da je yu izdrzala jos 50 godina ?

amerika vise stvara nego sto trosi?
grcka?
italija?
spanija?
citava zapadna evropa koja je sopstvenu proizvodnju prebacila na istok vise stvaraju?
ne bih rekla

Наравно да је СФРЈ више трошила него што је стварала. Једина изнимка од наведених држава је та што је Југославија искључена из тог кола, па се самим тим и распала. И данас би имали добар стандард да се то није десило.
 
Наравно.
BND је заправо, манипулишући кварним банкаром и контра-револуционаром Милошевићем а преко њега као "српског вожда" и са најгорим друштвеним талогом као и уз каснију помоћ богатих усташа и њихових лобиста у Конгресу САД, у 'задњи час' разбио Југославију.
Данас, разлике не би ни постојале међу младима који би сви били Југословени осим наравно национал-шовиниста / верских фанатика којих ће увек бити, али било би их неупоредиво мање него пре победе контра-револуционара на Осмој седници СКС 1987 што означавам као почетак распада Југославије.

BND je odigrala veliku i kljucnu ulogu rovareci decenijama po Jugoslaviji, ali mislim da nisu imali mnogo veze sa Milosevicem. Milosevic im
je kasnije dosao kao kec na jedanaest.
 
pa sad, mala slovenija, velika srbija..
kad izvuces jednu kariku, lanac se kida
koliko god da je karika mala

Словенија није била никаква "карика" у поређењу са Милошевићевом Србија и којој је све почело Осмом седницом СКС и "јогурт револуцијом" и укидањем аутономија Војводини и, a што је посебно било важно за напоре BND_a, Косову.
 
Није тачно јер су и САД и Британија и Русија подржавали савезну владу Анте Марковића.

sta jednopartijska drzava sa planskom privredom i drustvenim samoupravljanjem je mogla opstati nakon okoncanja hladnoig rata?
podrzavali su dok im je bilo u interesu

- - - - - - - - - -

Наравно да је СФРЈ више трошила него што је стварала. Једина изнимка од наведених држава је та што је Југославија искључена из тог кола, па се самим тим и распала. И данас би имали добар стандард да се то није десило.
planska privreda ne moze vise da trosi nego sto stvara jer nije trzisna
 
BND je odigrala veliku i kljucnu ulogu rovareci decenijama po Jugoslaviji, ali mislim da nisu imali mnogo veze sa Milosevicem. Milosevic im
je kasnije dosao kao kec na jedanaest.

Ма бре, њихов човек се као "косовски кадар" уфилтрирао, седео уз Милошевића и званично га саветовао до 1993 године, а незванично и "по потреби" и касније.
 
sta jednopartijska drzava sa planskom privredom i drustvenim samoupravljanjem je mogla opstati nakon okoncanja hladnoig rata?
podrzavali su dok im je bilo u interesu

- - - - - - - - - -


planska privreda ne moze vise da trosi nego sto stvara jer nije trzisna

Онда ствара губитке у којима се на крају и удави. Исход је исти – смрт привреде. Банкрот.
 
Онда ствара губитке у којима се на крају и удави. Исход је исти – смрт привреде. Банкрот.

planska privreda ne stvara gubitke jer joj je proizvodnja usmerena na zadovoljenje realnih potreba
moze eventualno da stvori manjak
gubitke pravi trzisna privreda stvarajuci ono sto nije potrebno
privreda je vezana za politcko-vojni sistem i "smrt" privrede u SFRJ je izazvalo okoncanje hladnog rata i nova podela uloga u svetu
 
Наравно да је СФРЈ више трошила него што је стварала. Једина изнимка од наведених држава је та што је Југославија искључена из тог кола, па се самим тим и распала. И данас би имали добар стандард да се то није десило.

