Čudne i zanimljive stvari vezane za kišu

[Sensei]

Najmanje kišovito mesto na zemlji nije u pustinji

Možda je prekriven ledom, ali Antarktik godišnje padne samo 16,5 cm kiše ili snega, što ga čini kontinentom sa do sada najmanje kiše. Na drugom kraju spektra, Lloro, Kolumbija, apsorbuje više od 1.270 cm padavina godišnje. U poređenju sa tim, Severna Amerika je relativno suva, godišnje sakuplja 650 inča kiše.

 

[Sensei]

Kiša ne čini zemlju uvek mokrom

Na suvim, vrućim mestima kiša ponekad isparava pre nego što udari o tlo. Ekolog Edvard Abbei opisuje „fantomsku kišu“ na ovaj način: „Vidite kišne zavese kako se vise na nebu dok živa bića venu dole zbog nedostatka vode. Mučenje mučenjem, nada bez ispunjenja. Tada se oblaci razilaze u ništavilo “.

Ovo se naziva virga i češće se viđa u vrućoj i suvoj klimi.

 

[Sensei]

Nisu sve kišne kapi od vode

Na Veneri i ostalim mesecima i planetama kiša se pravi od sumporne kiseline ili metana. Još čudnije: Na planeti udaljenoj 5.000 svetlosnih godina, naučnici su pronašli kišne kapi napravljene od gvožđa, a ne od vode.

 

[Sensei]

Postoji naučno dokazan način da manje pokisnete

Trcati! Kao što objašnjava Henri Reich, mozak koji stoji iza jutub kanala MinutePhisics, što brže izađete iz kiše, bićete suvlji, bez obzira na dodatne kišne kapi na koje naletite.

 

[Sensei]

Oblik i boja oblaka mogu vam pomoći da predvidite kišu

Uopšteno govoreći, ako vidite kumulonimbusni oblak (visok, podbuhli oblak koji izgleda ravno na vrhu) ili oblak nimbostratusa (ravni sivi oblak na niskom nivou), možete biti prilično sigurni da će padati kiša u roku od 24 sata.

 

[Sensei]

Postoji razlog zašto volite miris kiše

Voda ne miriše ni na šta, pa zašto kiša stvara prijatnu aromu nakon pada? To je zbog molekula, nazvanog geosmin, stvorenog od bakterija koje obitavaju u tlu. Kada kiša padne, stvara vazdušne džepove koji sadrže male količine geosmina. Kiša zarobljava, a zatim oslobađa ove vazdušne džepove, rasipajući geosmin u vazduh. Miris kiše čak ima i ime: „Petrikor“ (od Grčke reči petra (πέτρα), „kamen”, and ichor (ἰχώρ), tečnost koja je tekla venama grčkih Bogova, umesto krvi.)

 

[Sensei]

Kiša je novac

U afričkoj državi Bocvana valuta je bocvana pula. Reč „pula“ takođe znači i „kiša“, a njena upotreba kao naziv primarne valute pokazuje koliko su kiše retke i dragocene u ovoj subsaharskoj zemlji.

 

[Sensei]

Globalno prosečne godišnje padavine na kopnu iznose 715 mm, ali na celoj Zemljanoj kugli su mnogo veće na 990 mm.

 

[Sensei]

Svake sekunde otprilike 16 miliona tona vode isparava sa površine Zemlje.

Ovih 16 miliona tona vode ista je količina kišnih kapi koja svake sekunde pada na Zemlju. Voda se kontinuirano kreće u uravnoteženom ciklusu na osnovu zapremine.

 

[Sensei]

Kapljice kiše sadrže rastvoreni azot koji dolazi iz vazduha

Ovo besplatno i prirodno đubrivo čini travu posle padavina zelenijom.

 

[Sensei]

Fenomen Yoro Kiša riba

U okolini malog grada Yoro u Hondurasu, svake godine pada "riblja kiša" koja se dešava u početku kišnog perioda negde u maju - julu. Nije poznato kada je ova pojava započela - prvi izveštaji su iz sredine 19. veka, kada je ovde došao prvi misionar otac Subirana.

 

[Sensei]

Krvava kiša ili crvena kiša

je pojava kod koje se opaža kao da krv pada sa neba u obliku kiše. Slučajevi su zabeleženi od Homerove Ilijade, sastavljene otprilike 8. veka pre nove ere, i široko su rašireni. Pre 17. veka opšte je verovalo da je kiša zapravo krv. Sada postoji naučni konsenzus da su fenomen krvave kiše uzrokovane vazdušnim sporama zelenih mikroalgi Trentepohlia annulata. Takođe je prijavljena žuta, zelena i crna kiša.

 

[Sensei]

Danas je moguće napraviti veštačku kišu

Čestice suvog leda bačene iz aviona direktno u kumulusni oblak. U oblaku, ugljen-dioksid je obavijen vodom i pada kao snežna pahuljica, zagrevajući se na putu i pretvarajući se u kišu. Tako se možemo boriti sa sušom ili da rasteramo oblake.

