ČUDA U RELIGIJI I NJIHOVA (NE)PRIHVATLJIVOST

[louiskrstic]

Čuda na svakom polju našeg interesovanja postoje dok ne sagledamo način i razlog njihovog pojavljivanja. Tako je i u nauci ali i religiji.

U procesu našeg duhovnog budjenja čuda su tu da nam kažu da mi nismo gola fizička bića i da postoji nešto više od onoga što smo dotle znali i verovali. Nakon produbljenijeg razumevanja života, koje se nakupi kroz nekoliko stotina godina ili života u nižim svetovima, pojedincu počinju da blede privlačnosti dojučerašnjih "čuda." Shvata, ili bi trebalo da shvati, da duže zadržavanje svoje pažnje na čudima njega samo može zaustaviti u daljem procesu duhovne nadogradnje - približavanju Bogu.

Sledeći korak bi trebao biti traganje za nečim uzvišenijim a što je sasvim sigurno suptilnije, za šta treba uložiti malo više napora. Jednostavno, duhovni razvitak čoveka i približavanje Bogu uvek traži dovoljno napora od strane čoveka.

Podsetimo li se da je čovek načinjen po ugledu na Boga, shvatamo da je Bog čisto duhovno biće, bez oblika i forme pa smo i mi sami upravo takvi. Mi smo Njegova replika u malom - sa svim mogućim potencijalima koji trebaju biti realizovani. To znači da dalje prikivanje naše pažnje na čuda nas zaustavlja od sagledavanja i realizacije naše prave božanstvene prirode. To takodje znači da ne trebamo obraćati više pažnju na ono što dolazi izvan nas jer mi u sebi samima imamo sve kvalitete i dovoljne kvantitete koji su mnogi veći i veličanstveniji nego što smo za njih uopšte mogli i pretpostaviti.

korak koji nam predstoji je rad na ličnoj ekspanziji svesti. Svest je kvalitet i nosioc drugih kvaliteta kao što je ljubav. Sa ovima paralelno idu i duhovna sloboda ili spasenje od iluzija (kako ga znaju nazivati u pojedinim religijama).

Podizanje svesti se ne može ostvariti sa našom pažnjom rasejanom izvan nas samih niti učenja mogu doći izvan nas samih. Ona dolaze i moraju doći (na nama je da ih prepoznamo i prihvatimo) kroz nas same. To su naši nočni i budni snovi, intuicija, iskustva sa Svetlošću i Zvukom i direktna putovanja svim višim svetovima najpre u snovima a onda potpuno svesno, da bi to preraslo u direktnu projekciju u najviše svetove Boga. Završni stadijum je realizacija najviše svesti kada više nema ni putovanja ni projekcije jer od tada na dalje postojimo ili egzistiramo u toj svesti.

Molitve imaju svoje mesto i ulogu ali treba znati da same molitve ništa ne mogu učiniti ako mi ne ostvarimo potrebne napore i neophodnu unutarnju transformaciju sa naše strane. Pesme Bogu takodje imaju svoje mesto ali nas ni one ne mogu odvesti do realizacije našeg cilja.

Prihvatili mi ili ne, istina je da niko neće dobiti na poklon realizaciju životnog cilja. Zato je neophodno polako prihvatati punu odgovornost za vlastiti život na svim mogućim poljima.

Čuda, da ona postoje ali ih čovek ne uočava budući da su prava i jedina čuda u svetovima Boga izmenjena ili ekspandirana svest koji sam čovek ostvaruje. Ona spoljašna čuda pre ili kasnije postaju i moraju postati prošlost.

Čoveku je dato da jednoga dana zna Boga ali samo ekspanzijom i realizacijom najvišeg stanja svesti.

Ta najviša svest iz koje su govorili mnogi ili tačnije svi pravi duhovni velikani, iz koje je govorio i Isus, dala je i daje poruku čoveku u smislu; "Ja sam vaš put, istina i život..." Realizujte takvu svest i vi ste spašeni, bićete na dalje u najvišem Carstvu Boga gde vlada Zakon Ljubavi...

 

[Ordačni Bužap]

Uz dubok naklon za ovoliki uloženi trud da se napiše ovoliki tekst, lično i personalno, Ordačni Bužap se javlja u ime svoje preuzvišene religije mrava da kaže nekoliko reči na ovu temu. Dakle, čuda na svakom polju našeg interesovanja postoje, kao „čuda“, dok god ne shvatimo da to u stvari i nisu nikakva čuda. Ako znamo da je jedan italijanski fizičar u XVI veku uz pomoć 9 sveća i 9 ogledala gotovo precizno izračunao brzinu svetlosti (300000 km/s) onda je više nego jasno da se svaka pojava u ovom pojavnom svetu jasno definisanih oblika i boja može racionalno objasniti... i dolazimo do toga da i u nauci i u religiji ne postoje nikakva čuda.

U procesu bilo čijeg duhovnog buđenja, od bakterije i virusa do komarca, od komarca do magarca, a od magarca do dečaka i starca, svako je podsvesno duboko svestan toga da je večan i da se iza ove zavese koju vidimo krije i nešto više, a da to samo po sebi nije nikakvo čudo. Aha, dobro je i ispravno ovo postavljanje stvari na ovakav način, dakako preko stotina godina ili stotina života, bez obzira što je vreme relativna stvar, ali bilo kakvo zadržavanje na bilo kakvim „čudima“, odnosno nečemu što se ni ne događa (ukoliko izuzmemo izmenjena stanja svesti, što psiholozi ne preporučuju), nije preporučljivo za bića koja su dosegla više nivoe svesti.

