Ћутљивост и лаконски говор

[fanstebre]

Кад је неко од малена ћутљив и тако цео живот није причљив у друштву, односно није развијао свој говорни апарат на на начин да се опширно изражава, да ли као последица тога може да се створи навика да се та особа увек лаконски изражава током разговора јер јој свака дубља прича делује сувишна нарочито око баналних ствари ?

Нпр ако нормалну особу која воли да комуницира питаш где поправља ауто и какав је тај мајстор она ће од тога да направу тему о којој може да се прича, пола сата, сат, два......а кад пиаш неку ћутљиву особу која се цео живот изражава лаконски она ће у најкраћим цртама у малтене једном одговору да ти да информацију и онда можете да пређете на другу тему и за пола сата цео живот може да вам преприча. Колико је таква навика предност, а колико је мана ?

 

[Samsonight]

Кад је неко од малена ћутљив и тако цео живот није причљив у друштву, односно није развијао свој говорни апарат на на начин да се опширно изражава, да ли као последица тога може да се створи навика да се та особа увек лаконски изражава током разговора јер јој свака дубља прича делује сувишна нарочито око баналних ствари ?

Нпр ако нормалну особу која воли да комуницира питаш где поправља ауто и какав је тај мајстор она ће од тога да направу тему о којој може да се прича, пола сата, сат, два......а кад пиаш неку ћутљиву особу која се цео живот изражава лаконски она ће у најкраћим цртама у малтене једном одговору да ти да информацију и онда можете да пређете на другу тему и за пола сата цео живот може да вам преприча. Колико је таква навика предност, а колико је мана ?

Za mene je svaki razgovor u kom treba dodatno pojašnjavanje krađa mog života. Pitaš, kažem ti, i makni se. Nije to znak moje nepismenosti i neobrazovanosti, već mi nije TOLIKO zabavno nečije prisustvo. Ne BiH da sam neuljudna, ali mi odgovara kad me se pusti na miru.

 

[Обилић]

Кад је неко од малена ћутљив и тако цео живот није причљив у друштву, односно није развијао свој говорни апарат на на начин да се опширно изражава, да ли као последица тога може да се створи навика да се та особа увек лаконски изражава током разговора јер јој свака дубља прича делује сувишна нарочито око баналних ствари ?

Нпр ако нормалну особу која воли да комуницира питаш где поправља ауто и какав је тај мајстор она ће од тога да направу тему о којој може да се прича, пола сата, сат, два......а кад пиаш неку ћутљиву особу која се цео живот изражава лаконски она ће у најкраћим цртама у малтене једном одговору да ти да информацију и онда можете да пређете на другу тему и за пола сата цео живот може да вам преприча. Колико је таква навика предност, а колико је мана ?

Има више типова "ћутљиваца".

Имам другара који мало прича, воли да саслуша,
али кад проговори тачно допуни оно што си ти пропустио у свом брбљању да кажеш.

А гледам и моје дете
ћути, не проговара.

Ја провоцирам, провоцирам - ништа.
Евентуално пусти неки глас или залаје !!!

Слушам га са другима - прича као навијен !
И онда укапирам !

Има неко страхопоштовање према мојим речима,
ја се никада не зезам,
увек сам ја у праву,
чврст сам
и пун му је куфер мога сранја.

Млади траже своје место,
а пази сад - то место је заузето, односно на том месту смо ми старији.

Тако је то Творац направио, ејбига ...

 

[Banovic Strahinja]

Кад је неко од малена ћутљив и тако цео живот није причљив у друштву, односно није развијао свој говорни апарат на на начин да се опширно изражава, да ли као последица тога може да се створи навика да се та особа увек лаконски изражава током разговора јер јој свака дубља прича делује сувишна нарочито око баналних ствари ?

Mislim da je sustina komunikacije da se prenese odredjena poruka/ideja/misao itd- tako da je pitanje koliko efektivno osoba moze da se izrazi- i takodje od samog primaoca poruke- neko voli kratk neko dugacke odgovore.
I opsirna i sazeta komunikacija ima svojih prednosti i mana- no dobra stvar je da se komunikacija moze usavrsavari, menjati, prilagodjavati.

Takodje mislim da dosta zavisi od same teme- ponekad se neki ljudi koji vrlo nevoljko razgovaraju- kad im “ubodes” temu itekako raspricaju.
Tako da ako neko zeli da promeni stil komunikacije- moze vezbom da to postigne.

 

[fanstebre]

Има више типова "ћутљиваца".

Имам другара који мало прича, воли да саслуша,
али кад проговори тачно допуни оно што си ти пропустио у свом брбљању да кажеш.