Није тачно. Југославија је одлично економски стајала у време распада. Југославија се није распала попут Совјетског савеза који је практично банкротирао јер није могао даље са лакираним стаљинизмом тј Совјети су уместо да приступе реформама (како је друг Тито саветовао Брежњева) упали тенковима у Чехословачку, већ се Југославија распала због сукоба национализама а чему је узрок победа контра-револуционара на Осмој седници Савеза Комуниста Србије што је заправо била победа BND_a.
 
440px-Greece_linguistic_minorities.svg.png
 
Није тачно. Југославија је одлично економски стајала у време распада. Југославија се није распала попут Совјетског савеза који је практично банкротирао јер није могао даље са лакираним стаљинизмом тј Совјети су уместо да приступе реформама (како је друг Тито саветовао Брежњева) упали тенковима у Чехословачку, већ се Југославија распала због сукоба национализама а чему је узрок победа контра-револуционара на Осмој седници Савеза Комуниста Србије што је заправо била победа BND_a.

sta bi konkretno podrazumevale te reforme
Rusija za vreme jeljcina,rusija danas?
 
sta jednopartijska drzava sa planskom privredom i drustvenim samoupravljanjem je mogla opstati nakon okoncanja hladnoig rata?
podrzavali su dok im je bilo u interesu

Немаш појма. Реформама Анте Марковића било је обухваћено и увођење вишепартизма у Југославији.
Заправо план је био да се одрже савезни избори и да на њима победи Савез реформских снага Анте Марковића, који би највише гласоваа добио у БиХ, а требало је да га подржи Милошевић са својим СПС као и Рачанова странка, да буде та коалиција на савезном нивоу, но Милошевића је са Шешељем кренуо да ствара Велику Србију.
 
Poslednja izmena:
sta bi konkretno podrazumevale te reforme
Rusija za vreme jeljcina,rusija danas?

Не, већ да се угледају на Његову Југославију и да направе неку своју варијанту самоуправљања, а са дозвољеном малом привредом ( до 20 запослених радника, као у СФРЈ). Наравно, и да прекину да се максимално исцпрљују у унапред изгубљеној трци у наоружању, а коју Совјетски савез није могао финансијски да издржи.
У теби драгом Совјетском савезу, а за твоју информацију, ниси могао да држиш ни кафану, а камоли неки мали погон и да штанцујеш нешто. Зашто?
Па зато што су имали лакирани стаљинизам као систем. А онда су уместо самоуправљања и мале привреде добили олигархе, гашење домаће производње осим производње сировина и полупроизвода и тако даље.
 
Poslednja izmena:
planska privreda ne stvara gubitke jer joj je proizvodnja usmerena na zadovoljenje realnih potreba
moze eventualno da stvori manjak
gubitke pravi trzisna privreda stvarajuci ono sto nije potrebno
privreda je vezana za politcko-vojni sistem i "smrt" privrede u SFRJ je izazvalo okoncanje hladnog rata i nova podela uloga u svetu

Са планском привредом се завршило 1965. године, од тада имамо тржишну.
 
Немаш појма. Реформама Анте Марковића било је обухваћено и увођење вишепартизма у Југославији.
Заправо план је био да се одрже савезни избори и да на њима победи Савез реформских снага Анте Марковића, који би највише гласов адобио у БиХ, а требало је да га подржи Милошевић са својим СПС као и Рачанова странка, но Милошевића је са Шешељем кренуо да ствара Велику Србију.

to vise nije jednopartiski sistem nego visestranacje
a vidimo sta nam je ono donelo

- - - - - - - - - -

Не, већ да се угледају на Његову Југославију и да направе неку своју варијанти самоуправљања, а са дозвољеном малом привредом ( до 20 запослених радника, као у СФРЈ). Наравно, и да прекину да се максимално исцпрљују у унапред изгубљеној трци у наоружању, а коју Совјетски савез није могао финансијски да издржи.
У теби драгом Совјетском савезу, а за твоју информацију, ниси могао да држиш ни кафану, а камоли неки мали погон и да штанцујеш нешто. Зашто?
Па зато што су имали лакирани стаљинизам као систем.