Čekaj sinko, kad pre dođe do sledećeg koraka koji je, u odnosu na raniji korak - korak unazad? Pa ne može se raditi bez reda, kao da se čita Pavićev „Hazarski rečnik“. Blago čika Bužapu, sinko, ali pomešao si sve kao da kuvaš „bosanski lonac“; mislim nije loše ukoliko ciljaš na New age, ali nije dobro generalno. Duhovni razvitak čoveka ili bilo kog drugog živog stvora na putu ka približavanju bogu... hmmm, ali zaboravljaš da se pala bića, zarobljena u telu, ne mogu tako lako „vratiti bogu“.

Ne možemo se podsetiti nečega što je smišljeno da navede široke mase na „njihovo uzvišeno poreklo“, naime na pogrešnu pretpostavku da je čovek načinjen po uzoru na boga, jer nije; bliži je životinjskom carstvu, u svakom pogledu. Pomisao na to da je čovek, hipotetički, stvoren po ugledu na boga, ispunjava racionalne umove užasom, jer dobro znamo kakvi su ljudi... Pa kakav je onda taj bog, odnosno koliko je negativan i loš ako znamo koliko su loši i negativni ljudi generalno? Bog jeste čisto duhovno biće, bez oblika i forme, ali to se ne može primeniti na pripadnike životinjskog carstva koji, istini za volju, imaju duh i dušu, i umeju da povežu stvari, nekad pogrešno, nekad čak i namerno pogrešno, na štetu drugog pripadnika svoje životinjske vrste. Mi nismo nikakva „Njegova replika“, bez velikog slova N, mi smo samo ½ i tako idemo i tragamo za onom drugom polovinom, drugog pola, a u novije vreme ima i onih koji tragaju za ½ ili čak za 1/1 istog pola. Prema tome, nema tu nikakvog čuda, i nikakvih čuda, sve je jasno kao dan. Mnogo filozofiraš, sinko, a ništa ne kažeš ovolikim količinama bez reda i redosleda nabacanih reči i rečenica. Ne treba, ili ne trebaMO, pitanje je sad, pa naravno da treba da obraćamo pažnju više na sebe nego na sve oko sebe, jer sve oko nas su mentalni programi koje treba razbiti, a početi od toga da se ne obraća pažnja na to šta će reći ljudi u selu, u gradu, na poslu itd.

Pa sad opet neki novi korak - i to opet korak unazad. Kuku lele, pa kako to? Rad na ličnoj ekspanziji svesti (kao da taj neko nije ličnost, jer naglašava ono „ličnoj“), jer je svest kvalitet i „nosioc“, odnosno nosilac drugih kvaliteta kao što je ljubav, dakako ona je sekundarna, jer je svest primarna, sa čime paralelno ne mogu ići duhovna sloboda i/ili spasenje od iluzija, jer u većini nečeg takvog ni nema.

Podizanje svesti se može učiniti jedino naročitim vrstama meditacije i joge, recimo hranjenjem pranom i podizanjem kundalinija u sebi, jer tada pucaju svi mentalni programi u nama i oko nas. (Rađamo se kao slobodna bića, a društvo nas uniformiše u raznorazne programe koji nam štete...) Sve dolazi kroz nas same, preko prane i podizanja kundalinija, gde su ta iskustva sa svetlošću i zvukom samo prolazna stvar, a putovanja u „više svetove Boga“, mogu se odvijati samo u umu, pod nekim halucinogenim drogama, uz izmenjenu svest, što nije preporučljivo, a ako si mislio na više nivoe (denzitete), to je mnogo složeniji proces. I evo već dođe u „završni stadijum“ (prosto neverovatno), jer od tada pa nadalje i ubuduće „postojimo ili egzistiramo u toj svesti“. Dobra stvar ukoliko se za to koriste droge, ali ne preporučujem, jer je jako štetno i za um i za telo.

Dobro je da znaš da molitve ništa ne mogu učiniti, jer molitva je obraćanje božanskom u sebi, dakle razgovor sa samim sobom. „Pesme bogu“ nije ništa drugo do ono što „bezbožnici“ misle da će ponavljanjem nekih reči umilostiviti više sfere.

Čuda ne postoje, jer da postoje dešavala bi se ovde i sada, pred nama, a ne bi se prenosila kroz mutne priče koje ne mogu održati ni same sebe a kamoli imati ikakvu svrhu.

Čoveku nije dato ništa više nego što je dato bilo kom sisaru, baviš se posledicama a ne uzrocima: uzrok je pobuna i želja da se proba čulna spoznaja, a posledica pad u telo, odnosno materijalni svet, pa sad je problem što ne znamo kako se vratiti nazad.

Ta najviša svest iz koje su govorili mnogi ili tačnije svi pravi duhovni velikani verovatno nije raščistila neke stvari sama sa sobom čim se dogodilo da ti “velikani” donesu čitavu zbrku dijametralno suprotnih ideja i izazovu još veći haos u već postojećem haosu. Sve što je govorio bilo koji čovek, Krišna, Buda, Mitra, Isus, Muhamed... samo su ljudske reči izvučene iz procesa hodanja po ivici žileta u stanjima izmenjene svesti, i nisu nikakva siguracija onima koji bi da slede bilo koje ljudske učitelje i/ili gurue. Stoga čika Ordačni Bužap ne priznaje nijednog duhovnog učitelja i/ili gurua, niti bilo kog čoveka, jer traži prosvetljenje u sebi samome, što će ga odvesti u nirvanu; a isto to savetuje i drugima, a ne kaže da drugi moraju poslušati. Realizovanje takve svesti, kako si ti ovde opisao, nije moguće.

 

[milsu]

Па "чудом" називамо само оно што је изнад наших моћи делања или разумевања, за Бога не постоје чуда наравно, за њега је све то нормално. На пример Бог одлично зна како исцељује људе над моштима Светог Василија Острошког, док ми не знамо тачно на који начин се то догађа, па појаву називамо "чудо".

