Quantcast

Cvetkovicev neuspeli pokusaj masovne hipnoze: Plate i standard u Srbiji STALNO RASTU!

Тихи

Zaslužan član
Poruka
114.328
Cvetković: Nismo loši, plate rastu
Izvor: Press

Beograd -- Premijer Mirko Cvetković kaže da je najnesrećniji što se u njegovom mandatu desila svetska ekonomska kriza i što Vlada nije mogla da nađe potpuno rešenje za nju




"Ova Vlada je angažovala sve naše stručne potencijale", navodi on i dodaje da "kada pogledate statistiku, mi uopšte ne stojimo toliko loše".

Cvetković dodaje da "imamo pozitivan razvoj. U prošloj godini, mnoge zemlje su imale minus. Godinu dana pre toga imali smo pad, ali manji nego većina zemalja".

"Prosečna plata nam uopšte ne pada uprkos tome što se priča. Ona čak realno raste. I to je sad jedan virtuelni svet. Kad pitate čoveka kako živi, on kaže užasno. I ja sam došao do zaključka da su u suštini i statistike i ljudi u pravu", navodi premijer.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=20&nav_id=493991

ovi bre otvoreno zayebavaju ovaj narod i podsmejavaju mu se z:D

ako Tadicu i Mirko tako treba kad su bili majmuni da vam dajju glas i treba da ih yebete u zdrav mozak :mrgreen:
 
Poslednja izmena:

Тихи

Zaslužan član
Poruka
114.328
drugo i ova prosecna plata je najobicnija prevara
prosecna plata realna u srbiji je 100 evra

kako

pa lepo zato sto u statistiku ne ulaze ovi nezaposleni vec samo zaposleni

a broj nezaposlenih je veci od broja nezaposlenih

a te nezaposlene izdrzavaju ovi zaposleni tako da realno plata u srbiji tj prihod mesecni je od 50 do 100 evra po stanovniku

srbija je najbednija zemlja u evropi
 

Тихи

Zaslužan član
Poruka
114.328
Већ дуже време на памет ми се наврзао лик друштвено-политичког аналитичара са почетка деветнаестог столећа који се звао Филип Вишњић и његова колумна ''Почетак буне на дахије''. Наиме, у то време нису постојала интернет-гласила, а ни штампа још увек не беше развијена, па су тадашњи аналитичари друштвених прилика своје виђење укупне ситуације саопштавали уз гусле. Било је и тада као и данас пуно аналитичара, који су настојали да кроз десетерац што потпуније опишу и протумаче актуелна друштвена превирања, али нико то није учинио тако подробно и свеобухватно као дотични колумниста. Колико год покушавао себе да убедим у безалтернативну европску будућност, спрам које је све о чему је говорио Вишњић давно превазиђена и непоновљива прошлост, увек ми неки нови детаљ из савременог живота дозове у свест његову колумну.

Јер иако се Србија тада налазила под турском окупацијом, а данас је слободна и демократска земља, Вишњићев опис очајног стања под Турцима делује актуелно као да је настао у сред „европске Србије“. А стање је тада било толико неподношљиво да је и самом Свевишњем прекипело, те је Србима слао небеска знамења да се дижу у борбу против окупатора и скидају крвопије с врата. Јесте да савремена наука нуди објашњење за сваку природну појаву, али то није никаква гаранција да у тим појавама не постоји и некакав натприродни смисао. Јер и тајанствени светлосни стуб који се недавно појавио на српском небу, као и земљотрес који је приближно у исто време разорио села око Краљева, не могу се објаснити само путем физичко-хемијских процеса. Између осталог и зато што неодољиво подсећају на следећи одломак из Вишњићеве колумне:

Сину муња на Часне вериге
Потресе се земља од истока
Да се Србљи на оружје дижу
Ал се Србљи дићи не смједоше

Помиње аутор и друге небеске прилике попут крвавих барјака и грома који је загрмео на Савиндан (исто се десило 1995. године када је пала Крајина), све не би ли подстакао Србе на национално буђење, борбу против окупатора и корените друштвене промене. Према Вишњићевом сведочењу целокупна стварност у земљи Србији указивала је на то да је:

Земан дошо ваља војевати
За крст часни крвцу прољевати
Сваки своје да покаје старе

