.
LUKA: Slušajte! Nemac Simon je, početkom veka, uveo i radnu terapiju, u kojoj, osim pacijenata, učestvuju i njegove moždane ćelije...
LAZA: Daj, sinko, ne lupaj gluposti, nego pređi na stvar.
LUKA: Ozbiljno vam kažem, ali dobro, kad ćale kaže, onda idemo na stvar. Ovo je književno veče našeg odeljenja, posvećeno Đuri Jakšiću...
DULE:
Pa, što ne uze neku drugu knjigu iz ormara. Već četvrti put uzimaš Đurine pesme.
LUKA: Prva će svoje pesme da čita Ksenija.
KSENIJA: Ovu pesmu sam posvetila svojoj prijateljici Zlati. (čita)
Zlato,
Ti koja si rođena Đorđević
I rodila Danijelu sa Vladom Pantićem
Zlato,
Ti koja si pobegla od mene
Ako te moje telo zanima
Nemoj da lutaš
Ja te očekujem.
LUKA: Dule Savićević!
DULE:
Oči ti uzburkano more
Na obrazu rascvetala ruža
Osmeh ti priziva zvezde
Telo tvoje vajar ne izvaja
Blistaš ozarena uz titraj violine
Nedodirnuta lepoto sveta.
LUKA: Anita!
LAZA: Upala joj mami kita!
LUKA: Hteo sam da kažem: Zlata!
LAZA: Pa i ja sam to hteo da kažem...
ZLATA: Anita,
Da li te neko pita:
Imaš li mamu i tatu?
Tvoje nežne ruke, Anita,
koja li žena miluje?
DAJANA (upada i viče na Zlatu): Zašto si mi pretresala krevet?
ZLATA: Maaarš!
DAJANA: Kradeš, mamu ti *****! (opali joj šamar)
ZLATA: Ići ćeš ti na Guberavac zbog ovoga!
DAJANA: Oću, ***** da idem, ***** ti mater lopovsku!
ZLATA (odlazeći): Oćeš, oćeš...
DAJANA: Ma, nemoj da ti bubrege odvalim... (izlazi)
DULE: Tako ti je to kad od ozbiljne žene postane ovako nešto žalosno.
LAZA (peva):
Aj, sve bih ****, samo ne bih lizo,
Jer je dupe pored pizdе blizu...
(Duletu) Nju sam prvu ovde opalio. Došla i kaže: Ajde da mi padne mrak sa očiju... Daje svima. Od milošte je zovem Dajka.
DAJANA (vraća se s kesom vode): Ovo je ako neko padne u kolaps... Šta je, loša sam riba, a? A ne znaš da sam njufer? Gde? U mozak sam njufer, tu me još niko nije ****! Hoće, ali ne može. I da znate, nikad se nije, niti će moći da se **** u mozak. Mozak nema *****, a ***** je za *******, rođeni moji! (Duletu) Šta, je hoćeš da plešeš?
LAZA: Ne, on bi da te podoji.
DAJANA: E, bato, moraš prvo da napumpaš dole, da bi nadošlo gore, pa onda da sisaš!
LAZA (Duletu): Je li, a što Zoran nije došao?
DULE: Nije mu opet dobro...
LAZA: Ma, znam, *******...
DEČAK (kod prozora): Ej, ljudi, eno tucaju se! (svi prilaze prozoru) Vidi, sve mu guzicа mokra od kiše!
SVI: Zez, dva, tri... Ne žuri, idiote! Četiri, pet, šest... Gotovo...
LAZA: E, *******! Ni popalio je nije...
DAJANA: Šta sam vam rekla?
DEČAK: Dajka, da l je svršio?
LAZA: Jeste, al bez čorbe. (Dečaku) Da l je đavo, oli su mađije, a?