 

[Ordačni Bužap]

"Čudom" ne nazivamo (kako to kolektivno zvuči), već nazivaju ljudi koji misle da je nešto što objektivno nije iznad jeste iznad. Naravno da se niko ne isceljuje ni nad kakvim moštima, već da je u pitanju autosugestija, što nema nikakve veze sa bogom. Ako čika Bužap stavi mrave na posekotinu i oni se poigraju sa njom, pa zatvore ranu - tu nema nikakvog čuda.

 

[milsu]

Није аутосугестија. Лично сам искусио чудо на исповести, када ме је Бог својом Силом очистио од грехова које сам исповедио, и више не грешим на тај начин, или ако се и деси да погрешим као да ме нека сила опомене, те одмах схватим да сам погрешио, покајем се и исправим се. То никада не бих био способан да постигнем само својим мислима или аутосугестијом. Слава Богу. То је доказ да је Бог у нама, да нас је Бог створио, и да Бог оно што је створио, а што се искварило, може и да поправи. Са друге стране, зато сам сада опрезан и некако се плашим да исповедим грехе за које нисам сигуран да ћу успети да их се одрекнем или да желим да их се одрекнем, јер знам колика је моћ исповести, и да ми ослобађање од греха којег нисам спреман да се одрекнем може представљати још већи терет а не ослобођење.

 

[Ordačni Bužap]

Naravno da jeste. Autosugestija, blago čika Bužapu, i ništa drugo. Tkiva kod svinja i kod ljudi su jako slična, kao i krvne grupe. Pa može se i za svinjski but ilki pečenicu reći kako može da isceljuje. Slava bogu, ali pravom bogu a ne nekim pričicama o bogu koji sam sebi žrtvuje ko zna šta... i koji se bavi krvlju i tuđim telima...

 

[Eleleth]

Čuda na svakom polju našeg interesovanja postoje dok ne sagledamo način i razlog njihovog pojavljivanja. Tako je i u nauci ali i religiji.

U procesu našeg duhovnog budjenja čuda su tu da nam kažu da mi nismo gola fizička bića i da postoji nešto više od onoga što smo dotle znali i verovali. Nakon produbljenijeg razumevanja života, koje se nakupi kroz nekoliko stotina godina ili života u nižim svetovima, pojedincu počinju da blede privlačnosti dojučerašnjih "čuda." Shvata, ili bi trebalo da shvati, da duže zadržavanje svoje pažnje na čudima njega samo može zaustaviti u daljem procesu duhovne nadogradnje - približavanju Bogu.

Sledeći korak bi trebao biti traganje za nečim uzvišenijim a što je sasvim sigurno suptilnije, za šta treba uložiti malo više napora. Jednostavno, duhovni razvitak čoveka i približavanje Bogu uvek traži dovoljno napora od strane čoveka.

Podsetimo li se da je čovek načinjen po ugledu na Boga, shvatamo da je Bog čisto duhovno biće, bez oblika i forme pa smo i mi sami upravo takvi. Mi smo Njegova replika u malom - sa svim mogućim potencijalima koji trebaju biti realizovani. To znači da dalje prikivanje naše pažnje na čuda nas zaustavlja od sagledavanja i realizacije naše prave božanstvene prirode. To takodje znači da ne trebamo obraćati više pažnju na ono što dolazi izvan nas jer mi u sebi samima imamo sve kvalitete i dovoljne kvantitete koji su mnogi veći i veličanstveniji nego što smo za njih uopšte mogli i pretpostaviti.

korak koji nam predstoji je rad na ličnoj ekspanziji svesti. Svest je kvalitet i nosioc drugih kvaliteta kao što je ljubav. Sa ovima paralelno idu i duhovna sloboda ili spasenje od iluzija (kako ga znaju nazivati u pojedinim religijama).

Podizanje svesti se ne može ostvariti sa našom pažnjom rasejanom izvan nas samih niti učenja mogu doći izvan nas samih. Ona dolaze i moraju doći (na nama je da ih prepoznamo i prihvatimo) kroz nas same. To su naši nočni i budni snovi, intuicija, iskustva sa Svetlošću i Zvukom i direktna putovanja svim višim svetovima najpre u snovima a onda potpuno svesno, da bi to preraslo u direktnu projekciju u najviše svetove Boga. Završni stadijum je realizacija najviše svesti kada više nema ni putovanja ni projekcije jer od tada na dalje postojimo ili egzistiramo u toj svesti.

Molitve imaju svoje mesto i ulogu ali treba znati da same molitve ništa ne mogu učiniti ako mi ne ostvarimo potrebne napore i neophodnu unutarnju transformaciju sa naše strane. Pesme Bogu takodje imaju svoje mesto ali nas ni one ne mogu odvesti do realizacije našeg cilja.

Prihvatili mi ili ne, istina je da niko neće dobiti na poklon realizaciju životnog cilja. Zato je neophodno polako prihvatati punu odgovornost za vlastiti život na svim mogućim poljima.

Čuda, da ona postoje ali ih čovek ne uočava budući da su prava i jedina čuda u svetovima Boga izmenjena ili ekspandirana svest koji sam čovek ostvaruje. Ona spoljašna čuda pre ili kasnije postaju i moraju postati prošlost.

Čoveku je dato da jednoga dana zna Boga ali samo ekspanzijom i realizacijom najvišeg stanja svesti.

Ta najviša svest iz koje su govorili mnogi ili tačnije svi pravi duhovni velikani, iz koje je govorio i Isus, dala je i daje poruku čoveku u smislu; "Ja sam vaš put, istina i život..." Realizujte takvu svest i vi ste spašeni, bićete na dalje u najvišem Carstvu Boga gde vlada Zakon Ljubavi...

