Čudne navike velikana zbog kojih su njihova dela ostavila trag

[Lada]

RITUALNI MOMENTI
Za njihova dela znate, ali ne i za rituale koje su imali. Mnogi svetski geniji sprovodili su neobična ponašanja, pa su tako čudne navike velikana doprinosile tome da klize po granici između genijalnosti i poremećaja.


„Ako ima navike, ima i odvike“, glasi jedna od narodnih „mudrosti“. Ali evo jedanaestoro velikana iz sveta nauke i umetnosti koji su pružali otpor ovoj umotvorini, čineći tako svoje neobične navike pravim malim ritualima koje su izvodili neposredno pred stvaranje ili činjenje dela – umetničkih, naučnih, ili pak životnih – koja su ih upisala u istoriju.

Pitagora

Jedan od začetnika matematike i jedan od najuticajnijih filozofskih mislilaca je neke namirnice jednostavno prezirao, ponajviše pasulj. Ne samo da nije hteo da ga jede, već se plašio i da ga dotakne. Taj njegov odnos prema pasulju mu je na kraju i došao glave. Bar tako kaže legenda. Pitagora je, navodno, bežeći od neprijatelja, naišao na polje pasulja, ali umesto da se u njemu sakrije nije želeo da zagazi unutra, pa su ga neprijatelji stigli i ubili.

Ludvig van Betoven

Jedan od najvećih svetskih kompozitora je najviše voleo da stvara muziku između dva kupanja, ili nakon što bi se polio vodom. Dugo bi hodao po sobi dok je smišljao kompoziciju, a na kraju bi se polio vodom i nastavio da zapisuje note.

 

[Lada]

Onore de Balzak

Mnogi ljudi ne mogu da zamisle dan bez nekoliko šoljica kafe. A čuveni francuski književnik je navodno pio oko 50 šoljica dnevno. Jednom je rekao da je radio 48 sati uz samo tri sata sna, pa je jasno da mu je kafa pomagala da ostane budan.

Igor Stravinski

Čuveni ruski kompozitor, najpoznatiji po baletu „Žar-ptica“, imao je običaj da svakog jutra 15 minuta dubi na glavi. To je radio kako bi „razbistrio misli“.

Leonardo da Vinči

Da Vinči nije bio ljubitelj spavanja. Ovaj renesansni umetnik, izumitelj i naučnik je, da bi postigao sve što je planirao, rešio da se odrekne uobičajenih nekoliko sati spavanja. Umesto toga, on bi 24 sata proveo budan, pa nakratko dremnuo, pa opet ceo dan bio aktivan.

Nikola Tesla

Srpski naučnik i izumitelj je važio za veoma neobičnu ličnost. I on nije mnogo spavao, svega dva sata dnevno, ali to nije najneobičnija stvar koju je radio. Pre nego što bi legao u krevet, on bi 100 puta stisnuo prste na nogama, jer je verovao da će to da mu poboljša rad moždanih ćelija. Takođe, voleo je golubove, ali nije imao simpatije prema nakitu i gojaznim ženama.

 

[Lada]

Albert Ajnštajn

Ajnštajn je oduvek bio ekscentričan. Nije voleo berberine, pa je puštao kosu da mu raste. Nije nosio čarape, jer ih je smatrao nepotrebnim.

Fridrih Niče

Jedan od najuticajnijih evropskih filozofa je sve svoje knjige pisao stojećki i kritikovao je sve druge koji to nisu radili. Jednom je Gistava Flobera nazvao „nihilistom“ jer se odmarao dok je Niče pisao. Inače, i Virdžinija Vulf i Luis Kerol su takođe voleli da pišu knjige stojećki.

 

[Lada]

Čarls Dikens

Dikens je bio poznat kao perfekcionista, ali je moguće i da je imao opsesivno-kompulsivni poremećaj. On je mrzeo kada mu kosa ne bi bila savršeno očešljana i kada bi mu štrčala makar i jedna dlaka na glavi. Zato bi se opsesivno češljao nekoliko puta dnevno. Na svom radnom stolu je voleo da uvek ima malu vazu sa cvećem, nož, papire i bronzanu statuu dve debele žabe sa mačevima.

Džejn Ostin

Engleska književnica je mrzela kada bi neki radoznalac poželeo da proviri u spise za njene nove knjige pre nego što ih ona završi. Zato namerno nije podmazivala vrata svoje sobe kako bi mogla da čuje da li neko pokušava da uđe.