А гледам и моје дете
ћути, не проговара.

Ја провоцирам, провоцирам - ништа.
Евентуално пусти неки глас или залаје !!!

Слушам га са другима - прича као навијен !
И онда укапирам !

Има неко страхопоштовање према мојим речима,
ја се никада не зезам,
увек сам ја у праву,
чврст сам
и пун му је куфер мога сранја.

Млади траже своје место,
а пази сад - то место је заузето, односно на том месту смо ми старији.

Тако је то Творац направио, ејбига ...

Погрешно скроз....на више нивоа.

Нисам баш сигуран да Бог одобрава покорност људским ауторитетима, поштовање да али покорност тешко.....не бих да улазим у дубљи религијски контекст али ми видимо кроз историју да ниједан велики освајач или владар није постао то што јесте док се није ослободио ауторитета оца. Цар Душан и Александар Македонски нпр. Дете кад осети прејак ауторитет или изгуби (потисне) сопствену вољу или се супростави, нема треће. Ја не бих волео да ми дете живи у овом свету без сопствене воље и снаге да уради нешто сам без одобрења другога.
То је неко и моје животно искуство али и искуство људи око мене да тешко можеш да се избориш за себе на прави начин ако се на време не ослободиш ауторитета родитеља или било којих ауторитета. Што касније то ослобађање дође већа мука за дете је роно постане тамничар воље сопствених родитеља и његова лична воља се гаси или гуши, тешко се проналази у свету,, али ајде то је друга тема.

 

[Обилић]

... не бих да улазим у дубљи религијски контекст

Ма добро, ја као прави бинср полупаганин спомињем Бога и кад треба и кад не треба

али ми видимо кроз историју да ниједан велики освајач или владар није постао то што јесте док се није ослободио ауторитета оца.

Можда је тако.
Али знај да се ја увек представљам као несавршено биће, ваљда ми се чини да сам тако интересантнији ...

Тако и у мојој породици
има много несавршености па и инвалидитета.

Ејбига, ми смо само људи

 

[Обилић]

Ејбига, ми смо само људи

Ломалије, каже Бог

 

[Urwald]

Кад је неко од малена ћутљив и тако цео живот није причљив у друштву, односно није развијао свој говорни апарат на на начин да се опширно изражава, да ли као последица тога може да се створи навика да се та особа увек лаконски изражава током разговора јер јој свака дубља прича делује сувишна нарочито око баналних ствари ?

Kod nekog procenta ljudi sigurno može, suštinskio gledaš da čitaš kako bi proširio vokabular, mada fora je i u tome da dosta toga zavisi od toga šta tačno čitaš?

Нпр ако нормалну особу која воли да комуницира питаш где поправља ауто и какав је тај мајстор она ће од тога да направу тему о којој може да се прича, пола сата, сат, два......а кад пиаш неку ћутљиву особу која се цео живот изражава лаконски она ће у најкраћим цртама у малтене једном одговору да ти да информацију и онда можете да пређете на другу тему и за пола сата цео живот може да вам преприча.

Imaš ljude koji su pripovedači, a i one koji su u ulozi slušaoca. Sve se svede na to koliko dobro ili prenosiš ili primaš informacije, komunikacija je čudo samo po sebi - za dobar deo konverzacija koje sam imao sa ljudima sam ostao začuđen koliko smo se slabo razumeli.

Колико је таква навика предност, а колико је мана ?

Nije ni prednost a ni mana, jednostavno je to neka specifičnost

 

[Banovic Strahinja]

komunikacija je čudo samo po sebi - za dobar deo konverzacija koje sam imao sa ljudima sam ostao začuđen koliko smo se slabo razumeli.

Vrlo cesta situacija, redovna ovde na forumu- jedna od korisnih lekcija s foruma (koju jos uvek ucim); ponekad mi se desi da naidjem na nesto sto sam odgovorio- i shvatim da sam totalno pogresno shvatio i totalmo dao pogresan odgovor- tako da je najbitnije shvatiti sustinu razgovora.

 

[Zelena milja]

Кад је неко од малена ћутљив и тако цео живот није причљив у друштву, односно није развијао свој говорни апарат на на начин да се опширно изражава, да ли као последица тога може да се створи навика да се та особа увек лаконски изражава током разговора јер јој свака дубља прича делује сувишна нарочито око баналних ствари ?

Može ali ne mora. Kod mene je ćutljivost selektivna. Ponekad su mi teme razgovora neopisivo dosadne, bukvalno gledam da ih skratim na minimum.
A opet, zavisi i od sagovornika. Sama sebe iznenadim koliko toga imam da kažem.