Sovjetski Savez bi se raspao mnogo ranije da je krenuo tim putem

- - - - - - - - - -

Са планском привредом се завршило 1965. године, од тада имамо тржишну.

Drustveno vlasnistvo i trzisna privreda ne idu u istoj ravni
sa planskom privredom se zavrsilo 1990. uvodjenjem visestranacja i pocetkom privatizacije.
 
]planska privreda ne stvara gubitke jer joj je proizvodnja usmerena na zadovoljenje realnih potreba[/B]
moze eventualno da stvori manjak
gubitke pravi trzisna privreda stvarajuci ono sto nije potrebno
privreda je vezana za politcko-vojni sistem i "smrt" privrede u SFRJ je izazvalo okoncanje hladnog rata i nova podela uloga u svetu
Da, narocito je tako bilo sa petogodisnjim planovima ( i kod nas neko vreme) ali je SSSR za to bio genijalan.
Ko odredjuje sta su realne potrebe? Neki Staljin?
 
Да не би превише лутали, ево кратак пасус који ће вам објаснити стварни узрок распада СФРЈ:

Према тадашњој оцени Народне банке, ниједна земља дужник, у периоду 1985–1989, није имала тако велики негативан нето трансфер из кредитних односа с иностранством (НБЈ 1989: 54), односно нето одлив капитала. Тако, на пример, у периоду 1983–1989. узето је 12,8 милијарди долара кредита за рефинансирање постојећих, а од 1983. па до 1990, отплаћено је укупно 26,2 милијарде долара главнице средњорочног и дугорочног дуга. При томе, највећи део ануитета, око 70%, отплаћен је захваљујући узимању нових кредита у иностранству (финансијских, робних и кредита за рефинансирање). Најкраће речено, укупан негативан трансфер (одлив) капитала од 1981. године до октобра 1990. износио је 22,4 милијарде долара (Стојановић, 1991: 137–144). И поред огромне суме враћеног новца, дуг према иностранству остао је готово неокрњен. Југословенска комунистичка номенклатура пренебрегла је једну просту чињеницу, да узет инвестициони кредит треба да одбаци сервисирање дуга (главницу + камату) и барем минималну зараду, што у овом случају, кад се генерално посматра, није учињено. Ниску ефикасност узетих кредита погоршала је навика југословенских комуниста да се инострани кредити узимају и за градњу и опремање репрезетативних државних објеката, па је њихово сервисирање путем повећаних захватања и инфлације пребачено на целокупну привреду. То је додатно повећало трошкове производње и смањивало њену ионако ниску економску ефикасност а тиме и конкурентност.​

Економски узроци распада/разбијања СФРЈ.
 
zasto je ***** cenzurisana rec kad to nije psovka
covek ne moze ni da izrazi svoju fiziolosku potrebu bez cenzure
ako nekom kazes da je ****** ti si ga kao uvredio al opet manje nego kad mu kazes da je lopov
recimo u toj jugoslaviji za lopovluk se odgovaralo a za govnarluk i nije
sad je obrnuto
 
a sta trziste odredjuje?
jedini vodic na takozvanom slobodnom trzistu je profit
ako je do profita prodace ti i gowno upakovano u mirisljavi papir!
Ali u uredjenim drzavama i sistemima deo profita ( i to ihihihi koji procenat) ide u korist nejakih, slabih.
A sta bi inace trebalo da bude zvezda vodilja jednoj uspeshnoj privredi? Besmislena proizvodnja traktora
koji nikome ne trebaju?
 
Ali u uredjenim drzavama i sistemima deo profita ( i to ihihihi koji procenat) ide u korist nejakih, slabih.
A sta bi inace trebalo da bude zvezda vodilja jednoj uspeshnoj privredi? Besmislena proizvodnja traktora
koji nikome ne trebaju?
A tek odeca i obuca koji su izgledali kao da su izasli iz fabrike traktora. Seti se prodavnica Kluz-a ili Borova. Da ne govorim o kvalitetnom porodicnom automobili Jugo 55.
 

Back
Top