Подгорица – Последњи нацистички испад црногорских подловћенских националиста још једном у први план ставља причу о Србији и Србима као држави и народу који без имало нећкања редовно „окрећу и други образ“ онима који их нескривено и фанатично мрзе.
Ако су друштвене акције ових модерних српских непријатеља перфидне не значи да су они невидљиви, а управо тако се држава Србија и велики дио српског народа понаша, остајући неми пред фактичким и духовним скаредностима црногорских усташоида.
Да се ради о спорадичним инцидентима, рекли би да је реч о несташлуцима, али се ради о каналисаној идеологији и медијски потпомогнутој идеологији писца актуелне црногорске химне, Секуле Дрљевића.
Цетињски угоститељ Мило Кадија је, уклапајући се у атмосферу недавног поклича „Убиј, закољи да Србин не постоји!“, поручио је да не жели Србе у својој кафани. Кадија је то урадио занемарујући тренутни, ситни економски интерес, а пратећи режимски образац друштвено-пожељног понашања. Кадија верује да ће му овај акт донети дугорочно позитивне ефекте за посао и економски статус. И вероватно је добро проценио.
Оно што је необјашњиво је ћутање оних ка којима су ове национал-социјалистичке стријеле уперене, као и оних који су системски дужни да штите грађане и њихова елементарна права. Тај српски национал-мазохизам страшнији је и погубнији од црногорског национал-шовинизма. Већ одавно је позната теза да се црногорски нацизам хранио и материјално снажио на рачун Србије. Очигледни примери из праксе претходних година у којој најокорелији црногорски нацисти извлаче највећи дио своје материјалне добити на рачун и у Србији, снажно потврђује такву тезу.
Довољно је погледати ко су сувласници мешовитих србијанско-црногорских фирми и директори представништва фирми из Србије у Црној Гори. Када погледамо где токови новца из Србије завршавају у Црној Гори и којим фирмама из Црне Горе је главно тржиште у Србији онда наша теза постаје јасна чак и лаику.
Ретка је земља у свету као Србија која скоро без имало прорачунатости даје и хлеб и со онима који је нескривено и фанатично мрзе. Да смо сигурни да је Србија свесна и спознала своје непријатеље, а да се упркос том сазнању уздигла до величине љубави према онима који је мрзе, онда не би било потребе за овим текстом.
Било би величанствено живети у земљи, међу народом који у свом моралном коду има овај хришћански идеал.
Међутим, увјерени смо да Срби, уморени од беде и кича протеклог времена, не виде и не труде се да спознају своје данашње непријатеље и њихове мотиве. Не прави разлику међу онима који су је безочно бомбардовали остварујући тако своје своје геостратешке замисли и оних који Србију мрзе ирационално и фанатично. А Србија према њима делује тромо, уморно и незаинтересовано.
Овим текстом ИН4С наставља акцију „Купујмо наше“ (http://kupujmonase.wordpress.com/) којом се упозоравају пре свега Срби, а потом и сви разумни људи, да је слобода економског избора значајно средство да се уразуме актуелни србофоби. Има ли ишта природније него престати улагати сопствени новац у џепове оних који нас мрзе? Оних који чињеницу свог непријатељства и мржње према Србима истичу као значајну личну и пословну препознатљивост ?
Позивамо још једном све наше читаоце да се придруже овој акцији и помогну у препознавању оних фирми и њигових власника који српски новац користе у свом шовинистичком, антисрпском пиру. Механизам којим се цивилизовано бранити против црногорског нацизма је врло једноставан. У следећој куповини само искључите оне који вас мрзе зато што сте Срби.
И то ће за почетак бити сасвим довољно. Српски новац Србима и нашим пријатељима! Ни евра, ни цента, онима који сањају „цивилизацијске тековине“ Павелићеве НДХ и у Црној Гори!/http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/akcija-kupujmo-nase-crnogorski-sovinizam-na-krilima-srpskog-mazohizma/
Ако су друштвене акције ових модерних српских непријатеља перфидне не значи да су они невидљиви, а управо тако се држава Србија и велики дио српског народа понаша, остајући неми пред фактичким и духовним скаредностима црногорских усташоида.
Да се ради о спорадичним инцидентима, рекли би да је реч о несташлуцима, али се ради о каналисаној идеологији и медијски потпомогнутој идеологији писца актуелне црногорске химне, Секуле Дрљевића.
Цетињски угоститељ Мило Кадија је, уклапајући се у атмосферу недавног поклича „Убиј, закољи да Србин не постоји!“, поручио је да не жели Србе у својој кафани. Кадија је то урадио занемарујући тренутни, ситни економски интерес, а пратећи режимски образац друштвено-пожељног понашања. Кадија верује да ће му овај акт донети дугорочно позитивне ефекте за посао и економски статус. И вероватно је добро проценио.
Оно што је необјашњиво је ћутање оних ка којима су ове национал-социјалистичке стријеле уперене, као и оних који су системски дужни да штите грађане и њихова елементарна права. Тај српски национал-мазохизам страшнији је и погубнији од црногорског национал-шовинизма. Већ одавно је позната теза да се црногорски нацизам хранио и материјално снажио на рачун Србије. Очигледни примери из праксе претходних година у којој најокорелији црногорски нацисти извлаче највећи дио своје материјалне добити на рачун и у Србији, снажно потврђује такву тезу.
Довољно је погледати ко су сувласници мешовитих србијанско-црногорских фирми и директори представништва фирми из Србије у Црној Гори. Када погледамо где токови новца из Србије завршавају у Црној Гори и којим фирмама из Црне Горе је главно тржиште у Србији онда наша теза постаје јасна чак и лаику.
Ретка је земља у свету као Србија која скоро без имало прорачунатости даје и хлеб и со онима који је нескривено и фанатично мрзе. Да смо сигурни да је Србија свесна и спознала своје непријатеље, а да се упркос том сазнању уздигла до величине љубави према онима који је мрзе, онда не би било потребе за овим текстом.
Било би величанствено живети у земљи, међу народом који у свом моралном коду има овај хришћански идеал.
Међутим, увјерени смо да Срби, уморени од беде и кича протеклог времена, не виде и не труде се да спознају своје данашње непријатеље и њихове мотиве. Не прави разлику међу онима који су је безочно бомбардовали остварујући тако своје своје геостратешке замисли и оних који Србију мрзе ирационално и фанатично. А Србија према њима делује тромо, уморно и незаинтересовано.
Овим текстом ИН4С наставља акцију „Купујмо наше“ (http://kupujmonase.wordpress.com/) којом се упозоравају пре свега Срби, а потом и сви разумни људи, да је слобода економског избора значајно средство да се уразуме актуелни србофоби. Има ли ишта природније него престати улагати сопствени новац у џепове оних који нас мрзе? Оних који чињеницу свог непријатељства и мржње према Србима истичу као значајну личну и пословну препознатљивост ?
Позивамо још једном све наше читаоце да се придруже овој акцији и помогну у препознавању оних фирми и њигових власника који српски новац користе у свом шовинистичком, антисрпском пиру. Механизам којим се цивилизовано бранити против црногорског нацизма је врло једноставан. У следећој куповини само искључите оне који вас мрзе зато што сте Срби.
И то ће за почетак бити сасвим довољно. Српски новац Србима и нашим пријатељима! Ни евра, ни цента, онима који сањају „цивилизацијске тековине“ Павелићеве НДХ и у Црној Гори!/http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/akcija-kupujmo-nase-crnogorski-sovinizam-na-krilima-srpskog-mazohizma/