Izvori: Nedeljnik.rs, B92.net

Priredio: Velibor Mihić

 

[Lada]

Dnevna rutina Stivena Kinga
Neko je pravilo da se pisci, kada se jednom odluče za određeni skup pravila, njih i pridržavaju sa posebnom strogošću. Hiper-produktivni Stiven King kaže:

„Rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja. Da li idete u krevet na drugačiji način svake noći? Verovatno ne.“

Dakle, kako izgleda Kingova rutina?

„Postoje izvesne stvari koje uradim ako sednem da pišem. Popijem čašu vode ili šolju čaja. Postoji određeno vreme kada sednem, od 8:00 do 8:30, negde u tih pola sata svakog jutra. Popijem svoju vitaminsku pilulu i pustim svoju muziku, sednem na isto mesto, a sve novine su raspoređene na ista mesta. Kumulativna svrha obavljanja ovih stvari, na isti način, svaki dan, izgleda da je način da se kaže umu, uskoro ćeš sanjati.“

 

[Lada]

Haruki Murakami i njegova dnevna rutina
Savremenik Kinga, Haruki Murakami, uključuje u svoj radni dan trčanje, hobi koji čini centralni deo u njegovoj filozofiji pisanja. U skladu sa tim, Murakami se pridržava sportskog rasporeda pisanja i rutine.

Haruki Murakami

„Kada sam raspoložen za pisanje romana, ustajem u 4:00 ujutru i radim pet do šest sati. U popodnevnim satima, ja trčim 10 kilometara ili plivam 1500 matara (ili i jedno i drugo), zatim malo čitam i slušam muziku. Idem u krevet u 9:00 časova. Držim se ove rutine svaki dan bez varijacija. Ponavljanje samo po sebi postaje važna stvar. To je oblik hipnoze. Ja hipnotišem sebe da doprem do dubljeg stanja uma. Ali da bi se takvo ponavljanje održalo dugo, šest meseci do godinu dana, potrebna je velika količina mentalne i fizičke snage. U tom smislu, pisanje dugačkog romana je kao trening preživljavanja. Fizička snaga je isto tako potrebna kao i umetnička osetljivost.“

 

[Lada]

Navike pisaca često su nezdrave ili neodmerene. Simon De Bovoar o francuskom piscu Žanu Ženeu kaže:

„troši oko 12 sati dnevno šest meseci kada radi na nečemu, a kada završi može sebi dopustiti šest meseci nerada.“

Zatim, tu su oni pisci koji se oslanjaju na veoma nezdrave, čak i opasne navike koje ih pokreću tokom njihovog radnog dana. Nisu samo Vilijam Barouz i Hanter Tompson pisali pod uticajem određenih supstanci, nego je to činio i naizgled konzervativni Vistan Hju Odn, koji je gutao amfetamine svako jutro dvadeset godina. Odn je nazvao amfetamin naviku „uređajem za uštedu rada u mentalnoj kuhinji“, ali je dodao da su ovi „mehanizmi veoma grubi, razorni, skloni da povrede kuvara.“

Piše: Elize Kolet

 

[Lada]

Naporna rutina Franca Kafke
Ne mogu se svi pisci pridržavati disciplinovanog načina života i rada, kao što to radi Haruki Murakami. Naročito ne oni koji svoje budne sate predaju drugim dnevnim poslovima koji ih obično ne ispunjavaju. Slučaj pisca zarobljenog u takvoj situaciji je Franc Kafka koji se držao rutine koja bi onesposobila mnoge. Kafka je očajavao zbog svojih dvanaestosatnih smena koje mu nisu ostavljale vreme za pisanje.

Dve godine kasnije, unapređen na poziciju glavnog referenta u slučaju nesreće u Zavodu za zdravstveno osiguranje radnika, on je radio u smeni od 8:30 do 14:30. I šta onda?

Franc Kafka
Ručak do 15:30, pa spavanje do 19:30, zatim vežbe, a zatim porodična večera. Pisanje pisama i dnevnika oduzimalo mu je najmanje jedan sat dnevno, a češće i dva, kako i sam kaže „u zavisnosti od mojih snaga, sklonosti i sreće, do jedan, dva, ili tri sata, nekad čak i do šest ujutro, zatim svaki napor koji se može zamisliti da odem u krevet“, pošto se na mahove odmarao pre ponovnog odlaska u kancelariju. Ova rutina ga je stavljala na ivicu kolapsa.

Možda je mogao da izabere zdraviju dnevnu rutinu? Kada mu je to predložila njegova verenica, Kafka je odgovorio:

„Ovaj način je jedini mogući, ako ne mogu da ga podnesem, utoliko gore, ali ću ga podneti nekako.“

I tako je uradio, do svoje prerane smrti od tuberkuloze.