Но нису то једине подударности између тадашње и садашње друштвено-политичке ситуације у Србији, па није згорег до краја се подсетити Вишњићеве старе и прилично занемарене колумне. Аутор подробно описује како су турски зулумћари на власти чинили све што су могли да економски осиромаше Србију, а саме Србе претворе у грађане другог реда. Тиме су одступали и од упутстава које им је султан Мурат оставио неколико векова раније. Наиме, пре него ће подлећи ранама задобијеним од ултранационалисте Милоша Обилића, Мурат је својим наследницима и коалиционим партнерима саветовао да глобом и зулумом не претварају рају у непослушне и опасне хајдуке. Из пребогатог освајачког искуства је знао да се освојени народ уместо зулумом лакше придобија и држи у покорности демократским уступцима. Једино тако раја Турке неће доживети као освајаче, него творце ''стабилне и просперитетне Србије''. Те Муратове владарске поуке беху забележене у ''књигама инџијелима'', које Вишњић у својој колумни цитира дословце:

Турци браћо, лале и везири,
ја умријех, вама добих царство!
Него ово мене послушајте,
да вам царство дуговјечно буде:
ви немојте раји горки бити,
веће раји врло добри буд'те;
нек је харач петнаест динари
нек је харач и тридест динари;
не износте глоба ни пореза,
не износте на рају биједа;
Не дирајте у њихове цркве,
ни у закон, нити у поштење;
не ћерајте освете на раји
што је мене Милош распорио,
то је срећа војничка дон'јела:
не може се царство задобити
на душеку све дуван пушећи;
ви немојте рају разгонити
по шумама да од вас зазире,
него паз'те рају ко синове;
тако ће вам дуго бити царство.

Вишњић, међутим, сведочи како су зулумћари чинили супротно Муратовој стратегији, па не само што су насилном приватизацијом, превеликим порезом, разним облицима тадашњег ПДВ-а растурали и пљачкали Србе, него су им прогонили и убијали неподобно свештенство, уништавали цркве, кћери одводили у хареме и на многе друге начине дирали у поштење. Додуше, недостајала је резолуција којом би се Срби извинули Турцима што су им пружали отпор и наносили губитке, а након ње и геј-парада у центру окупираног Београда, па да се помисли како између тадашње турске и данашње европске Србије нема такорећи никакве разлике.

Иако одавно нисам читао ту колумну са почетка деветнаестог века, сусрети са обичним људима и њихове исповести о свему што данас трпе да би прехранили себе и породицу, свакодневно ме подсећају на призор сиротиње раје ''која глобе давати не може, ни трпети турскога зулума''. А ради потпуне јасноће треба нагласити да су Турци рајом називали онај део Срба који је пошто-пото остајао у српству и православној вери, не желећи да изгуби свој национални и духовни идентитет у процесима турко-интеграција. Али је због тога морао да прихвати статус грађана другог реда у односу на исламизиране Србе, које су турски ментори сматрали напреднијим и као такве их награђивали положајима и привилегијама.

Решеност самог Свевишњег да преко небеских прилика подстакне српске националисте на борбу против турко-интеграционих процеса, веома је забринула дахије, те су се за помоћ обратили ''хоџама и ваизима'' да им у вези с тим протумаче ''књиге инџијеле''. Надали су се да ће у турским светим књигама наћи ефикасан начин како да неутралишу небески говор мржње и до краја униште српски национализам. После врло песимистичког пророштва ''књига инџијела'', старац Фочо узалуд покушава наговорити своје дахијске партнере да у циљу сигурних турко-интеграција послушају Муратове савете и ''удобре се раји'', подмићујући истовремено њене кнезове. Партнери то хладно одбијају, нарочито млади Фочић Мехмед-ага који стаје на чело дахијске коалиције и полази у сечу истакнутих српских националиста. Његов план денацификације је следећи:

Исјећ ћемо све српске кнезове
Све кнезове српске поглавице,
И кметове, што су за потребе,
И попове, српске учитеље,
Само луду ђецу оставити
Луду ђецу од седам година,
Пак ће оно права бити раја.

Фочићева стратегија је јасна: Србе треба лишити национално свесних и духовно изграђених предводника и ауторитета како би се незрелој и непоученој младежи ( ''лудој ђеци'' ) лакше испирао мозак у духу напредних турских вредности. Још да су се дахије могле сетити да учење турског пропишу као обавезно за седмогодишњу Српчад, да легализују марихуану и организују што више ''егзита'', ''бир-фестова'', ''фарми'', ''великих братова'', врло је вероватно да би ''луда ђеца'' кад одрасту заиста постала раја какву би највише желели.
 