Bez žene nema spasenja jer ona diže sve resurse u vis.
Ostalo su samo teorije ...........

 

[Ordačni Bužap]

To važi dok si muškarac. A šta ćeš ako se u narednom životu rodiš kao žena?

 

[gost 94299]

Није аутосугестија. Лично сам искусио чудо на исповести, када ме је Бог својом Силом очистио од грехова које сам исповедио, и више не грешим на тај начин, или ако се и деси да погрешим као да ме нека сила опомене, те одмах схватим да сам погрешио, покајем се и исправим се. То никада не бих био способан да постигнем само својим мислима или аутосугестијом. Слава Богу. То је доказ да је Бог у нама, да нас је Бог створио, и да Бог оно што је створио, а што се искварило, може и да поправи. Са друге стране, зато сам сада опрезан и некако се плашим да исповедим грехе за које нисам сигуран да ћу успети да их се одрекнем или да желим да их се одрекнем, јер знам колика је моћ исповести, и да ми ослобађање од греха којег нисам спреман да се одрекнем може представљати још већи терет а не ослобођење.

PRAY THE LORD.

 

[milsu]

Naravno da jeste. Autosugestija, blago čika Bužapu, i ništa drugo. Tkiva kod svinja i kod ljudi su jako slična, kao i krvne grupe. Pa može se i za svinjski but ilki pečenicu reći kako može da isceljuje. Slava bogu, ali pravom bogu a ne nekim pričicama o bogu koji sam sebi žrtvuje ko zna šta... i koji se bavi krvlju i tuđim telima...

Наравно да није аутосугестија, зато што пре прве исповести нисам имао појма како изгледа исповест нити сам очекивао било шта, а био сам толико нервозан и деконцентрисан да сам једва успевао да саберем мисли и изговорим оно што желим (уствари нисам ни рекао тачно оно што сам планирао, већ као да је из мене у том тренутку испливао највећи грех, па сам онда само то исповедио), далеееко од било какве аутосугестије. Поготово што се никада нисам бавио аутосугестијом, и нисам у стању ни да испуним најобичније дневне обавезе, а камоли нешто узвишено као што је ослобођење од греха. Али ја знам, а ти не знаш, па не могу да те осуђујем што не знаш, али могу да осудим недостатак воље за сазнањем.

 

[gost 202584]

Наравно да није аутосугестија, зато што пре прве исповести нисам имао појма како изгледа исповест нити сам очекивао било шта, а био сам толико нервозан и деконцентрисан да сам једва успевао да саберем мисли и изговорим оно што желим (уствари нисам ни рекао тачно оно што сам планирао, већ као да је из мене у том тренутку испливао највећи грех, па сам онда само то исповедио), далеееко од било какве аутосугестије. Поготово што се никада нисам бавио аутосугестијом, и нисам у стању ни да испуним најобичније дневне обавезе, а камоли нешто узвишено као што је ослобођење од греха. Али ја знам, а ти не знаш, па не могу да те осуђујем што не знаш, али могу да осудим недостатак воље за сазнањем.

не осуђуј ни то, разуми.

 

[Eleleth]

To važi dok si muškarac. A šta ćeš ako se u narednom životu rodiš kao žena?

Pa ako se muškarac kroz ženu razvija onda je analogno tome i za pretpostaviti da se žena kroz muškarca....

 

[Ordačni Bužap]

Наравно да није аутосугестија, зато што пре прве исповести нисам имао појма како изгледа исповест нити сам очекивао било шта, а био сам толико нервозан и деконцентрисан да сам једва успевао да саберем мисли и изговорим оно што желим (уствари нисам ни рекао тачно оно што сам планирао, већ као да је из мене у том тренутку испливао највећи грех, па сам онда само то исповедио), далеееко од било какве аутосугестије. Поготово што се никада нисам бавио аутосугестијом, и нисам у стању ни да испуним најобичније дневне обавезе, а камоли нешто узвишено као што је ослобођење од греха. Али ја знам, а ти не знаш, па не могу да те осуђујем што не знаш, али могу да осудим недостатак воље за сазнањем.

Naravno da jeste. I ja sam sa 18 godina razmišljao tako kako ti sada razmišljaš. Šta god da napišeš, ne možeš ubediti čika Bužapa (i svakog racionalnog čoveka) da bilo čiji deo tela može da isceli/izleči bilo koga od bilo čega. Govori ti čovek koji je usled solarne joge toliko podigao svoj kundalini da se uopšte ne može razboleti. Toliko. Aham, ti znaš... zelen si sinko, da ti kaže čika Bužap, vidimo po tvojim postovima koliko znaš, kad sve sagledavaš iz ugla jedne religije... i hvališ se time što te isceljuju/izlečuju delovi nečijih tela...

не осуђуј ни то, разуми.

Ne može niko da osuđuje to što čovek koji poznaje zablude neke verske zajednice, a ne pripada joj, i što je ne upražnjava.

Pa ako se muškarac kroz ženu razvija onda je analogno tome i za pretpostaviti da se žena kroz muškarca....

Sve je jedno i jedno je sve...

 

[milsu]

Naravno da jeste. I ja sam sa 18 godina razmišljao tako kako ti sada razmišljaš. Šta god da napišeš, ne možeš ubediti čika Bužapa (i svakog racionalnog čoveka) da bilo čiji deo tela može da isceli/izleči bilo koga od bilo čega. Govori ti čovek koji je usled solarne joge toliko podigao svoj kundalini da se uopšte ne može razboleti. Toliko. Aham, ti znaš... zelen si sinko, da ti kaže čika Bužap, vidimo po tvojim postovima koliko znaš, kad sve sagledavaš iz ugla jedne religije... i hvališ se time što te isceljuju/izlečuju delovi nečijih tela...

