Quantcast

CSI Srbija: svinje na DNK analizi

Jacob

Buduća legenda
Poruka
49.451
Poljoprivrednik iz Jabučja Radoje Milinović ukrstio domaću svinju i divljeg vepra, čime je došao na udar zakona. Dok se ne utvrdi o kojoj sorti je reč, mora da ih hrani, ali ne sme da ih zakolje

Koliko jedna nezakonita, vanbračna veza između slučajnih partnera može da stvori pravnih problema, ponajviše se uverio Radoje Milinović iz sela Jabučje kod Lajkovca. Dok na kućnom pragu čeka DNK analizu iz Beograda, koja će nepobitno utvrditi čije gene nose potomci nastali iz nepristojne veze kojoj je lično kumovao, preostaje mu jedino da krši prste, hrani svinje i pita se koliko će ga sve to naposletku stajati.
E sad, da je grešni Radoje „vrljao" po selu, da je samo jednim okom šarao po tuđim snašama, ni po jada. Ali nije. Osumnjičen je jedino da je provodadžisao ljubavnom odnosu domaće svinje i divljeg vepra čime je, kako se ističe, narušio pravne akte, ukrstio opštinske i državne propise, a samim tim narušio i celokupni sistem domaćeg pravosuđa. Osim Radoja, kola će se slomiti i na nesrećnim prasićima, ali dok se definitivno ne utvrdi pitanje očinstva, njihovo pretvaranje u švargle, kobasice i čvarke zakonski se odlaže na neodređeno vreme.

- Ne znam za šta sam kriv i za šta me terete - branio se domaćin kada ga je posetila ekipa Pressmagazina. - Ništa nisam uradio na svoju ruku i bez nadzora veterinara. Još pre četiri godine sam počeo da ukrštam mangulice i domaće moravke sa divljim veprom, ali to do sada nikome nije smetalo. Šta se sada dešava sa mnom, bog će znati.
Objašnjava Milinović da se u njegovom selu, jednom od najvećih u Srbiji, to radi od pamtiveka, slušao je da toga ima i u drugim krajevima zemlje, a čitao je, kaže, da je to praksa i u drugim, razvijenim zemljama. Navodi i primer Mađara, čija je svinjetina, nastala ukrštanjem rasa, jedna od najkvalitetnijih u svetu i da su upravo zbog toga među najvećim izvoznicima. Zaboravio je jedino da nam je omiljena sportska zanimacija - zavirivanje u tuđe dvorište, bolje rečeno u obore! Svi problemi i jesu nastali kada ga je neko prijavio da gaji divlje svinje, što nijedna opština, jelte, ne bi dozvolila. Istražni postupak je pokrenut i neće se završiti dok se i poslednja činjenica ne utvrdi.
- Najpre me je neko od komšija prijavio komunalnoj inspekciji da su moje svinje „mešanci" napravili štetu na obližnjoj njivi sa kukuruzom - priseća se naš sagovornik. - Podneta je prijava sudiji za prekršaje, a tu presudu još očekujem. Nije se na tome završilo, jer je istovremeno pokrenut i sudski postupak. Osumnjičen sam da gajim divlje zveri, a one, kao što i sami možete da vidite, to nisu. Moji mešanci su mirni, pitomi i lepo vaspitani, i nikoga ne ugrožavaju.

Milinović objašnjava da je nadležni sudija najpre pomislio da neko sa njim tera šegu. Pročitao je izveštaj komunalne inspekcije u kojem je stajalo da se „na osnovu izgleda osumnjičenih i ličnog utiska može zaključiti da je reč o divljim svinjama", na šta se samo slatko nasmejao. Ali propisi su propisi. A u njima, crno na belo, stoji da se na teritoriji lajkovačke opštine zabranjuje držanje divljih životinja u zatvorenom prostoru, pa je sudiji preostalo jedino da odreže zasluženu kaznu. Kakvu i koliku, Radoje će saznati tek kada stigne izveštaj iz Beograda, rezultati DNK analize koja će konačno utvrditi rasnu pripadnost svinja i koju će, takođe, morati sam da plati.
Nevolja nije samo u tome. U njegovom oboru i dalje lenčari osam svinja, teških od 40 do 200 kilograma, koje će do daljnjeg morati da drži na „svom teretu i na svojoj hrani". Predlagao je mučeni Radoje, kumio i molio inspekciju da mu dozvoli da svinje u roku od nekoliko dana pretvori u šnicle, ali mu to nisu dozvolili. Jok more, sumnjive zveri su već u pravnoj proceduri i dok se ne pribavi dokaz o očinstvu ne mogu da se koriste u ljudskoj ishrani!