Тихи

Zaslužan član
Poruka
114.328
вај сулуди чин својих коалиционих партнера старац Фочо безуспешно покушава да осујети, сматрајући га за нешто што ће самим дахијама донети пропаст. Већина надгласава старца те крећу у реализацију усвојене Фочићеве декларације о денацификацији. У сечи српских кнезова и додатном мучењу и понижавању Срба постижу огромне успехе. Како колумниста Вишњић истиче, понајвише зато што српски кнезови ''нису ради кавзи''. А они нису хтели кавгу зато што су сматрали да се са силницима мора сарађивати и преговарати, јер им се чинило да Србима једино може помоћи ''мудра'' и ''реална'' политика. Зато се с пуно поверења у душмане, одазивају њиховом позиву на преговоре, за шта се испоставља да истима добровољно носе сопствену главу на пањ. Али иако веома ефикасна, дахијска сеча кнезова је ипак запела код Карађорђа, кога нису затекли ни спаваћива ни протурски оријентисана. Верујући у себе и народ више него у обећања осведочених зулумћара, Ђорђу не пада на памет да се добровољно преда дахијском трибуналу, већ будан дочекује његове изасланике. Ту их са групом чобана зауставља у одмаклом процесу денацификације, тако што уместо они њега, обезглављује он њих. А потом се нижу догађаји који дахијама потврђују као истинито све што им је саветовао цар Мурат, а потврдио Старац Фочо: да се зулумом остварују краткорочни циљеви, који тежином својих последица самом зулумћару могу донети пропаст. Филип Вишњић то потврђује самим завршетком своје колумне:

А кад Ђорђе исијече Турке
исијече Турке зулумћаре
онда Ђорђе у градове уђе.
Што би Турак по градов'ма бјелим
што би Турак за сјече, ис'јече;
за предаје што би то предаде;
за крштења што би то искрсти.
Кад је Ђорђе Србијом завладо
и Србију крстом прекрстио
и својијем крилом закрилио
од Видина пак до воде Дрине,
од Косова те до Биограда,
'вако Ђорђе Дрини говорио:
''Дрино водо, племенита међо
Измеђ Босне и измеђ Србије!
Наскоро ће и то време доћи
када ћу ја и тебека прећи,
и честиту Босну полазити!

Значи, ослањајући се искључиво на сопствене снаге, Ђорђе је у готово немогућим условима успешно реформисао тадашње српско друштво. Али не на формалан начин, када се пуким кадровским променама једни зулумћари обично замењују другим, већ тако што је Србима вратио слободу и достојанство, а Србију поставио на своје исконске темеље. Тиме је свој народ учинио државотворним и решеним да ослободи свој целокупан етнички простор.

Иако слеп, аналитичар Вишњић је тадашње друштвено-политичке прилике сагледао истинито, јасно и целовито. Може се рећи, неупоредиво боље од садашњих колумниста, који данашње прилике сагледавају некако превише разводњено и софистицирано ( што они воле да сматрају за ''објективно'' ). Или су у најбољем случају благо критични према онима који по методама и разорним учинцима веома подсећају на предводнике некадашњих турко-интеграционаих процеса. Зато је колумна Филипа Вишњића и имала великог одјека у широким народним масама, све негде до почетка прошлог века, када су је почеле заглушивати савремене и на науци засноване анализе друштвених догађања. А у наше време се његова колумна чак потискује као ''ретроградна'' и ''митоманска'', те можемо очекивати да ће ускоро бити проглашена и за ''говор мржње''.

А да је Филип Вишњић данас жив, како би изгледао његов приказ ''европске Србије''? Да ли би у овом свету до краја замућених и изрелативизованих вредности уопште успео да се разабере, чак и када би имао очињи вид? Да ли би данас могао да напише колумну која би тако снажно одјекнула и продрмала јавност, као што је то без вида учинио пре двеста година? Јер толико се све променило у најгорем смислу те речи, да се визуелно и вербално мало шта сачувало из прошлих времена. Сам језик, пре свега, није више јасан као онај гусларски, а да се не помиње појмовна збрка услед нагомиланих речи сумњивог значења, попут ''интеграција'', ''транзиција'', ''демократизација'', „приватизација“ и слично. С обзиром на све то и много штошта друго, тешко би му пошло за руком да сажето прикаже окупацију, поготово што је и савремени Срби, чак и многи патриотски настројени, неодступно сматрају за напредну ''евро-атлантску интеграцију''.

