Протојереј Михаило Олекса Када сам као дете одрастао у Пенсилванији са деком и баком, досељеницима из Европе, никада нисам чуо ништа о православним Ескимима, Индијанцима или Алеутима на Аљасци.
Док сам био на колеџу, посетио сам академију Светог Владимира у Њујорку и сусрео се са студентом који је имао карту Аљаске на свом зиду са обележеним православним парохијама и именима сваког од свештеника староседелаца са Аљаске. "Шта је то?", запитао сам. "Ово су наше православне цркве које су, сигурно знаш, некада припадала Руском царству". Једва сам се присетио да су руски истраживачи први открили и уцртали Аљаску и да је она означена као део Руске царевине све до 1867. године. Тада сам одлучио да ћу једнога дана посетити то чудесно место где су Православље пригрлили староседеоци америчког континента.
Три године касније на Академији Св. Владимира стигло је писмо којим се позива један од студената да проведе лето у неком од алеутских села на острву Кодијак. То је било оно лето када је требало да буде канонизован први православни светитељ у Америци - Свети Герман Аљаски и ја сам жарко желео да одем. Али нисам знао ништа о месту па, чак, ни о животу овог светитеља. Имао сам још много да учим!
Када сам "пљуснувши" на површину Пацифика у понтонском авиону приспео у село, открио сам да свака породица у том месту има своју особиту причу о оцу Герману који је 1793. године напустио манастир Валаам на језеру Ладога у Руској Финској и стигао у Америку 24. септембра 1794. године са деветоро своје монашке сабраће. Њих је позвао да служе у Америци Григорије Шељиков, оснивач руско-америчке компаније, која је трговала крзном и већ око седамдесетак година имала монопол у овом послу на територији Аљаске. Сибирски граничари су се запутили у Нови Свет већ око 1650. године, али је права "крзнена грозница" започела после Витус Беринговог путовања 1741. путовања током којег су стотине авантуриста из северне Азије превеслале до Аљаске у великим кожним чамцима. Они су трговали са алеутским народима на 1500 километара дугачком ланцу острва која повезују Америку и Камчатку доносећи на стотине вредних сирових кожа које су даље упућиване на кинеско тржиште. Неки су се коначно настанили на алеутским острвима женећи се тамошњим женама. Ови сибирски трговци су први донели Православље, крстили своје жене и децу и подизали прве цркве.
Монаси пристигли из Финске затекли су прилично бедно стање. Монополска компанија је искориштавала и угњетавала Алеуте присиљавајући их да лове морске видре и шаљући стотине мушкараца да служе на удаљеним стражама, као и дуж границе са Канадом и чак до самог југа - Калифорније. Монаси су писали писма бунећи се против овог неправедног поступања са Алеутима, због чега су их званичници компаније гонили, и, штавише, држали годину дана у кућном притвору! Староседелачки народ је прибегавао монасима ради савета и заштите и хиљаде њих се крстило.
Најзад, већина монаха се вратило у Русију или умрла. Најстарији међу њима, старац Герман, да би избегао узнемиравање од стране вођа компаније, повукао се на оближње острво где је ископао себи пећину у шуми у којој се настанио попут древних египатских пустињака и попут оснивача пећина у Кијевској Лаври. Касније је прихватио децу која су услед епидемије остала сирочад, подигао им сиротиште и школу. Његов свети, побожни живот открио је Алеутима какав је живот истинског хришћанина и они су били надахнути његовом дубоком духовношћу. Он је наставио да пише захтеве владајућим ауторитетима молећи их да се оваква политика промени те је, најзад 1818. године на власт постављен нови гувернер. У последњим годинама свог живота, отац Герман је пројављивао свој чудесни дар пророковања и исцељивања и био је поштован од стране Алеута као њихов заступник и исцелитељ.
Док сам био на колеџу, посетио сам академију Светог Владимира у Њујорку и сусрео се са студентом који је имао карту Аљаске на свом зиду са обележеним православним парохијама и именима сваког од свештеника староседелаца са Аљаске. "Шта је то?", запитао сам. "Ово су наше православне цркве које су, сигурно знаш, некада припадала Руском царству". Једва сам се присетио да су руски истраживачи први открили и уцртали Аљаску и да је она означена као део Руске царевине све до 1867. године. Тада сам одлучио да ћу једнога дана посетити то чудесно место где су Православље пригрлили староседеоци америчког континента.
Три године касније на Академији Св. Владимира стигло је писмо којим се позива један од студената да проведе лето у неком од алеутских села на острву Кодијак. То је било оно лето када је требало да буде канонизован први православни светитељ у Америци - Свети Герман Аљаски и ја сам жарко желео да одем. Али нисам знао ништа о месту па, чак, ни о животу овог светитеља. Имао сам још много да учим!
Када сам "пљуснувши" на површину Пацифика у понтонском авиону приспео у село, открио сам да свака породица у том месту има своју особиту причу о оцу Герману који је 1793. године напустио манастир Валаам на језеру Ладога у Руској Финској и стигао у Америку 24. септембра 1794. године са деветоро своје монашке сабраће. Њих је позвао да служе у Америци Григорије Шељиков, оснивач руско-америчке компаније, која је трговала крзном и већ око седамдесетак година имала монопол у овом послу на територији Аљаске. Сибирски граничари су се запутили у Нови Свет већ око 1650. године, али је права "крзнена грозница" започела после Витус Беринговог путовања 1741. путовања током којег су стотине авантуриста из северне Азије превеслале до Аљаске у великим кожним чамцима. Они су трговали са алеутским народима на 1500 километара дугачком ланцу острва која повезују Америку и Камчатку доносећи на стотине вредних сирових кожа које су даље упућиване на кинеско тржиште. Неки су се коначно настанили на алеутским острвима женећи се тамошњим женама. Ови сибирски трговци су први донели Православље, крстили своје жене и децу и подизали прве цркве.
Монаси пристигли из Финске затекли су прилично бедно стање. Монополска компанија је искориштавала и угњетавала Алеуте присиљавајући их да лове морске видре и шаљући стотине мушкараца да служе на удаљеним стражама, као и дуж границе са Канадом и чак до самог југа - Калифорније. Монаси су писали писма бунећи се против овог неправедног поступања са Алеутима, због чега су их званичници компаније гонили, и, штавише, држали годину дана у кућном притвору! Староседелачки народ је прибегавао монасима ради савета и заштите и хиљаде њих се крстило.
Најзад, већина монаха се вратило у Русију или умрла. Најстарији међу њима, старац Герман, да би избегао узнемиравање од стране вођа компаније, повукао се на оближње острво где је ископао себи пећину у шуми у којој се настанио попут древних египатских пустињака и попут оснивача пећина у Кијевској Лаври. Касније је прихватио децу која су услед епидемије остала сирочад, подигао им сиротиште и школу. Његов свети, побожни живот открио је Алеутима какав је живот истинског хришћанина и они су били надахнути његовом дубоком духовношћу. Он је наставио да пише захтеве владајућим ауторитетима молећи их да се оваква политика промени те је, најзад 1818. године на власт постављен нови гувернер. У последњим годинама свог живота, отац Герман је пројављивао свој чудесни дар пророковања и исцељивања и био је поштован од стране Алеута као њихов заступник и исцелитељ.
