Ilustracija, Foto: Shutterstock
DETALJNA ANALIZA
OVO CRNOGORSKA MAFIJA NIJE SMELA DA URADI! Dok su KRVAVOM RUTOM snabdevali Evropu kokainom, napravili su KOBNU GREŠKU!
Kao što se nekada govorilo da svi putevi vode u Rim, svi putevi kokaina danas vode preko Balkana, a u transportu ove droge iz Južne Amerike najznačajniju ulogu imaju pripadnici crnogorske mafije. Ipak, izgleda da su napravili „grešku u koracima“, pa je njihova kokainska arterija presečena.
Samo ovog meseca četvorica crnogorskih državljana uhapšena su sa pet tona kokaina na karipskom ostrvu Aruba, dok je jedan crnogorski državljanin uhapšen u Severnoj Makedoniji u pokušaju da prošvercuje kilogram kokaina iz Albanije kamionom koji je prevozio banane. O obračunima dva crnogorska klana, škaljarskog i kavačkog, oko primata u trgovini narkoticima već godinama traje.
Do javnosti Srbije i Crne Gore stalno dolaze vesti o tome kako su kriminalci sa našeg podneblja razgranali kontakte u Latinskoj Americi i kako odatle direktno nabavljaju kokain koji prevoze do zapadnoevropskog tržišta. Kokain je, inače, posle marihuane, najčešće korišćena droga u EU, prema procenama Evropskog monitoring centra za praćenje droga i zavisnosti od narkotika. Prema procenama ove organizacije, oko 3,6 miliona ljudi između 15 i 64 godine u EU uživaoci su kokaina.
NE PROPUSTITE
REKORDNA ZAPLENA! NA KARIBIMA PRESRETNUT BROD S DROGOM: Novosađanin uhapšen sa 5,7 tona kokaina!
Da bi zadovoljili potražnju za kokainom, izgleda, pobrinula se najviše crnogorska mafija. O tome najrečitije govori skorašnja udružena akcija britanske, holandske, srpske i crnogorske policije i venecuelanske vojske, koja je na karipskom ostrvu Aruba, holandskoj prekomorskoj teritoriji, zaplenila brod sa pet tona kokaina i uhapsila četiri crnogorska državljana.
FOTO: PRINTSCREEN
Crnogorci se brinu za transport droge do Evrope
Izgleda da je crnogorska mafija ta koja se brine da oko 3,6 miliona uživalaca kokaina u Evropi bude zadovoljeno.
Nakon vesti sa Arube, gotovo sa sigurnošću bi se moglo reći da je crnogorska mafija postala glavni uvoznik i prevoznik kokaina iz Južne Amerike u Evropu, smatra bivši funkcioner jugoslovenske Službe državne bezbednosti Božidar Spasić.
U poslednjih desetak godina, analitičari i policije raznih zemalja primećuju da se crnogorski kriminalci pojavljuju u Latinskoj Americi kao direktni kupci i nosioci transporta kokaina, napominje on.
Ono što je posebno interesantno, što druge mafije ne rade, oni prave jednu „grešku“. Robu koju kupe, umesto da kao druge mafije odvedu na sasvim deseto mesto, u Hamburg ili neku drugu luku, oni brodove uglavnom stacioniraju u svojim lukama, u Baru ili Tivtu. Na taj način, sve službe, a posebno američka otkrile su njihove namere“, kaže on.
NE PROPUSTITE
SNIMAK HAPŠENJA CRNOGORACA ZBOG ŠVERCA DROGE: Policiji dojavili da je KOKAIN UTOVAREN NA BROD odmah su krenuli u AKCIJU seedbox
Ipak, crnogorska mafija ne odustaje i ruta se kreće od Latinske Amerike do crnogorskih luka, kada je u pitanju veći tovar. Kada su u pitanju manji tovari, brod se zaustavlja na pučini između Italije i Crne Gore, gde se kokain pretovaruje na brze čamce i odatle se ditribuira dalje, kao što se radi od osamdesetih godina prošlog veka.
FOTO: MUP
„U tom lancu imamo čitav niz „operativaca“ – one koji već žive u Latinskoj Americi, one koji u Latinsku Ameriku dolaze da naruče robu, one koji su zaduženi za transport, one koji dočekuju robu na pučini ili oni koji dočekuju robu na obali“, objašnjava Spasić.
Zaključak našeg sagovornika je da crnogorska mafija vodi glavnu reč o snabdevanju jednog dela evropskog tržišta kokainom i da je glavni nosilac, ne samo distribucije, nego i trgovine.
Trbuhom za kruhom na brod sa kokainom
Novinar i publicista Predrag Jeremić naglašava još jedan fenomen – svojevrsni odlazak u pečalbu kako bi se, radeći na transportu kokaina, zaradio novac. Narko karteli, kaže on, traže ljude odvažne i spremne na rizik od višegodišnje robije, a sve više ljudi se odlučuje da reši svoje životne probleme tako što će se uključiti u transport droge.
„Postoje neke bizarne priče. Prijatelji mi pričaju kako neko u Baru zida kuću pa nije uspeo da je završi i morao je malo da se otisne, da radi „preko“. Klasični kriminalni poslovi više ne mogu da se rade po inostranstvu – da se obijaju butici ili da se pljačkaju banke, pa je ostalo da rade transport ove opasne materije“, kaže Jeremić.
Grčka je nova baza crnogorskih trgovaca kokainom
Prema Spasićevom mišljenju, Crna Gora je postala epicentar distribucije kokaina, ali on rutu preko Crne Gore naziva „krvavom“ zbog toga što je postala rizična. Svedoci smo da se u poslednjih sedam do pet godina dogodilo nekoliko velikih zaplena, jer svakom zaplenom oni koji su garantovali bezbedan dolazak droge do crnogorskih luka rizikuju život.
Maršruta od Latinske Amerike do Crne Gore, zbog čestih zaplena, izgleda, sada više nije sigurna. S obzirom na dvostruko ubistvo vođe škaljarskog klana Igora Dedovića i njegovog saradnika Stevana Stamatovića u Atini u januaru, Grčka se sve češće pominje kao nova baza i utočište balkanskih kriminalaca koji vode transport i distribuciju kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. I zaplenjeni brod na Arubi kao krajnju destinaciju imao je Solun.
Solun i Grčka su, kaže Spasić, vrata regiona. Vrlo je verovatno da je, usled toga što su neki brodovi sa kokainom „pali“ na crnogorskoj obali, ovoga puta pokušano da se droga uveze preko grčke obale.
„Taj kanal za njih predstavlja veliki rizik i produžava put droge. Cilj mafije jeste da, kada droga krene, što pre bude iskrcana na obalu, jer tada je sigurnija, pošto se deli. Pretpostavka je da je moguće da ubistvo koje se dogodilo u Atini jeste bio obračun oko droge koja je dolazila. Droga prati put cigareta.
Interesantno je da su se i cigarete prebacivale preko Grčke“, povlači Spasić paralelu između šverca devedesetih godina i danas.
Sa svojom razuđenom obalom, gotovo kompletno na moru, Grčka je sasvim sigurno interesantna trgovcima drogom, kaže Jeremić. A biće sve interesantnija, jer su putevi droge prema Crnoj Gori i Albaniji u dobroj meri otkriveni i zatvoreni.
„Činjenica je da droga stiže do krajnjih korisnika i nemamo ni jedan jedini podatak da droga ne stiže. Ako imamo podatke da se droga zaplenjuje, a da se kod krajnjih korisnika povećava potrošnja, znači da se jedni putevi gase i da se otvaraju novi putevi“, zaključuje naš sagovornik.
Svetlana Đokić