То што говориш о некаквим деловима тела јасно показује колико знаш. Ти си можда размишљао са 18 година, али никада ниси био верник. Никада ниси био на исповести, а тврдиш да знаш боље од мене како исповест или исцељење делује. Да ли човек ждере печење, или ждере чисту енергију Сунца, опет је само ждероња у оба случаја. Ево, гледам у Сунце шест дана, и оно што могу да приметим је повећање телесне енергије. Међутим, осећај је сасвим другачији од осећаја на Литургији, не може да се пореди. На неки начин је и супротан, Сунце даје жестину, док Свети Дух на Литургији даје благост.

 

[Ordačni Bužap]

То што говориш о некаквим деловима тела јасно показује колико знаш. Ти си можда размишљао са 18 година, али никада ниси био верник. Никада ниси био на исповести, а тврдиш да знаш боље од мене како исповест или исцељење делује. Да ли човек ждере печење, или ждере чисту енергију Сунца, опет је само ждероња у оба случаја. Ево, гледам у Сунце шест дана, и оно што могу да приметим је повећање телесне енергије. Међутим, осећај је сасвим другачији од осећаја на Литургији, не може да се пореди. На неки начин је и супротан, Сунце даје жестину, док Свети Дух на Литургији даје благост.

Da, govorim kada govorim o "isceljenju". Nisam bio vernik, ali jesam išao sa babom vernicom a to što ti zoveš ispovest nije mi dobnelo nikakvo spoznanje. Za razliku od žderanja pečenja, solarna joga je duhovna hrana i ljudi koji je praktikuju nisu žderonje. Drago mi je što gledaš u Sunce, odnosno da što više ljudi upražnjava solarnu jogu, da bi se bolesti iskorenile, ali i farmakomafija dovela do propasti i bankrotstva. Naravoučenije: čika Bužap ljudima daje ispravne savete, da idu sa konja na magarca, i zato će mnogi usvojiti njegove nazore i poglede, a čika Bužapa niko ne može naterati da ide sa konja na magarca, sa boljeg na loše, da se preobrati na hrišćanstvo, recimo. Naravno da ne može da se poredi nešto što je drevna disciplina sa nečim što postoji manje od 1500 godina. Sunce daje sve, bez obzira u kojoj si religiji, jer je sungazing univerzalna stvar, a liturgija i "Sveti Duh" ne postoje izvan pravoslavlja, odnosno hrišćanstva... Aum.

 

[ljubana]

Meni se isto dogodilo čudo u Pravoslavnoj Crkvi. Pre toga nisam bila vernica u smislu kako Crkva to zapoveda. Najverovatnije, nisam ni sada. Nisam postila, nisam se pričešćivala, osim jednom i to, kako se ispostavilo, nepravilno. Možda sam pre toga bila tri puta na Liturgiji. Nisam znala ni sta je Liturgija. Ali sam znala sta su cigare. Pušila sam preko dve pakle dnevno. Onda sam jednom otišla pred neki praznik u Crkvu. Nisam tačno znala ni koji je, ali sam rešila da odem. I pozlilo mi je. Baš nekako čudno mi je pozlilo, pa sam izašla napolje. Kada sam se malo povratila, vratila sam se unutra. I opet mi je bilo loše. Tek treći put sam uspela da udjem, a da mi nepadne mrak na oči. Posle sam otišla kući. Za nekoliko dana primetila sam da ne mogu da stavim cigaru u usta. Ja sam htela da pušim, ali neka sila mi nije dala. Prestala sam da pušim. Ko god je pušač, zna da to tako nije moguće. Prvo sam se oduševila, ali kako vreme prolazi, malo me sve to zbunjuje. Ipak ja ne umem sa tim da se nosim. Ima tu još stvari.

 

[Koala Dinki Bil]

Da, govorim kada govorim o "isceljenju". Nisam bio vernik, ali jesam išao sa babom vernicom a to što ti zoveš ispovest nije mi dobnelo nikakvo spoznanje. Za razliku od žderanja pečenja, solarna joga je duhovna hrana i ljudi koji je praktikuju nisu žderonje. Drago mi je što gledaš u Sunce, odnosno da što više ljudi upražnjava solarnu jogu, da bi se bolesti iskorenile, ali i farmakomafija dovela do propasti i bankrotstva. Naravoučenije: čika Bužap ljudima daje ispravne savete, da idu sa konja na magarca, i zato će mnogi usvojiti njegove nazore i poglede, a čika Bužapa niko ne može naterati da ide sa konja na magarca, sa boljeg na loše, da se preobrati na hrišćanstvo, recimo. Naravno da ne može da se poredi nešto što je drevna disciplina sa nečim što postoji manje od 1500 godina. Sunce daje sve, bez obzira u kojoj si religiji, jer je sungazing univerzalna stvar, a liturgija i "Sveti Duh" ne postoje izvan pravoslavlja, odnosno hrišćanstva... Aum.

Pa ti se još voziš u taljugama, autobus ti je suviše moderan.

 

[Ordačni Bužap]

Pa ti se još voziš u taljugama, autobus ti je suviše moderan.

Ne, ja se vozim u cipelama. A da vidite ljudi koje se meni čudo dogodilo pre nego što sam se hranio pranom. Znači, napijem se (sad više ne pijem, dakako nikada više) i padnem na mravinjak, kad tamo vojska mrava natera me da se preobratim na njihovu preuzvišenu religiju mrava. I ja se preobratim. I oženim mravlju kraljicu. I postanem najprvi i najglavniji kralj svih mrava. I proglase me za prvosveštenika preuzvišene religije mrava. Ma Tito od svih mrava bre. Eto. I to je jedno veliko čudo. A sad kad ne pijem a hranim se pranom prolazim pored mravinjaka i osluškujem razgovore mrava. I sve ih razumem. I razumem sva bića u prirodi.