 

[Sojka ptica]

Dnevna rutina Stivena Kinga
Neko je pravilo da se pisci, kada se jednom odluče za određeni skup pravila, njih i pridržavaju sa posebnom strogošću. Hiper-produktivni Stiven King kaže:



Dakle, kako izgleda Kingova rutina?

Davno sam negde procitala da pre spavanja proverava ispod kreveta, da se slucajno ne krije neko jezivo stvorenje iz njegovih romana.

 

[Lada]

Mihajlo Pupin (1854-1935)



Pupin je jedan od onih velikih ljudi sa veoma zanimljivim životom, koji ima dramski obrt, od čuvara goveda iz sela Idvora u Banatu do svetski priznatog naučnika i profesora. Da bi postao to što je postao radio je uporno i naporno. Posle neredovnog i isprekidanog školovanja u Srbiji i Češkoj, sa nekoliko dolara u džepu napušta Evropu i odlazi u Njujork. Uspeva da savlada engleski, a zatim i latinski i grčki koji su bili potrebni za prijemne ispite i upisuje se na Univerzitet Kolumbija. Sve vreme studiranja je radio teške fizičke poslove i davao časove drugim studentima da bi preživeo.

Foto: Profimedia
Po završetku studija dobija američko državljanstvo i stipendiju na Kembridžu u Engleskoj. Posle toga dolazi u Berlin gde i doktorira. Nakon doktorata njegova karijera ide samo uzlaznom putanjom. 1889. godine postaje profesor na Kolumbiji i tu ostaje narednih 40 godina.





U svojoj dugoj karijeri objavio je oko 70 naučnih članaka i patentirao 34 patenta. Dao je veliki doprinos u oblastima višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije i elektrotehnike. Njegovo najvažnije otkriće su Pupinovi kalemovi, kojima je rešio problem prenosa telefonskog signala na velike udaljenosti.



Pored toga, usavršio je način snimanja rendgenskim zracima koji se i danas upotrebljava, a pronašao je i električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola koji je našao primenu u radio-vezama.



Bogatu Pupinovu karijeru krase mnoga priznanja i nagrade koje je dobio. Bio je počasni doktor na 16 univerziteta, odlikovan je Edisonovom medaljom, nosilac je brojnih medalja, a 1958. je ustanovljeno odličje Medalja Mihajla Pupina koja se dodjeljuje za doprinos nacionalnim interesima SAD-a.



Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoju autobiografiju "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio je i Pulicerovu nagradu 1924. godine. Iz autobiografije se vidi da Srbiju nikada nije zaboravio. Bio je jedan od osnivača Srpskog narodnog saveza u Americi.

 

[Lada]

Marsel Prust sam sebe je zatvarao u spavaću sobu obloženu plutom, kako bi neutralisao zvuke bučnog pariskog života.Poslednje tri godine života spavao
bi danju a pisao noću, imao samo jedan obrok dnevno i insistirao na besprekornoj čistoći sobe u kojoj je boravio. Oni koji su ga poznavali tvrdili su da je ličio na
kakvog pustinjaka koji nije planirao da napusti svoju pećinu.

 

[Lada]

Kada je 1818. godine izašao prvi „Rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića, u njemu je bilo 26 270 reči. Među njima su se našli i nazivi muških i ženskih polnih organa, zbog čega je Vuk bio izložen mnogim kritikama. Kada ga je jedna gospođa kritikovala zbog mnogo psovki u Rječniku i navela kao primer baš te reči, Vuk joj je odgovorio: „Od 26 000 reči, ti se ženo uhvati baš za kur*c!“

 

[Lada]

Peter Askarti je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Međutim, kupaca romana uopšte nije bilo i neprekidno je razmišljao šta da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige. Sinula mu je ideja i dao je oglas veoma zanimljivog sadržaja. U novinama je pisalo: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana „Ljubav je pobedila“ koji je napisao Peter Askarti. Roman je ubrzo rasprodat.

 

[Lada]

Godine 1833. Petar II Petrović Njegoš primljen je u dvor ruskog cara Nikolaja u Petrogradu. Kada je ruski car ugledao visokog, kršnog i mladog crnogorskog monaha, iznenađen, a i sam visok, on tada reče Njegošu: „Pa vi ste viši od mene!“ Njegoš mu na to odgovori sledećim riječima: „Samo je Gospod Bog viši od ruskog cara!“ Zahvaljujući Njegoševoj snalažljivosti i dosetljivosti, Crna Gora je kasnije u mnogome uživala čast ruskih privilegija.

