Iz Niksickog lista "Nevesinje" 1898. godine. Pohrvaceni Dubrovcani demonstriraju u Kotoru protiv Srba, vicuci da je Boka hrvatska, Crnogorci se uvrede pa se odupiru.

ListNevesinje1898.jpg
 
I odgovorno tvrdim da kod nas da se dešavalo ovako nešto u ovim okolnostima Milo i njegova bratija ne ni dočekala Đurđevdana. Ljudi su ekstremno kratkog ,,fitilja" jako temperamenti i po nekad spremni na svakave stvari. Najčudnije od svega je što na samu smrt gledaju kao na manje bitan događaj od oranja njive ili slično, to je i mana, jer se ljudi olako otpisuju u ovom kraju. Pisao sam o tome, takvo bezlično poimanje smrti nigde nisam video. Jednom bih voleo da istražim malo taj fenomen.
Smrt kao pojava je manje bitna od pregtšt nebitnih stvari, gotovo neshvatljivo. Da li je to neka zaostavština dugotrajnog uskočkog i graničarskog života, ne znam, ali izlazi iz okvira normalnog. Teško je dočarati nekome ko nije video, ili bio u tom kraju. Prvom meni je to neshvatljivo, iako sam iz toga kraja, ali tamo sam proveo samo 5 godina, dakle vidim veliku razliku u poimanju smrti u ostalim krajevima ( Srbija,Vojvodina, pa i Bosna), u odnosu na kraj iz kojega sam.
Ово је јако, јако занимљиво запажање. Ја сам одрастао тамо тако да ми је то нормално и добро разумијем тај начин гледања.Моје бабе и ђедови су о томе имали прича и прича, о ратовима (турским, европским, Наполеоновима), претцима ратницима итд.
Да, у праву си то је заоставштина ускочки и граничарски времена.

Било је и обичаја да се из бојева доносе главе као трофеји. Црногорци су то радили све до Балкански ратова.

Занимљива ствар.:mrgreen:
 
У данашњој Црној Гори, разни популисти и пајаци у служби режима бројним манипулацијама и лагаријама упиру се "искривити" историју, посебно када је у питању процес уједињења двије српске краљевине у једну државу 1918.гидине. Ту се афирмише слоган "никад више 1918" који је узгред буди речено вио слоган Хитлера и нациста 1930их када су крчили себи пут ка власти.

У ту сврху је дат превелик значај и божићној побуни 1919-е и сукобу двије фракције, бјелаша и зеланаша. И сами Зеленаши који се јесу залагали за очување државности Краљевине Црне Горе, у начелу нису против уједињења, али да то буде конфедерално уређена државне заједнице, у којој би Црна Гора задржала основне елементе државности, сопствену династију и пуну самосталност у вођењу унутрашње политике, односно да има већу аутономију и законодавну и извршну власт на свом шростору.
Посебно је бесмислено потенцирати антисрпски карактер зеленашког покрета што популисти попут неког Аџића промовишу. И сами зеленашки прваци нису оспоравали српство.
Један од вођа зеленаша и предсједник црногорске владе у егзилу (касније ће се ресетовати) Јован С. Пламенац, док је још био на том положају пише
Jovan-S.-Plamenac-Glas-Crnogorca-8.-februar-1920.jpg

"Није њој до Скадра, нити до крвљу стечених права, већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем Српство родила".
Вјерујем да је овај текст већ приложен на теми, но није лоше поновити градиво.
 
У данашњој Црној Гори, разни популисти и пајаци у служби режима бројним манипулацијама и лагаријама упиру се "искривити" историју, посебно када је у питању процес уједињења двије српске краљевине у једну државу 1918.гидине. Ту се афирмише слоган "никад више 1918" који је узгред буди речено вио слоган Хитлера и нациста 1930их када су крчили себи пут ка власти.
Процес уједињења? Тако што су потезом пера укинуте двије српске државе брез питања било кога? Да ли је иђе народ гласао за то?
Да ли је српска влада, скупштина уопште имала прилику да дискутује о томе? Па о стварима које су обичне гузобоље се расправља данима и мјесецима, а камоли да се тако ВЕЛИКО питање и не размотри нити дође на дневни ред. Јеси ли икад читао стенографе разни расправа?