 

[ljubana]

Ne, ja se vozim u cipelama. A da vidite ljudi koje se meni čudo dogodilo pre nego što sam se hranio pranom. Znači, napijem se (sad više ne pijem, dakako nikada više) i padnem na mravinjak, kad tamo vojska mrava natera me da se preobratim na njihovu preuzvišenu religiju mrava. I ja se preobratim. I oženim mravlju kraljicu. I postanem najprvi i najglavniji kralj svih mrava. I proglase me za prvosveštenika preuzvišene religije mrava. Ma Tito od svih mrava bre. Eto. I to je jedno veliko čudo. A sad kad ne pijem a hranim se pranom prolazim pored mravinjaka i osluškujem razgovore mrava. I sve ih razumem. I razumem sva bića u prirodi.

Nije čudo što si počeo da se hraniš pranom. Nešto si strvarno morao da promeniš u životu.

 

[Ordačni Bužap]

Nije čudo što si počeo da se hraniš pranom. Nešto si strvarno morao da promeniš u životu.

Slažem se. Ali i to što sam doživeo je veće čudo nego sve što su ovi ovde naveli, mada je postavljač teme "pucao" na "čuda" iz "kruga" Eckankar-a. Znaš li kad ću sada da odem u apoteku i kupim lekove? Ili ne daj bože kod doktora. Nikada.

 

[gost 102443]

Pa ti se još voziš u taljugama, autobus ti je suviše moderan.

Sveti Duh itekako postoji izvan hrišćanstva, samo se drugačije zove.

 

[ljubana]

Slažem se. Ali i to što sam doživeo je veće čudo nego sve što su ovi ovde naveli, mada je postavljač teme "pucao" na "čuda" iz "kruga" Eckankar-a. Znaš li kad ću sada da odem u apoteku i kupim lekove? Ili ne daj bože kod doktora. Nikada.

Napisala sam ti da se i meni desilo čudo. Nisam tražila to čudo, ali se meni desilo čudo na koje ne mogu da budem ravnodušna. Tema je čudo. Meni se desilo u Pravoslavnoj Crkvi u koju idem pošto sam Pravoslane veroispovesti. Nema mesta autosugestiji, niti uobrazilji. I ja nisam verski fanatik. I ima još, ali neću o tome da pišem. U svakom slučaju, čula sam sledeće: Napravi jedan korak prema Bogu, i on će prema tebi hiljadu.

 

[louiskrstic]

Napisala sam ti da se i meni desilo čudo. Nisam tražila to čudo, ali se meni desilo čudo na koje ne mogu da budem ravnodušna. Tema je čudo. Meni se desilo u Pravoslavnoj Crkvi u koju idem pošto sam Pravoslane veroispovesti. Nema mesta autosugestiji, niti uobrazilji. I ja nisam verski fanatik. I ima još, ali neću o tome da pišem. U svakom slučaju, čula sam sledeće: Napravi jedan korak prema Bogu, i on će prema tebi hiljadu.

Ljubana,
neko reče da sam aludirao na čuda u Eckankar-u. Jesam li? Ako neko tako vidi onda je to njegovo vidjenje zbog njegovog unutarnjeg stanja svesti a ne zato što sam ja to imao na umu.
Ako će ljude čuda privlačiti religiji (koja god da je) onda će se takvi vewrnici brzo raspršiti i religije će ostati bez vernika.

Ako iko od nas misli ili veruje da je Bog naklonjen i voli samo vernike i sledbenike odredjene religije ili da pri tome isključuje ateiste, onda se takav zavarava iz njegovih ličnih razloga.
Ono što nazivamo čudima i nisu čuda već je to samo nastojanje duhovne strane da nas malo pogura napred, da nas probudi i da nas podstakne da razmišljamo kako bismo počeli svesno preduzimati odgovarajuće korake u ostvarenju pravog i jedinog "čuda" koje uopšte postoji. To jedino čudo je promenjena ili ekspandirana svest. Ova promena nikkada nije konačna i nikada nije dovoljna. Promena svesti je stalan proces i zato je najbolje ako na tome svesno radimo.

Već napisah da sunčeva energija može našem telu donositi štetne ili korisne posledice u zavisnosti od talasne dužine iste koju ćemo apsorbovati. Ona neće podići našu svest. Može menjati samo stanje našeg fizičkog tela. Prava hrana nama Dušama jeste duhovna u vidu duhovne Svetlosti i Zvuka i duhovne ljubavi. Tu sunčeva energija nikada ne može dati ono što nam treba kao što ne može nijedna druga hrana sa ovog sveta.

Pokrenuo sam ovu diskusiju ne da bih negirao nečije vidjenje čuda već da bih rekao da se nikada ne treba zaustavljati na putu sagledavanja same suštine i srži života.
"Čudo" prestajanja potrebe za cigaretama moglo je biti pruženo bilo gde u ovom svetu. Možda u sobi za spavanje, u autobusu, na koncertu ili na radnom mestu. Medjutim, suština je što je ono trebalo da se odigra baš u crkvi ili džamiji ili sinagogi... Zašto? Iz dva razloga. Prvi je i mnogo važniji što će sa time osoba početi da razmišlja na drugačiji način. Da razmišlja o Bogu i svojim srodstvom sa Njim. O samoj suštini i smislu života. Da razmišlja o svrsi svog postojanja. Da se to dogodilo na ulici tada bismo pomislili da sa nama nešto zdravstveno nije u redu i ne bismo dobili duhovni podsticaj koji je primarni... (Naravno, neka drugi slobodno imaju drugačiji stav.) Drugi je razlog, bar u ovom slučaju, što pušenje nije samo zdravstveni i finansijski problem, već je pre svega duhovni problem. Pušenje, kao i mnoge druge naše pasije uma, zaustavlja i blokira naš duhovni razvitak. Istovremeno upražnjavanje neke od religija ali i negativnih pasija uma nekako ne idu zajedno.