Слудело би га и то што је сама Србија званично слободна земља, што је и власт званично српска, али и даље постоји сиротиња раја која глобе давати не може ни трпети транзиционог зулума. Као да њоме владају странци и као да у власти ни једног јединог Србина нема. А ако би се и разабрао око начина функционисања вишепартијског система, међу партијама на власти и онима у опозицији вероватно не би видео неку значајнију разлику. Можда би му и једни и други партијски лидери евентуално личили на некадашње кнезове који ''нису ради кавзи'' са српским душманима ( с тим што би се и Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић вероватно преврнули у гробу ако би их Вишњић упоредио рецимо са Тадићем и Николићем ). Попове вероватно не би ни приметио, јер се одавно не усуђују да буду ''српски учитељи'', док је сам црквени врх увелико загазио у екуменизам, те би их могао прибројати као још једну невладину организацију која ради против Србије. Можда би једино изгреде такозваних ''хулигана'' услед незадовољства поступцима властодржаца и њихових ментора, третирао као аутентичан вид отпора и савремени облик хајдуковања.

Било би му сигурно јасно да се онај некадашњи Стамбол данас зове Вашингтон, односно Брисел (упркос даноноћној пропаганди CNN-а, РТС-а и Б-92 да их прикажу као нешто друго). А слушајући рецимо Зукорлића брзо би разумео да ни савремени Стамбол, иако сенка некадашњег, ипак не престаје да се занима за ''обнову Отоманског царства'', кроз ''регионализацију Србије'', ''аутономију Санџака'' и ''независност Косова''. И када би разумео колико су нови и стари Стамбол подударни у циљевима када је Србија у питању, питао би се да ли међу данашњим Србима постоји неки Црни Ђорђе кога ''европски стандарди'' нису толико опили и успавали, те би макар кад дођу по његову главу покренуо народ у борбу ''за крст часни и слободу златну''. А од Србије направио не ''просперитетну европску'' или било какву светску, него земљу по Божијим и истинским људским стандардима.

Но, када би разборити аналитичар претпрошлог столећа све ово и сагледао како треба, те у некој виртуелној или штампаној колумни постигао исту величину и снагу као у ''Почетку буне на дахије'', сумњам да би с места покренуо било кога. Политичари на власти, у опозицији, великаши из тајкунске мреже пословања, режимски и полурежимски интелектуалци и други представници елитне мањине, којој су ''демократске промене'' донеле веће или мање привилегије, не виде разлог да се мења било шта и најрадије би да све остане како јесте. Док је понижена и осиромашена већина толико убијена да не верује у могућност било каквог истинског преврата, осим да евентуално изађе на изборе и против европејаца на власти гласа за европејце у опозицији.

Можемо се тешити ипак да се ни ондашњи Срби нису смели дићи у побуну упркос свему што су трпели, док се није појавио Црни Ђорђе да их окуражи и поведе. Али је и поред тога велико питање да ли је у наше млако и пало доба уопште могућ човек његовог калибра, довољно енергичан, срчан и окретан да зулумћаре заустави у процесима транзиције и европеизације. А неког будућег сведока догађаја надахне за колумну са истим садржајем, набојем и завршетком као код Филипа Вишњића.
 

gost 220067

Primećen član
Poruka
966
drugo i ova prosecna plata je najobicnija prevara
prosecna plata realna u srbiji je 100 evra

kako

pa lepo zato sto u statistiku ne ulaze ovi nezaposleni vec samo zaposleni

a broj nezaposlenih je veci od broja nezaposlenih

a te nezaposlene izdrzavaju ovi zaposleni tako da realno plata u srbiji tj prihod mesecni je od 50 do 100 evra po stanovniku

srbija je najbednija zemlja u evropi
care, legendo...kad ti nesto pojasnis svima postane jasnije :ok:
 

srbija024

Aktivan član
Poruka
1.169
Zvanicni podatak da je u Srbiji nezaposleno 26 posto radno sposobnog stanovnistva,a ja verujem da tu treba da se doda najmanje jos,4,5 procenata.To je katastrofa.Pa kako da nam bude bolje kad ima vise penzionera od zaposlenih,kako da penzije rastu ako ima manje zaposlenih,kako ocekuju da u drzavnu kasu udje vise para ako nema ko da te pare trosi,zacarani krug.
Srbiji je potreban "new deal"-rasterati bandu tajkuna,zatvoriti bandite,korupcionare,mafiju itd.....ali tezak je to posao....ko bi to uradio?
 

NE-ZGODAN

Poznat
Poruka
7.541
"Prosečna plata nam uopšte ne pada uprkos tome što se priča. Ona čak realno raste. I to je sad jedan virtuelni svet. Kad pitate čoveka kako živi, on kaže užasno. I ja sam došao do zaključka da su u suštini i statistike i ljudi u pravu", navodi premijer.
Kad premijer nalupa ovoliko gluposti trebalo bi ga poslati u ludaru, a ne u vladu Srbije.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.