Quantcast

Da i nestali budu ljudi

adem_ks

Buduća legenda
Banovan
Poruka
33.618
jednom sam procitao neku izjavu jedne osobe da je veoma tesko baratati tacnim brojkama kada se radi o "desavanju" tokom rata. znaci uvek postoji odredjena rezeva oko broja zrtava. ipak mislim da je ovaj izvestaj koliko toliko priblizan. negde sam slusao taj spot, u kojem kaze: da ako bi jedan milion gradjana srbije pozvali odredjeni broj, time bi se sakupilo oko1.000.000 eura, sto bi bilo dovoljno da se pronajde najveci deo nestalih osoba

Da i nestali budu ljudi
Bojan Tončić


Photo: Dragan Kujundžić

Promocijom televizijskog spota Da ljudi pamte ljude, pozivom javnosti da pruži sve podatke o ljudima nestalim u ratnim sukobima, kao i predstavljanjem popisa ubijenih, stradalih i nestalih na Kosovu od 1998. do 2000, beogradski Fond za humanitarno pravo obeležio je u nedelju, u prisustvu članova porodica žrtava, Međunarodni dan nestalih

Izvršna direktorka Fonda Nataša Kandić apelovala je na srbijanske vlasti da prekinu sa pravdanjem i pozivanjem na nedostatak novca i naglasila je da država mora da obezbedi sve uslove za ekshumaniciju žrtava iz masovnih grobnica na lokacijama Košare i Blaćevci, čime bi se prekinula agonija unesrećenih porodica.

Javnost i saradnja
Nataša Kandić istakla je da je Fond imao različite vrste saradnje sa vlastima i nevladinim organizacijama. „Besprekorna je bila saradnja sa udruženjima stradalih i nestalih sa Kosova, ali smo od ministarstava odbrane i policije očekivali znatno više”, rekla je direktorka FHP.

„Da niko ne ostane samo broj, da opet budu ljudi, a ne brojevi. Ako dosad niste dali podatke o nestalima pozovite nas. Da ljudi pamte ljude”, poruka je spota FHP. Nataša Kandić je istakla da je cilj Fonda da napravi kosovsku knjigu pamćenja”. „Sada imamo samo ažuriranu bazu podataka, šaljemo poruku građanima i ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova da nam pomognu, u nadi da će biti zainteresovani. U knjizi bi bilo šest ili sedam tomova, a o svakoj žrtvi mogla bi da se pročita kratka životna priča – šta je neko bio, šta je radio i šta se sa njim dogodilo. To je jedini način da se čuva to pamćenje, da ništa ne izbledi. Do kraja sledeće godine to će biti napisano i nekoliko puta provereno. U Beogradu, Nišu, Prokuplju i Kraljevu predstavićemo sve podatke i omogućiti građanima da ih dopune ili isprave”, rekla je Nataša Kandić.

Ona je istakla da Fond ima sređene podatke o žrtvama, po opštinama, mestu stradanja, uzrastu i da je prema podacima FHP do decembra 2000. stradala i nestala 13. 421 osoba, a da se o sudbini 1886 osoba ne zna ništa. „Od ukupnog broja žrtava 10.533 su Albanci, 2238 Srbi, 126 Romi, 100 Bošnjaci,40 Crnogorci,25 Aškalije, 18 Egipćani, 13 Turci, deset Mađari, osam Goranci, četiri Makedonci, dva Bugari, dva Česi, dva Hrvati dva Rusi, dva Slovenci, jedan Rusin i jedan Slovak, a nacionalnost 294 žrtve se ne može utvrditi”, kaže se u saopštenju FHP.

Fond tvrdi da su od januara 1998. do povlačenja srpskih snaga sa Kosova u junu 19990. stradala ukupno 577 vojnika i 354 pripadnika MUP- a Srbije, od kojih 13 albanske nacionalnosti. Najviše vojnika stradalo je, saopštava Fond, na karauli Košare (76), a o sudbini 285 žrtava Fond nije uspeo ništa da sazna.


Na pitanje izveštača, Nataša Kandić je podsetila na svedočenje Dragana Karleuše, u vreme Miloševića visokog funkcionera MUP Srbije, datom pred Haškim tribunalom, koji je rekao da „ima još masovnih grobnica u Srbiji” i istakla da u jezeru Perećuac ima još posmrtnih ostataka ubijenih Albanaca iz jednog od „slučaja hladnjača”.„Najstarija žrtva je osamdesetjednogodišnja Nada Vasić koja je nestala iz svog stana u Prištini 1999, a najmlađa četvoromesečna beba Savo Mladenović koji je u junu 1999. spaljen u porodičnoj kući u Prizrenu”, rekla je Sandra Orlović, stručni saradnik FHP. Ona je rekla i da Fond traga za bilo kakvim podacima o više od 300 žrtava o kojima ništa ne zna ni Međunarodni komitet Crvenog krsta. Svi dosijei koje je sačinio Fond, rečeno je, dostupni su srodnicima i građanima zainteresovanim za sudbinu nestalih.
 

gost 191696

Elita
Poruka
16.581
citat je verna kopija originala
dio orginala
Među Srbima, Romima, Bošnjacima, Crnogoricima i drugim nealbancima, najviše je civila (1.390). Najmasovniji zločin nad srpskim civilima desio se 18.07.1998. godine u selima Retimlju/Reti i Opteruša/Opterushë (opština Orahovac/Rahovec), kada su pripadnici OVK ubili jednog a oteli 21 meštanina ovih sela. Njihova tela su 2005. godine ekshumirana iz masovne grobnice u Volujku/Vulljake, opština Klina/Klinë.

U periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine, ubijeno je ili nestalo 309 žena iz srpske, romske, bošnjačke i drugih nealbanskih etničkih zajednica. Dana 27.06.1999. godine, u selu Dojnice/Dojnicë (opština Prizren), oteto je 14 Srba, među kojima i devet žena o čijoj se sudbini ni do danas ništa ne zna.
FHP je registrovao najviše ubistava, stradanja i nestanaka Srba, Roma, Bošanjaka i drugih nealbanaca u opštini Prizren (276), Priština/Prishtinë (271), Peć/Pejë (240), Đakovica/Gjakovë (233) i Klina/Klinë (150). Najmlađa žrtva je četvoromesečna beba Sava Mladenović iz Prizrena/Prizren, koji je spaljen sa svojom majkom u njihovoj porodičnoj kući 21.09.1999. godine. Najstarija žrtva je 81-ogodišnja Nada Vasić koja je u avgustu 1999. godine nestala iz svog stana u Prištini/Prishtinë i o njenoj sudbini se ni danas ne zna ništa.
boldovati sve ili nista
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.