Перверзија и политичко силеџијство су уједињење. То је оставило далекосежне посљедице на свију нас, не само на ЦГ. И Србија и народ у њој је тиме остао ускраћен и сносио многе негативне посљедице.

Да тако нешто и начин на који је изведено не остави тешке посљедице, није то измишљотина некаквије безвезњака.

Уосталом о овијем стварима пише и Јован Дучић и колко је та перверзија оставила негативни посљедица на цијели српски народ.
 
Poslednja izmena:
Ne piše u tekstu pohrvaćeni. :D
Нијесу похрваћени него су Хрвати. Можда су дошли из Дубровника али су из други крајева. Не само Котор и Бока, него и Дубровник и Книн.
То је вријеме ђе се водила политичка борба за те крајеве. Мислим да су изгубили у сва три краја. Книн никад нијесу добили, за Котор нијесам сигуран можда једном, а у Дубровнику су успјели одњети власт касније.
 
Не дође као исто. То јесу Хрвати, из Далмације и други крајева. Исто су радили и у Книну и Дубровнику. Покушавали су силом освојити власт.

Ne postoji hrvatstvo ni u Dubrovniku ni Dalmaciji prije druge polovine 19. vijeka. Pohrvacenje Srba katolika Dalmacije i Dubrovnika pocinje tek u drugoj.
 
Ne postoji hrvatstvo ni u Dubrovniku ni Dalmaciji prije druge polovine 19. vijeka. Pohrvacenje Srba katolika Dalmacije i Dubrovnika pocinje tek u drugoj.
Izvini, ali ovo je skroz van pameti.
Dubrovnik je specifican slucaj, ali u Dalmaciji kroz 19. i poc. 20. vijeka je bila zestoka politicka borba izmedju Srba i Hrvata.
Hrvati su cesto pokusavali koristiti austrijsku drzavu protiv Srba, ali nije islo, ipak je to bila ozbiljna drzava.

Ako ne znas ko je bio SAVA BJELANOVIC, potrazi i prouci. Kroz njegov slucaj mnogo toga se more razumiti i nauciti.
 
Izvini, ali ovo je skroz van pameti.
Dubrovnik je specifican slucaj, ali u Dalmaciji kroz 19. i poc. 20. vijeka je bila zestoka politicka borba izmedju Srba i Hrvata.
Hrvati su cesto pokusavali koristiti austrijsku drzavu protiv Srba, ali nije islo, ipak je to bila ozbiljna drzava.

Ako ne znas ko je bio SAVA BJELANOVIC, potrazi i prouci. Kroz njegov slucaj mnogo toga se more razumiti i nauciti.

Sava Bjelanovic je rodjen 1850. god. nista ovdje ne kosi sa onim sto sam rekao...ne postoji Hrvatstvo u Dalmaciji prije toga doba.

To zavisi od toga šta podrazumevaš pod Dalmacijom.

Zadar, Split i primorje.
 
Izvini, ali ovo je skroz van pameti.
Dubrovnik je specifican slucaj, ali u Dalmaciji kroz 19. i poc. 20. vijeka je bila zestoka politicka borba izmedju Srba i Hrvata.
Hrvati su cesto pokusavali koristiti austrijsku drzavu protiv Srba, ali nije islo, ipak je to bila ozbiljna drzava.

Ako ne znas ko je bio SAVA BJELANOVIC, potrazi i prouci. Kroz njegov slucaj mnogo toga se more razumiti i nauciti.