Upravo evo još jednog "čuda" koje se takodje odigralo u crkvi a iza kojeg stoji sama suština života;

http://www.scribd.com/doc/46748036/Muzika-i-Hor-u-Praznoj-Crkvi

U najvišem smislu reči da li je ovo čudo? Odgovor je negativan osim što u našim stadijumima duhovnog budjenja to tako izgleda.
Što je najgore, mi se kao ljudi znamo učauriti u neko shvatanje i poimanje Boga i Religije pa negiramo sve što je drugačije (sve druge religije i učenja). Istina je da svaka religija ima svoje mesto i svako humano biće treba da prihvati onu koja će mu najviše odgovarati a da istovremeno uvažava izbore drugih. To ne znači da Poznavanje najviše istine o životu nije dostupno čoveku. Ako nama lično nije sigurno ima ljudi oko nas kojima jeste.
Duhovni razvitak (ekspanzija svesti) nas ljudi je prioritetna stvar - sve ostalo je tome podredjeno. Stim što brzina tog razvitka takodje nesme biti prebrza pa da nas izbaci iz unutarnje ravnoteže i da završimo u men talnoj instituciji.

Napisah tebi sve ovo iako je ovo odgovor na pisanja drugih učesnika na ovoj temi. Ne zameri.
Tebe bih pitao; Zašto su žene prijemčivije ili otvorenije za duhovni razvitak od muškaraca koji vole biti autoriteti i moćni poput pojedinih učesnika Foruma koji baš sve nipodaštavaju osim onog što oni "znaju"?

 

[Ordačni Bužap]

Napisala sam ti da se i meni desilo čudo. Nisam tražila to čudo, ali se meni desilo čudo na koje ne mogu da budem ravnodušna. Tema je čudo. Meni se desilo u Pravoslavnoj Crkvi u koju idem pošto sam Pravoslane veroispovesti. Nema mesta autosugestiji, niti uobrazilji. I ja nisam verski fanatik. I ima još, ali neću o tome da pišem. U svakom slučaju, čula sam sledeće: Napravi jedan korak prema Bogu, i on će prema tebi hiljadu.

Znam šta si napisala. Da si muslimanka dešavala bi ti se „muslimanska čuda“. Ništa posebno. Ljudi koji su „doživljavali kliničku smrt“ svetlost na kraju tunela tumačili su u skladu sa svojom religijom. Dakle ništa naročito i posebno. Veće je čudo ono što sam ja doživeo sa mravinjakom, mravima, mravljom princezom, kasnije i mojom kraljicom, kao i time što su me proglasili za prvosveštenika preuzvišene religije mrava, nego sve što si ti (zbirno) napisala. Bog nije on, jer nije muškarac, i nije životinja, pa ako napraviš hiljadu koraka ka duhovnoj dimenziji (o čemu hrišćanstvo ne govori, jer se ne razume u te stvari), božanstvo će napraviti jedan korak nazad, jer smo svi mi koji imamo telo pobunjenici protiv boga i duha, i pali smo ovde zbog želje da spoznamo čula. Problem je samo u tome što čika Bužap to zna i prihvata (i još neki časni izuzeci), a ostali nemaju pojma i ne prihvataju čak i kad im se nacrta.

Ljubana,
neko reče da sam aludirao na čuda u Eckankar-u. Jesam li? Ako neko tako vidi onda je to njegovo vidjenje zbog njegovog unutarnjeg stanja svesti a ne zato što sam ja to imao na umu.
Ako će ljude čuda privlačiti religiji (koja god da je) onda će se takvi vewrnici brzo raspršiti i religije će ostati bez vernika.

Ako iko od nas misli ili veruje da je Bog naklonjen i voli samo vernike i sledbenike odredjene religije ili da pri tome isključuje ateiste, onda se takav zavarava iz njegovih ličnih razloga.
Ono što nazivamo čudima i nisu čuda već je to samo nastojanje duhovne strane da nas malo pogura napred, da nas probudi i da nas podstakne da razmišljamo kako bismo počeli svesno preduzimati odgovarajuće korake u ostvarenju pravog i jedinog "čuda" koje uopšte postoji. To jedino čudo je promenjena ili ekspandirana svest. Ova promena nikkada nije konačna i nikada nije dovoljna. Promena svesti je stalan proces i zato je najbolje ako na tome svesno radimo.

Već napisah da sunčeva energija može našem telu donositi štetne ili korisne posledice u zavisnosti od talasne dužine iste koju ćemo apsorbovati. Ona neće podići našu svest. Može menjati samo stanje našeg fizičkog tela. Prava hrana nama Dušama jeste duhovna u vidu duhovne Svetlosti i Zvuka i duhovne ljubavi. Tu sunčeva energija nikada ne može dati ono što nam treba kao što ne može nijedna druga hrana sa ovog sveta.

Pokrenuo sam ovu diskusiju ne da bih negirao nečije vidjenje čuda već da bih rekao da se nikada ne treba zaustavljati na putu sagledavanja same suštine i srži života.
"Čudo" prestajanja potrebe za cigaretama moglo je biti pruženo bilo gde u ovom svetu. Možda u sobi za spavanje, u autobusu, na koncertu ili na radnom mestu. Medjutim, suština je što je ono trebalo da se odigra baš u crkvi ili džamiji ili sinagogi... Zašto? Iz dva razloga. Prvi je i mnogo važniji što će sa time osoba početi da razmišlja na drugačiji način. Da razmišlja o Bogu i svojim srodstvom sa Njim. O samoj suštini i smislu života. Da razmišlja o svrsi svog postojanja. Da se to dogodilo na ulici tada bismo pomislili da sa nama nešto zdravstveno nije u redu i ne bismo dobili duhovni podsticaj koji je primarni... (Naravno, neka drugi slobodno imaju drugačiji stav.) Drugi je razlog, bar u ovom slučaju, što pušenje nije samo zdravstveni i finansijski problem, već je pre svega duhovni problem. Pušenje, kao i mnoge druge naše pasije uma, zaustavlja i blokira naš duhovni razvitak. Istovremeno upražnjavanje neke od religija ali i negativnih pasija uma nekako ne idu zajedno.