 

[Lada]

Лорд Бајрон (1788—1824) је био толико фасциниран литерарним ликом Лукреције Борџије (1480—1519) да је у Милану, приликом разгледања њених љубавних писама, украо плаву локну њене косе која се чувала уз писма.

 

[Lada]

Емил Зола је 1886. објавио роман Ремек-дело чији главни јунак,
неуспешни сликар Клод де Лантилије, на крају извршава самоубиство.
Објављивање романа допринело је крају пишчевог дугог пријатељства са
импресионистима Полом Сезаном и Клодом Монеом који су сматрали да
промашени сликар из Золиног романа превише подсећа на њих.

 

[Lada]

Engleski istoričar Tomas Mekoli (1800-1859) imao je neverovatnu
moć zapažanja i još neverovatnije pamćenje. Bio mu je dovoljan samo jedan

pogled pa da shvati sadržinu cele stranice u knjizi, a kad bi pročitao

prvo poglavlje zapamtio bi ga od prve do poslednje reči. Jednom je Mekoli

za opkladu za jednu noć naučio napamet ceo Miltonov “Izgubljeni raj”.

 

[Lada]

Knjiga čiji je sadržaj najsažetiji bez sumnje je delo Amerikanca Marka Lemona

pod naslovom “Savet onima koji žele da se žene”.

Tekst čini samo jedna reč “Don’t” koja može da se prevede kao “Nemojte”

 

[Lada]

Henri Dardžer (Henry Darger) rođen je u Čikagu, 2. aprila 1892. godine. Nije imao ono što bi se moglo nazvati srećnim detinjstvom: izgubio je majku sa četiri, a oca sa osam godina i već tada je institucionalizovan sa dijagnozom “samozlostavljanja”, što je u ono vreme bio eufemizam za samozadovoljavanje. Trpeo je maltretiranje, uvrede, nipodaštavanja od nadležnih u ustanovama i kada je napokon uspeo da pobegne iz svojevrsnog mučilišta tog doba, spoljni svet nije imao mnogo toga da mu ponudi. Radio je kao čistač veći deo svog života i nikome oko sebe, baš nijednom, nije zapao u oči, osim možda zbog čudne navike da skuplja stare novine i časopise po parku.

Ipak, trebalo bi da znate da je Henri Dardžer bio jedan od najfascinantnijih pisaca i umetnika 20. veka.

Uprkos svom naizgled ispraznom životu, Dardžer se, bez ičijeg znanja, bavio pisanjem i slikanjem, a takođe je i pokrenuo akciju za zaštitu dece bez roditelja. Iako je posvećenost umetnosti svakako pohvalna osobina, pogotovo za čoveka koji je bio relativno neobrazovan, ništa od ovoga ne svedoči po sebi o Henrijevoj genijalnosti dok se ne pogleda bliže njegov opus.

 

[Lada]

Ernest Hemingvej je detinjstvo proveo obučen kao devojčica.

Njegova majka je žarko želela da ima dve devojčice-bliznakinje,

pa je njega oblačila identično kao i njegovu sestru . Svi oko njega

su mislili da je devojčica .Inače , njegova sestra je od njega bila

starija 18 meseci.

 

[Lada]

Dikensov hobi bio je hipnoza. On je redovno pokušavao da svoju suprugu izleči od insomnije.

 

[Lada]

Vezano je za ime slavnog Betovena koji je najbolje note komponovao uz pomoć šolje kafe pripremljene od tačno 60 samlevenih zrna

 

[Lada]

Čudnu naviku imao je i nemački pesnik Fridrih Šiler kome je za pisanje bio neophodan miris trulih jabuka (?), zatvorenih u fioci radnog stola.

 

[Lada]

Autor više od 400 detektivskih romana i tvorac lika inspektora Megrea, Žorž Simenon inspiraciju je, navodno, tražio u naručjima brojnih žena. Procenjuje se da je njegov spisak "inspiracija" dug nekoliko hiljada...

 

[Lada]

Nikola Tesla. Po rečima autora, veliki naučnik radio je svakodnevno od podne do ponoći, a tačno u 20.00 silazio je na večeru u hotelu "Valdorf Astorija", u kome je živeo godinama. Među mnogim Teslinim osobenostima nalazi se i ona da nije počinjao sa obrokom dok ne izračuna zapreminu onoga što je na tanjiru.