Далматински католици су постајали Хрвати од средине 19-ог в. Правих Хрвата чакаваца у Далмацији има нешто на отоцима, али гледајући Далмацију укупно они су мањина. Похрваћени Срби католици (новоштокавци) су знатно бројнији у Далмацији од правих Хрвата (чакаваца).
Католике из Далматинске Загоре моји преци и земљаци су називали Буњевцима а понекад и Шокцима, и то је трајало стотинама година. Хрватима су их почели звати тек након Првог рата, али су се називи Буњевац и Шокац и даље паралелно задржали поготово код старијих људи. Католици из Далматинске Загоре су претежно старином из Немањићке Ерцеговине оклен су дошли у 16-ом и 17-ом в, они гуслају и ојкају и то би паметном било довољно да схвати њихово поријекло.
Дане Јурић, буњевачки гуслар из Дрниша (чуј Дане, и сам знаш да су Дане и Мане стереотипна српска личка имена)
 
Далматински католици су постајали Хрвати од средине 19-ог в. Правих Хрвата чакаваца у Далмацији има нешто на отоцима, али гледајући Далмацију укупно они су мањина. Похрваћени Срби католици (новоштокавци) су знатно бројнији у Далмацији од правих Хрвата (чакаваца).
Католике из Далматинске Загоре моји преци и земљаци су називали Буњевцима а понекад и Шокцима, и то је трајало стотинама година. Хрватима су их почели звати тек након Првог рата, али су се називи Буњевац и Шокац и даље паралелно задржали поготово код старијих људи. Католици из Далматинске Загоре су претежно старином из Немањићке Ерцеговине оклен су дошли у 16-ом и 17-ом в, они гуслају и ојкају и то би паметном било довољно да схвати њихово поријекло.
Дане Јурић, буњевачки гуслар из Дрниша (чуј Дане, и сам знаш да су Дане и Мане стереотипна српска личка имена)
Постоји разлика између Загоре и обале и отока. По вашијем теоријама онда нема ни Срба ни српства по Далмацији.
Одакле су настали Хрвати тамо?? Ни Срби нијесу имали своји организација као касније, све то долази касније и код једни и код други.Све су то вјекови већ промијенили и обликовали у највећем дјелу, почетком и кроз 19. вијек. И код једни и код други.

Оно што тад настаје је сукоб интереса и борба једни и други који ће превладати и изборити своје циљеве.
 
Постоји разлика између Загоре и обале и отока. По вашијем теоријама онда нема ни Срба ни српства по Далмацији.
Одакле су настали Хрвати тамо?? Ни Срби нијесу имали своји организација као касније, све то долази касније и код једни и код други.Све су то вјекови већ промијенили и обликовали у највећем дјелу, почетком и кроз 19. вијек. И код једни и код други.

Оно што тад настаје је сукоб интереса и борба једни и други који ће превладати и изборити своје циљеве.

Хрвати тамо су настали ки резултат пропаганде Странке права Анте Старчевића и римокатоличке цркве који су им наметали хрватско име у другој половини 19-ог в. Исти процес у истом периоду је тека у Славонији и Лици кад је вршена кроатизација штокавских католика. Лички штокавски католици су Буњевци и они су истог поријекла ка и они из Далматинске Загоре, док су штокавски католици из Славоније Шокци (називани често и католички Раци тј. Рашани) и они су старином из СИ Босне.
Мато Топаловић је био противник против кроатизације Славоније и католичких Славонаца https://sr.wikipedia.org/wiki/Mato_Topalović#Protivnik_hrvatizacije_Slavonije
Далматински Срби дјеле пуно истих презимена са католицима из Далматинске Загоре и са католицима са ливањског и дувањског подручја, то није случајно.
 
Постоји разлика између Загоре и обале и отока. По вашијем теоријама онда нема ни Срба ни српства по Далмацији.
Одакле су настали Хрвати тамо?? Ни Срби нијесу имали своји организација као касније, све то долази касније и код једни и код други.Све су то вјекови већ промијенили и обликовали у највећем дјелу, почетком и кроз 19. вијек. И код једни и код други.

Оно што тад настаје је сукоб интереса и борба једни и други који ће превладати и изборити своје циљеве.

Srbsko-Dalmatinski Magazin osnivan 1836. godine u Zadru, pokrivao cijelu Dalmaciju i Boku.

Stranka? Pa znaš li ti kad se osnivaju političke stranke u Dalmaciji. :lol: Nema ni srpskih.

Ma bilo sta bre :D
 

Back
Top