Upravo evo još jednog "čuda" koje se takodje odigralo u crkvi a iza kojeg stoji sama suština života;

http://www.scribd.com/doc/46748036/Muzika-i-Hor-u-Praznoj-Crkvi

U najvišem smislu reči da li je ovo čudo? Odgovor je negativan osim što u našim stadijumima duhovnog budjenja to tako izgleda.
Što je najgore, mi se kao ljudi znamo učauriti u neko shvatanje i poimanje Boga i Religije pa negiramo sve što je drugačije (sve druge religije i učenja). Istina je da svaka religija ima svoje mesto i svako humano biće treba da prihvati onu koja će mu najviše odgovarati a da istovremeno uvažava izbore drugih. To ne znači da Poznavanje najviše istine o životu nije dostupno čoveku. Ako nama lično nije sigurno ima ljudi oko nas kojima jeste.
Duhovni razvitak (ekspanzija svesti) nas ljudi je prioritetna stvar - sve ostalo je tome podredjeno. Stim što brzina tog razvitka takodje nesme biti prebrza pa da nas izbaci iz unutarnje ravnoteže i da završimo u men talnoj instituciji.

Napisah tebi sve ovo iako je ovo odgovor na pisanja drugih učesnika na ovoj temi. Ne zameri.
Tebe bih pitao; Zašto su žene prijemčivije ili otvorenije za duhovni razvitak od muškaraca koji vole biti autoriteti i moćni poput pojedinih učesnika Foruma koji baš sve nipodaštavaju osim onog što oni "znaju"?

Ljubana, ja sam rekao da se misli na eckankar da bih skrenuo temu sa „trojeručica“ i ostalih neasimetričnih „božica“. Skoro sve religije su ti ostale bez vernika.

Bog ne voli nikoga ko ima telo, jer ko god ima telo koje proizvodi izmet je otpao od boga (preko pobune i pada).

Možda je naše nastojanje da se vratimo u duh, a ne nastojanje duha. Slažem se za ovo za svest.

Sunčeva energija u jutarnjim i večernjim satima ne može donositi nikakve negativnosti, a generalno može donositi benefite telu (hrišćanima i ostalim vernicima dovoljno, jer žele večni život u telu), ali i duhu (za pripadnike spiritualnih religija), naravno i sa podizanjem svesti. Ovo govorim sa nezavisnog aspekta, ne kao vernik ili jurišnik bilo čega, kao što si ti jurišnik eckankara. Takozvana duhovna svetlost i zvuk ne mogu podići kundalini kao sunčeva svetlost, koja je najjača duhovna hrana na svetu. Kad god odeš po lekove u apoteku, ili se razboliš, pa odeš kod mrskih doktora (pu pu, daleko bilo), seti se čika Bužapa koji ne koristi lekove i ne ide kod lekara.

Diskusija je generalno dobra, ako zanemarimo „pričice za malu decu“, nalik na slikovnice. Ne postoji „čudo“ prestajanja pušenja, ni u crkvi (bilo kom hramu) ili bilo kom mestu. Ne može se reći da je čovek rođak bogu, kako ti veliš, jer bi tom biću onda svi sisari (ali i sva živa) bića bila rođaci. Bog nije muškarac, dakle nije on, već bespolno biće, samim tim ne može se reći „Njegovu“. Time što misliš da ćeš umilostiviti to biće da ti ostvari neke prizemne želje zato što velikim slovima pišeš „Njim“, „Njega“ itd - grdno se varaš. Pušenje je kao i svaka druga navika stvar slabosti (i bolesti) uma i duha... i nije toliko bitno.

Nema nikakvih čuda, ni u punoj ni u praznoj crkvi...

www.scribd.com/sesirzaprilogcrkviodnosnopopovimadakupenovakola.html

Pa ne izgleda tako čak ni u „našim stadijumima duhovnog buđenja“.

Ovo za religije se slažem. Pustiti svakoga da odabere (ukoliko mu se dozvoli) prema svom nivou svesti itd.

Duhovni razvitak kao primarna stvar, hmmm, ako nam se dozvoi povratak u duh... Šta ako nam se ne dozvoli? Ne piše se STIM nego S TIM; i NESME nego NE SME. U mentalnoj instituciji mogu da završe svi, ili skoro svi, ali ne mogu ljudi koji se hrane pranom, najjačom hranom na našoj planeti.

Niko ti ne zamera, možda samo oni što su te poslali da pišeš ove nepovezane stvari, jer ne možeš nadgovoriti one za koje veliš „kako misleDU da znaju“; ali oni ne pišu nepovezane stvari, već imaju uredan tok misli.

Žene nisu otvorenije za duhovni razvitak, nećeš imati uspeha kod žena više nego što inače imaš ovakvim pisanjem, kao što nećeš umilostiviti božansko biće time što ćeš napisati „Njega“, „On“ itd. Žena ne može biti „glava od crkve“ i to treba uvažiti. Aum.

 

[ljubana]

Luise,
izvini, ali malo me iritira što pišeš plavim slovima.
Ne znam da li je tvoja konstatacija za žene tačna, da su one prijemčivije za duhovni razvitak. Ono u čemu se slažem sa tobom, to je da nije lako i da je potrebno čudo da malo pogura.