 

[Lada]

Danas je moguće napraviti veštačku kišu

Čestice suvog leda bačene iz aviona direktno u kumulusni oblak. U oblaku, ugljen-dioksid je obavijen vodom i pada kao snežna pahuljica, zagrevajući se na putu i pretvarajući se u kišu. Tako se možemo boriti sa sušom ili da rasteramo oblake.

Pogledajte prilog 969725

Super temilica

 

[Leonie Li]

Najkišovitije mesto u Evropi je Crkvice u Crnoj Gori.

 

[Lada]

Neobičan meteorološki fenomen. Kada ribe, žabe, pauci i novčići padaju sa neba...​

Oduvek sam volela enciklopedije, često listala atlas, i od kada znam za sebe veliki sam zaljubljenik u prirodu. Prirodni fenomeni su posebna oblast koja me interesuje. Već sam pisala o načinu na koji pesak formira pustinjsku ružu i dinama koje pevaju. Ovoga puta ću vam predočiti još jednu zanimljivu pojavu, kišu životinja i predmeta, pomalo jeziv prirodni fenomen koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

 

[Lada]

Kiša životinja​

Kiša životinja je zabeležena tokom istorije u mnogim zemljama. Ovaj redak meteorološki fenomen je oduvek izazivao čuđenje kod ljudi, čak i danas, kada se dosta zna o ovoj pojavi.

 

[Lada]

Kišu životinja uglavnom čine vodena bića, mahom ribe i žabe. U bližoj istoriji ova kiša je zabeležena u Etiopiji i Indiji, ali je najčešća pojava u Hondurasu. Zapravo, u Hondurasu lluvia de peces (kiša riba), poznata i kao aguacero de pescado, je redovan godišnji fenomen. Svakog maja ili juna, jednom ili dva puta godišnje, oblast Joro nakon jakog pljuska i oluje, zapljusne i kiša malih srebrnih riba. Za stanovnike grada Joro ovaj događaj je prava radost, iz kog razloga od 1998. godine organizuju Festival ribljeg pljuska (Festival de Lluvia de Peces).

Kiša žaba zabeležena je prvi put 209. godine pre nove ere u Grčkoj, a zatim 1345. godine u Alzasu u Fransuskoj. U engleskom gradu Vusteru sa neba su padale jestive školjke, dok je u XIX veku u ovoj zemlji zabeležna i kiša meduza. U Luizijani je 2007. godine padala kiša crva.

 

[Lada]

Jedna od najjezivijih kiša koja je ikada padala je kiša paukova. Ova fotografija paukova koji padaju sa neba nastala je 6. aprila 2007. godine u provinciji Salta u Argentini. Kiša paukova je zabeležena i u Brazilu i u Australiji. Jedno od objašnjenja ovog fenomena je takozvana tehnika disperzije kojom se paukovi služe kako bi promenili svoju lokaciju. Naime, oni svoje niti koriste kao padobran da uhvate vetar, pa tako nošeni vetrom stvaraju utisak kiše.

 

[Lada]

Kiša predmeta, stvari, objekata​

Zabeleženo je više slučajeva kada su raznorani predmeti padali sa neba. Tako je na primer jedno špansko selo zahvatila kiša pšenice, u Nemačkoj su padale grane, dok je u Švajcarskoj padalo donje rublje.

Najinteresantniji slučaj dogodio se 1940. godine u selu Mešećari u tadašnjoj Gorkovskoj oblasti (danas Nižnjenovgorodska oblast) Sovjetskog saveza, kada su sa neba počele da padaju srebrne kovanice koje potiču iz XVI veka. Srećni i radosni učenici su sakupili oko 1.000 srebrnjaka.

 

[Lada]

Naučno objašnjenje​

Iako ne postoje konkretni dokazi, najlogičnija i najprihvatljivija teorija je da je ovu pojavu uzrokuju jaki vetrovi, oluje, tornada i pijavice, koji pokupe sitne životinje ili objekte i podižu ih u više slojeve troposfere, te nakon izvesnog isti padnu na zemlju u vidu ove neobične kiše.

Priroda ne prestaje da nas iznenaduje svojim fenomenima i podseća nas da živimo na jedinstvenoj planeti, iako često na to zaboravljamo.

Nadam se da vam se svideo moj mali osvrt na ovu zanimljivu temu.

 

[Lada]

Još jedna jesen je ušetala u naše živote, tiho i jedva primetno. Jesen nas uvek asocira na opalo, žuto lišće i kišu koja često ume da pada danima. Uživajte u jeseni i zanimljivim činjenicama o kiši, koja je obavezna propratna pojava ovog godišnjeg doba

– Kišni oblaci se nalaze na minimalnoj visini od 1,200 metara.

 

[Lada]

– Prosečna brzina kapi kiše je oko osam do deset kilometara po času. Ipak, njihova konačna brzina zavisi od vetra i stanja u atmosferi.

 

[Lada]

– Rosulja je naziv za kišu čiji obim nije veći od pola milimetra.

 

[Lada]

– Svima nama je poznato da postoji ples koji se izvodi u čast kiši. Stari Egipćani i Indijanci su često izvodili taj ples kako bi, zapravo, dozvali kišu. I dan-danas je u indijanskim rezervatima SAD običaj da se jednom godišnje izvede ritualni Ples kiši.