Dok se „pravna procedura" ne završi, a to će, možda, potrajati i dok svinje prirodno ne manjkaju, Milinoviću predstoji samo da se nervira, čeka i sluša savete onih koji su nadležni da sve znaju! Tako mu je, recimo, komunalna inspekcija predložila da svinje besplatno ustupi nekom lovačkom udruženju, ali se ispostavilo da ni lovci ne žele „vruć krompir". Odbili su ga s obrazloženjem da ne žele da kvare rasni sastav u šumama. Darodavac nema krštenicu, ne zna se da li je reč o divljim ili pitomim svinjama, pa ne bi bilo zgodno dozvoliti da se, koliko sutra, negde u šumi, daleko od očiju javnosti, ponovo uspostavljaju ko zna kakve nepristojne veze.

Radojeve svinje su „persona non grata" u selu, šumi, pa čak i u gradu!
- Inspektori su predlagali da svinje predam nekom zoološkom vrtu, ali ih ni tamo neće - jada se naš domaćin. - I tamo se pozivaju na zakon i propise. Kažu da ne mogu da ih prime bez „papira" jer se, navodno, životinje bez dokazanog porekla ne puštaju u kavez! Šta će, recimo, da napišu na onoj tabli sa imenom zveri, šta će posetioci da pročitaju, kad ni oni sami tačno ne znaju.
Dok se ova situacija ne razreši, grešni Radoje će po nalogu republičkog inspektora za šumarstvo i lov morati lično da dokazuje kojoj rasi pripadaju krmače, nazimice i prasići koje gaji u oboru.
- Svega ovog ne bi bilo da sam znao gde za svinju može da se uzme krštenica! - zaključuje Radoje. - Pošto nemam „pisanih tragova" o tome da sam svinje koje gajim dobio parenjem sa divljim veprom, tražili su mi da od stručne službe ili nekog instituta pribavim dokaz o rasnoj pripadnosti svinja. Pretpostavljam da treba da im uzmu uzorak krvi za DNK analizu, da utvrde ko su im roditelji. Ja mislim da nisu divlje ali, eto, neka stručnjaci urade taj DNK, neka im mere uši, noge i repove, pa neka se već jednom završi ova agonija. Da sam znao šta me sve čeka, nikad ih ne bih pario sa divljim veprom - jada se Radoje.
Džaba mu sada što ima i svedoke, što bi svaki seoski domaćin u lajkovačkom kraju mogao na sudu da potvrdi da je „jasno kao dan da nije reč o čistokrvnim divljim svinjama".
Naravno, sve je ovo pokušaj okrivljenog da na svaki način izbegne odgovornost. Prava istina utvrdiće se na sudu, tek nakon mišljenja stručnjaka za DNK, a možda i samih patologa. Jer, ma koliko da ih štiti zakon, svinjama je kratak vek. Mnogo kraći nego što zakonska procedura može da potraje.

Dlakavije i tamnije, ali otpornije na bolesti

- Istina, krmača i prasići podsećaju na divlje svinje. Jesu dlakavije i tamnije od domaćih, ali za razliku od divljih imaju svetlosmeđu dlaku, kraće noge i duže uši. Od domaće se razlikuju po tome što sporije „nabijaju" masu, ali su otpornije i na svinjske bolesti. I po tome se vidi da nisu to što jesu, odnosno da nisu ono što bi po mišljenju inspekcije mogle da budu - objašnjava Radoje Milinović.


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/147475/CSI+Srbija:+svinje+na+DNK+analizi.html

********

:hahaha:z:shock:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.