Moja komsinica Ljilja ima 27 godina i preko sto kila. Veoma cesto je susrecem u hodniku zgrade i uvek mi podari osmeh onim rumenim bucmastim obrascicima. Bila bi to mnogo lepa devojka da nije vidno ugojena. Ne umem da objasnim zasto ali me uvek asocira na Crvenkapicu., mozda zato sto sam je jednom sreo sa nekom crvenom kapicom na glavi. Zasto ovo pisem. Pa nocas sam imao ruzan san. Krenuo ja u lov i negde duboko u sumi naidjem na malu,lepu kucicu. Virnem iz znatizelje kroz prozor i skamenim se. Unutra Crvenkapica,moja komsinica Ljilja sprema se da prozdere vuka. Ne mogu da verujem sta vidim,uplasih se da ako ona njega pojede onda lovac nece imati koga da spasava,vuk nece biti vise zao a ja cu morati da pitam kevu zasto mi nije ispricala istinu dok me je uspavljivala sa tom pricom kad sam bio mali. Fala dragom Bogu pa sam se probudio,istina mokar do koze ali sam bar spasio moju pricu.. Osvanulo je jutro,pijem sa kevom kafu a ona mi kaze kad budes krenuo na faks svrati do one komsinice Ljilje obecala sam joj jedan recept.. Kako sam je samo pogledao s' cudjenjem i zapitao ...jel ti hoces da ona mene pojede? Keva se nasmejala i samo rece vala kakav si ne bi bilo steta. Sad ce neko mozda da mi kaze al si se ti bio udzidzio,jok more ne purnjam,casna rec....
p.s. Pri prvom susrtetu u hodniku kada mi je komsinica uputila osmeh nisam mogao a da je ne zamolim da ne pojede vuka. Pogledala me je zacudjeno,onda se povukla korak unazad i zapitala "da li si ti bre normalan"?....ne znam komsinice ali sam ja tebe prepoznao............
